E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Fuqarolar  urushi
 
va  chet  el
 
intervensiyasi
23


Biroq  sovet  hukum ati  urushdan  chiqqach,  bu  harbiy  korpusning  urush 
h a ra k a tla rid a   q atn ash ish ig a  y o ‘l  q o ‘ym adi  va  bu  k o rp u sn i  m am lak at 
hudud id an   ch iq arib   yuborishni  istadi  h am d a  uning  V ladivostok  orqali 
Fransiyaga j o ‘nab  ketishiga  ruxsat  berdi.  K orpusning  eshelonlari  Volgadan 
to  butun  Transsibir tem ir yo‘l  magistrali  b o ‘ylab  c h o ‘zilib  ketgan  edi.  1918- 
yilning  m ay  oyi  oxirida  korpus  Sovet  hokim iyatiga  qarshi  isyon  ko‘tardi. 
Aslida  bu  sovet  davlatiga  qarshi  A ntanta  uyushtirgan  ochiq  harbiy  hujum  
edi.  Ularga  Sovet  hokim iyatining barcha  ichki  dushm anlari q o ‘shiIdi.  Isyon- 
chilar qisqa  vaqt  ichida  V olgabo‘yi,  U ral,  Sibir va  U zoq  Sharqni  egalladilar 
va  u  yerlarda  Sovet  hokim iyatini  ag‘darib  tashladilar.
Shu  ta riq a   S ovet  R ossiyasi  ta rix id a   fu q a ro la r  u ru sh i  va  c h e t  el 
intervensiyasi  davri  boshlandi.  B olsheviklar  arm iyasi  qizil  arm iya  deb, 
u larn in g   ichki  d u sh m an lari  arm iyasi  esa  oq  g v ardiy ach ilar,  deb  atala 
boshlandi.
1918-yilning  yozi  oxiriga  kelganda  Sovet  hokim iyati  ahvoli  nihoyatda 
og‘irlashdi.  Ana  shunday  sharoitda  Sovet  hokim iyati  o ‘zini  saqlab  qolish 
uchun  qator q at’iy va favqulodda  choralar  ko‘rdi.  Qizil  arm iyada  m ustahkam  
tartib o ‘m atdi.  1918-yil oxiriga kelib qizil armiya soni  1  mln  kishiga yetkazildi. 
Sobiq  podsho  Rossiyasining  75000 general  va  zobitini  o ‘z tom oniga tortishga 
erishdi.  Ularsiz zamonaviy m untazam  armiyani tuzib b o ‘lmas edi. Arm iyadan 
qochganlar uchun eng og‘ir jazo belgilandi.  Bundan tashqari,  Sovet hukum ati 
Sovet  davlatini  «yagona  harbiy  lager»  deb  e ’lon  qildi.
1918-yilning  sen tab ro y id a  V.  I.  Leninga  uyushtirilgan  suiqasddan  so‘ng 
m a m la k a td a   q izil  te rr o r  ta rtib i  jo riy   e tild i.  80  m in g d an   o rtiq   kishi 
konsentratsion  lagerlarga  tashlandi.
Ayni  paytda  Sovet  hokim iyati  1919-yildan  boshlab  m am lakatda  «harbiy 
kom m unizm »  siyosatini joriy etdi.  U ning  m azm unini  oziq-ovqat  razvyorst- 
kasi  deb  atalgan  tartib joriy  etilganligi  tashkil  etdi.  O ziq-ovqat  razvyorstkasi
—  bu  dehq onlarnin g  o ‘zlaridan  ortiqcha  qishloq  xo‘jalik  m ahsulotlarining 
ham m asini  davlatga  majburiy  tartibda  topshirishidir.  Davlatga  g ‘alla  och 
qolayotgan  shahar  aholisini  (Sovet  hokim iyatining  asosiy  tayanchi  b o ‘lgan 
ishchilarni)  va  qizil  arm iyani  non  bilan  ta ’m inlash  uchun  za m r  edi.
Bundan  tashqari,  «harbiy  kom m unizm »  —  bu  xususiy  savdoning  bata- 
m om  taqiqlanishi,  pulning bekor qilinishi,  oziq-ovqat  m ahsulotlarini  tenglik 
tam oyili  asosida  taqsim lash,  faqat  yirik  va  o ‘rta  sanoatgina  em as,  hatto 
m ayda  sanoatni  ham   m illiylashtirish,  boshqaruvning o ‘ta  m arkazlashtirilishi 
ham   edi.
X o‘sh,  nega  bu  siyosat  «harbiy  kom m unizm »  siyosati  deb  atalgan?
Bu  iboradagi  «harbiy»  so‘zi  —  bu  siyosatning  fuqarolar  urushi  va  harbiy 
intervensiya  davrida  q ollanilganligini  anglatadi.
«K om m unizm »  so‘zi  esa  1919— 1921 -yillarda  Sovet  Rossiyasida  m ark- 
s iz m -le n in iz m   t a ’lim o ti  ta sa v v u rid a g i  k o m m u n iz m g a   xos  q u y id a g i
24



Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish