Электр хавфсизлиги


 Ҳимояловчи ерга улаш қурилмаларни ҳисоблаш



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/124
Sana17.12.2022
Hajmi3,53 Mb.
#889838
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   124
Bog'liq
s99TipsELYtNxpCI1rZiHpQ5Q8gfXDPdiZuJAAIn

5. Ҳимояловчи ерга улаш қурилмаларни ҳисоблаш 
Ерга улаш қурилмаларини ҳисоблаш учун қуйидаги маълумотлар керак 
бўлади: 
- ерга уланадиган ускунанинг кучланиши; 
- тармоқни нейтрал режими; 
- 1000 В дан юқори кучланишда ерга туташув токи; 
- ерни солиштирма қаршилиги; 
- ерга уланадиган ускуналарни жойлаштириш плани; 
- ерга улаш табиий қурилмаларини тавсифномаси (ѐйиш ток қаршилиги, 
миқдори ва уларни ўлчамлари). 
Ерга улаш қурилмаларини ҳисоблаш, қуйидаги кетма-кетликда 
бажарилади: 
1.
Ерга уланадиган ускунани рухсат этилган қаршилиги (
R
р
) аниқланади. 
Ҳозирги вақтда ерга улаш қурилмаларини ҳисоблаш учун иккита усул 
қўлланилади: рухсат этилган қаршилиги, ҳамда тегиб кетишга рухсат этилган 
қадамли кучланишлари. 
Рухсат этилган қаршиликни ҳисоблашда, ерга улаш қурилмаси талаб 
этилган қаршилик танлаб олинади ва шу бўйича ҳисоблади.
Тегиб кетишга рухсат этилган кучланишнинг (
TK
U
) ҳисобида эса, ерга 
улаш қурилмасини қаршилиги (
t
R
) аниқланади ва шу қаршилик тегиб кетиш, 
ҳамда қадамли кучланишга (
K
U
) рухсат этилган миқдордан ошмаслиги шарт: 


98 
;
ia
TK
t
I
U
R

ib
K
r
I
U
R

(
Ом

(7) 
2.
Ернинг солиштирма қаршилигини ҳисоблаб аниқланади ѐки ўлчаб 
олинади. Ерни солиштирма қаршилигини назорат қилиш тартиби, электрод ѐки 
тўрт электрод усуллари билан ўлчанади. 
Назорат электрод усули билан битта вертикал жойлашган 2-2,5 м 
электродни (ерга улаш қурилмасини тўртинчи қисми) ѐйилиш токини 
қаршилиги аниқланади, ундан сўнг, мувофиқ боғлиқлардан ерни солиштирма 
қаршилиги аниқланади. 
Тўртта электрод усули билан тўртта бир хил электродларни бир хил 
оралиқдаги масофада жойлаштирилади ва қисқичлари ѐрдамида ўлчов асбоби 
билан бириктирилади. 
Бир вертикал ерга улагичнинг (стержен) қаршилиги: 


















t
t
d
l
r
xu c
b
4
4
lg
2
1
2
366
,
0

(
Ом

(8) 
бу ерда: ρ
хис 
– ер сатҳининг солиштирма қаршилигн, (
Ом∙м
); 

- стержен узунлиги, (
м
); 
t
- қуйилиш чуқурлиги, яъни ер усти қисмидан ерга улашнинг ўртасидаги 
тенг масофа (
м
); 
d
- стержен диаметри, (
м
); 
Ҳисоблашларда, бураб уланган диаметри 12 мм, узунлиги 5 м бўлган ерга 
улагичларда, соддалаштирилган формуладан фойдаланиш мумкин: 
хис
CT
r



27
,
0
(
Ом

(9) 
Ернинг ҳисобий солиштирма қаршилиги: 




мавс
хис
k
(
Ом∙м

(10) 
бу ерда: ρ - нормал намликда ўлчанган ернинг солиштирма қаршилиги, (
Ом∙м
); 
k
мавс 
- ернинг музлаш ва қуришини ҳисобга олувчи мавсум коэффициенти. 3-5 м 
вертикал электродлар учун иккинчи иқлим майдонларида 
k
фасл
=1,45÷1,3; 
горизонтал электродлар учун 
k
фасл
=3,5÷2,5. 
Горизонтал ерга улагичнинг (тасма) қаршилиги: 
bt
g
r
хис
2
2
366
.
0






(Ом) 
(11) 
бу ерда: 
ℓ 
- ерга улагичнинг узунлиги, (
м
); 
b
- тасманинг қалинлиги, (
м
);
t
- қўйилиш чуқурлиги, (
м
); 
Тасманинг кўндаланг кесим юзаси 48 мм
2
дан, қалинлиги эса 4 мм дан 
кам бўлмаслиги керак. 
Ерни солиштирма қаршилиги қуйидаги формула билан аниқланади: 
R


2

(Ом∙м) 
(12) 
бу ерда: 
R
- ўлчов асбобининг кўрсаткичи, (
Ом
). 



Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish