E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet208/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Xitoy  Xalq
 
Respublikasining
 
tashkil  topishi
240


industrlashtirish  ham   boshlandi.  Bu  borada  SSSR   XXRga  k atta  yordam  
ko‘rsatdi.  Uning yordami  bilan  250 dan  ortiq  yirik sanoat  korxonalari  qurildi.
X X R da  ham   xalq  xo‘jaligi,  SSSRda  b o lg a n i  kabi,  besh  yillik  rejalar 
asosida  rivojlana  boshladi.  1953— 1957-yillarda  birinchi  besh  yillik  rejani 
bajarish uchun kurash bordi.  Bu reja  muvaffaqiyatli bajarildi.  Bu  muvaffaqiyat 
X K P  rahbariyatini  ruhlantirib  yubordi.  Barcha  kom m unistik  partiyalarga 
xos  b o ig a n   xom xayollik  X K P  rahbariyatini  (M ao  Szedun  boshchiligidagi) 
ham   chetlab  o im a d i.
1958-yilda  XKP  «K atta  sakrash»  deb  atalgan  (1958— 1962)  yangi  bosh 
y o in i tasdiqladi.  Uning  m azm uni  iqtisodiy taraqqiyotni jadallashtirish,  katta 
sakrashni  am alga  oshirish  va  kom m unistik  jam iyat  qurishdan  iborat  edi.
« ln so n iy a tn in g   baxtli  kelajagi»,  deb  e i o n   q ilin g a n   k o m m u n iz m n i 
qurishning  asosiy  vositasi  haq  to ia n m a y d ig a n   m eh n at  b o iis h i  zaru r  edi. 
Bu  narsa  «uch  yillik  qattiq  m eh n at  —  o ‘n  m ing  yillik  baxt-saodat»  shiori 
ostida  o iis h i  kerak  edi.  Qishloq  xo‘jaligi  shirkatlari  o in ig a   o ‘rtacha  20 
m ing  deh q o n n i birlashtirgan  xalq  kom m unalari  tuzildi.  U nda  ham m a  narsa 
um um iylashtirildi.  M ahsulotni  ham m aga  baravar  taqsim lash  tam oyili  joriy 
etildi.  S anoat  6,5  baravar,  qishloq  xo ‘jaligi  2,5  baravar  o ‘sishi  m o ija lla n d i.
D ehqon   m ehnati  qattiq  tartibga  b o ‘ysundirildi.  U lar  ishga  saf  tortgan 
holda  borardilar.  Biroq  tez  o ra d a  «K atta  sakrash»  b arbod  b o id i.  Q ishloq 
x o ‘jaligi  m ah su lo tla ri  ish lab   c h iq a rish   hajm i  k am ay di.  H a tto ,  ayrim  
hududlarda ocharchilik ham  boshlandi.  Sanoat ishlab chiqarishi  ham  pasaydi. 
Shu  tariqa  iqtisodiy  inqiroz  yuz  berdi.  O qibatda  M ao  Szedun  siyosatiga 
qarshi  muxolifat  vujudga  keldi.  U  M ao  Szedun  siyosatini  qattiq  tanqid  qila 
boshladi.  Bunga javoban  M ao  Szedun qatag‘on siyosatini  q o ila d i.  Bu siyosat 
X itoy  tarixiga,  «buyuk  p roletar  m adaniy  inqilobi»  nom i  bilan  kirgan.  1966- 
yildan boshlangan va  1976-yilgacha davom  etgan  «M adaniy inqilob»,  aslida, 
jam iyatdagi  M ao  Szedun  siyosatiga  qarshi  kuchlarni  am alda  yo‘q  qilishni 
anglatar  edi.  Buning  oqibatida  ko‘plab  partiya,  davlat  va  harbiy  kadrlar 
q atag ‘on  qilindi.  Xitoy ch u q u r iqtisodiy va siyosiy inqirozni  boshdan  kechira 
boshladi.  «Xunveybin»  lardan  100  m ln ga yaqin  kishi jab r k o i d i .  M am lakat 
500  m lrd  y uan  zarar  k o id i.
1976-yil  sentabrda  M ao  Szedun  vafot  etdi.  Bu 
h odisa  X itoyda  hokim iyat  u ch u n   kurashni  avj 
oldirdi.  Partiya  rahbarligiga  Xua  G o -fen   keldi. 
T o ‘rtlar  to ‘dasi  (bunga  M aoning  xotini  Szyan  Sin  ham   kirardi)  «Ishlab 
chiqarishga  ju d a  katta  zarar  keltirganlikda»  ayblanib,  q am oq qa  olindi.
O xir-oqibatda hokim iyat tepasiga «pragmatiklar» deb atalgan guruh keldi. 
Bu  guruhga  «m adaniy  inqilob»  yillarida  qatag‘on  qilingan  D en  Syaopin 
rahbarlik  q ilar  edi.  (D en  Syaopin  1997-yilda  92  yoshida  vafot  etdi.)  X K P 
yangi  rahbariyati  M ao  Szedun  y o iin i  xato  deb  e io n   qildi.  «K atta  sakrash» 
va  iqtisodiyotning  t o i a   davlat  nazoratiga  olinganligi  m am lakat  va  xalqqa 
ulkan  kulfat  keltirganligi  tan   olindi  va  ular  qoralandi.

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish