E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Osiyo  va  Afrika
 
davlatlari  rivojla-
 
nishidagi  o ‘ziga  xos
 
xususiyatlar
96


M u stam lak alard a  m illiy -o z o d lik   k u ch lari  o ‘sdi.  Stixiyali  m illiy -o z o d lik  
kurashi  ongli  kurashga  aylana  bordi.  S h u n d ay   b o ‘lsa-d a,  m u stam la k ach i 
dav latlar  o ‘z  m u stam lakalaridagi  m av q elarin i  deyarli  saqlab  q o la  o ld i- 
lar.
Buning  sababi,  b irin ch id an ,  m ustam lakachilik   tizim in in g   yem irilishi 
u c h u n   za ru r  x alq aro   sh a rt-s h a ro itla r  h a li  t o ‘la  y etilm a g an lig i  b o ‘lsa, 
ik k in ch id an ,  m u stam la k alard a  m u stam la k ach ilarg a  qarshi  k urashu vch i 
kuchlarning  qaror  topish  jarayoni  hali  davom   etayotganligi  edi.
Biroq  bu  m illiy-ozodlik  kurashi  m a’lum   vaqtga  to ‘xtab  qoldi,  degani 
em as  edi.  Y aqin  va  0 ‘rta  Sharq  m am lakatlarida,  X itoy  va  H indistonda 
m illiy-ozodlik  kurashi  shiddat  bilan  davom   etdi.  C h u n o n ch i,  1 9 1 8 -1 9 2 3 - 
yillarda  T urkiyada  ozodlik  kurashi  g ‘alaba  bilan  yakunlandi.  D unyoviy 
Turkiya  Respublikasi  tashkil  topdi.
Sovet  Rossiyasi  1921-yilda  Turkiya  bilan  d o ‘stlik  to ‘g‘risida  sh artn om a 
im zoladi  ham da  Turkiyaga  10  m ln  oltin  so‘m   hisobida  m oliyaviy  yordam  
ko ‘rsatdi.  Xuddi  shunga  o ‘xshash  sh artn o m a  1921 -yilda  E ron  bilan  ham  
im zolandi.  E ro n   Buyuk  B ritaniya  q o ‘sh in larin in g   m am lak atd an   chiqib 
ketishiga  erishdi.
Afg‘on xalqining  Buyuk  Britaniya m ustam lakachilariga qarshi olib borgan 
kurashi  1919-yilda  g ‘alaba  bilan  yakunlandi.  Afg‘oniston  m ustaqil  davlatga 
aylandi.  1921 -yilda  sovet-afg‘on  d o ‘stlik  shartnom asi  im zolandi.
1918— 
1921 -yillarda  Sovet  Rossiyasi  M o ‘g‘ulistonning  m illiy-ozodlik 
kurashiga  yordam   k o ‘rsatdi.  Bu  yordam   M o ‘g‘uliston  m ustaqilligini  saqlab 
qolishda  k atta  aham iyatga  ega  b o ‘ldi.  T o ‘g ‘ri,  Sovet  Rossiyasi  yuqorida 
nom lari tilga olingan davlatlarga bekorga yordam   berm agan.  U ning m aqsadi 
o ‘zining janubiy  chegaralari  xavfsizligini  t a ’m inlashdan  iborat  edi.
Ayni  paytda  Sovet  davlati  q o ‘shni  davlatlar  bilan  aloqani  yaxshilash 
masalasiga  « b o iajak  jah o n   inqilobi»ning  tarkibiy  qism i,  deb  ham   qarar  edi. 
M ustam lakachi  davlatlar  ham   q o i   qovushtirib  o iirm a d ila r,  albatta.  U lar 
V ashington konferensiyasida m ustam lakalarning daxlsizligiga kelishib oldilar. 
Biroq tez  orada  bu  kelishuvni  Osiyoda Y aponiya  (1931-yilda),  Afrikada  esa 
Italiya  buzib  yubordi.
Birinchi jah o n   urushidan  so ‘ng  ham   Xitoy qoloq, 
yarim  m ustam laka  davlat  edi  va  unda  450  m ln 
dan ortiq xalq  yashardi.  U ni buyuk davlatlar ta ’sir 
doirasiga  b o ii b   olgan  edilar.  M am lakat  sanoati,  tran spo rti,  banklari  va 
tashqi  savdosining  asosiy  qismi  chet  el  kom paniyalari  q o iid a   edi.
Bu  om illar  Xitoyni  rivojlangan  davlatlar  ekspansiyasiga  qarshi  kurashda 
ojiz  qilib  q o ‘ygan  edi.  1911 —1913-yillarda  b o iib   o ‘tgan  inqilob  asosiy 
m asalalardan  biri  —  Xitoyni  yagona  davlatga  birlashtirish  m asalasini  hal 
e ta  olm adi.  Bu  m asalan i  hal  etm ay   tu rib   X itoyni  y arim   m u stam lak a 
sirtm o g id a n   qutqarish  nihoyatda  og ‘ir  edi.
1918-yilda  X itoyda  inqilobiy  kurashning  ikki  yirik  kuchi  mavjud  edi.

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish