Ekonometrika savollari


Y = f(t) – вақтли қаторлар кўринишидаги эконометрик модел



Download 3,59 Mb.
bet11/18
Sana01.06.2022
Hajmi3,59 Mb.
#627189
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   18
Bog'liq
Ekonometrika savollari

Y = f(t) – вақтли қаторлар кўринишидаги эконометрик модел
Натижавий кўрсаткич (омил - Y) вақт омилининг (ўзгарувчисининг) ёки вақтнинг бошқа моментларига хос функция ҳисобланади
Y = f(x1, x2, …, xn) - кўринишидаги кўп омилли эконометрик модел
Натижавий кўрсаткич (омил - Y) бир қатор таъсир этувчи омилларнинг (ўзгарувчиларнинг) функцияси ҳисобланади




Тенгсизликлар ва регрессион тенгламалар тизимидан иборат бўлиб, уларда асосий тенгламаларда қатнашувчи боғлиқ бўлмаган омиллар (ўзгарувчилар - Xi) бошқа тенгламалар ва тенгсизликларда натижавий кўрсаткич (омил - Y) сифатида иштирок этадилар.
Ушбу турдаги эконометрик моделлар вақт омилини:
- тренд;
- мавсумийлик;
- тренд ва мавсумийлик
билан боғлиқлигини ифодалайди.


19. Кўп омилли эконометрик модель (регрессион боғланишлар, энг кичик квадратлар усули, иқтисодий таҳлил коэффициентлари).

  • Ушбу турдаги эконометрик моделлар натижавий омилнинг (Y) бир қатор омилларга боғлиқлигини ифодалайди.

  • Масалан, иш ҳақининг (Y) ишчининг ёши (Х1), маълумоти (Х2), иш стажи (Х3), жинси (Х4) га боғлиқлиги модели.



Омилларни танлаш кўп омилли регрессия моделларини тузишдаги муҳим муаммо ҳисобланади. У ижтимоий-иқтисодий ҳодисаларни статистик ва математик мезонлардан фойдаланган ҳолда сифатий ва миқдорий жиҳатдан таҳлил қилиш асосида амалга оширилади. Кўп омилли регрессия модели учун омилларни танлаш (саралаш) учта босқичда амалга оширилади. Омилларни танлаб олиш босқичлари қуйидагилардан иборат: 1. у ўзгарувчига таъсир кўрсатувчи омиллар рўйхатини олдиндан аниқлаш. 2. Омилларни қиёсий баҳолаш ва уларнинг бир қисмини ажратиш. 3. Моделларнинг турли вариантларини тузишда омилларни якуний танлаб олиш ва улар параметрларининг аҳамиятлилигини баҳолаш. 71 Омилларни қиёсий баҳолаш ва уларнинг бир қисмини ажратиш учун ҳар бир омилнинг натижавий омил у билан ва қолган омилларнинг ҳар бири билан чизиқли боғлиқлигининг жипслигини ўлчовчи жуфт корреляция коэффициентларининг матрицаси тузилади (3.1-жадвал). 3.1-жадвал Жуфт корреляция жуфт чизиқли коэффициентларининг матрицаси у х 1 х 2 ... х j ... х k у 1 rух1 rух2 ... rух2 ... rухk х 1 rх1у 1 rх1 х2 ... rх1 хj ... rх1 хk х 2 rх2у rх2х1 1 ... rх2 хj ... rх2 хk ... ... ... ... ... ... ... ... х i rхiу rхiх1 rхiх2 ... 1 ... rхi хk ... ... ... ... ... ... ... ... х k rхk у rхk х 1 rхk х 2 ... rхk хj ... 1 бу ерда у – натижавий омил; х 1 , х 2 ,...,хk – омиллар тўплами; rij – х i ва хj омиллар ўртасидаги жуфт корреляция коэффициенти. Жуфт корреляция коэффициентлари матрицаси — симметрик матрица (rij = rj i) бўлиб, унинг асосий диагоналида омилларнинг ўзаро боғлиқлик кучининг тавсифи жойлашган, барча бошқа элементлар i ва j омиллар жуфт корреляциясининг коэффициентлари ҳисобланади. Корреляцион матрица функционал боғлиқликка яқин бўлган жипс чизиқли корреляцион ўзаро боғлиқликда турган омилларни аниқлаш имконини беради.

Download 3,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish