E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet185/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Yangi  q a ta g ‘onlar
 
davri
Endi  sovet  davlati  oldida  m am lakat  xo‘jaligini  tiklash  vazifasi  tu rar  edi. 
Shu  m aqsadda  SSSR  Oliy Soveti  xalq  xo‘jaligini  rivojlantirishning to ‘rtinchi 
besh  yillik  rejasini  qabul  qildi.  Qattiq  m arkazlashtirilgan  rahbarlik  ham da 
SSSR   tarkibidagi  xalqlarning  fidokorona  m e h n a ti  tufayli  san o a t  ishlab 
chiqarishi  hajmi  1950-yilda  urushdan  oldingi  darajadan  oshib  ketdi  (73 
foizga).
Ayni  paytda  san o a tn in g   te z   sur’a tla r  b ilan   rivojlanishida  m am lakat 
qam oqxonalarida  saqlanayotgan  ko‘p  m illionli  sovet  tutqin larin ing   ham da 
1,5  m ln  n e m is,  0 ,5   m ln   y a p o n   h arb iy   a s irla r in in g   te k in   m e h n a ti, 
G erm aniyadan  undirilgan  4,3  mlrd  dollar  hajm idagi  tovon,  shuningdek, 
kapital  m ablag'  asosiy  qism ining  sanoatga  y o ‘naltirilganligi  ham   katta  rol 
o ‘ynadi.
U rushdan  keyingi  yillarda  yana  o ‘zgacha  fikrlov- 
chi  kishilarni  qatag‘on  qilish boshlandi.  0 ‘zgacha 
fikrlovchilarni  q atag ‘on  qilish  —  to talitar  sotsia- 
lizm ning y o ‘ldoshidir.  C hunki  totalitar sotsializm   —  kuchga  h am d a yolg‘on 
aqidalarga  asoslanadigan  jam iyat.  Biroq  har  b ir  davrda  to talita r  sotsializm  
him oyachilari  qatag‘on  boshlash  uchun b ah o n a sifatida  nim an id ir asos qilib 
oladilar.  U rushdan  keyingi  qatag‘on!arda  ham   shunday  qilindi.
X o‘sh,  bu  safargi  qatag‘onga  nim alar  asos  qilib  olindi?  Sovet  ziyolilari 
urushdan  keyin  ch u q u r  iqtisodiy  va  siyosiy  islohotlar  o‘tkazilishiga  um id 
qildilar.  U larning m a ’lum  qismi  SSSRda  ham ,  G ‘arbdagi  kabi,  erkin jam iyat 
qaror topishini  istardilar.  Ayni  paytda bunday ch uqur o ‘zgarishlarga  islohotlar 
yoTi  bilan  erishishni  taklif  ham   etganlar.  B M T ning  1948-yil  10-dekabrda 
qabul  qilingan  «Inson  huquqlari  um um jahon  deklaratsiyasi»ni  SSSR  ham  
im zolagani  ularda  bunday  um idni  paydo  qilgan  edi.
Iqtisodiy  islohotlar borasida  ziyolilarning  bir  qism i  korxonalar  o ‘rtasida 
raqobat  sharoitini  vujudga  keltirishni,  hissadorlik  jam iy atlarini  tu zish ni, 
davlat  ta ’m inotini  bekor  qilishni,  xususiy  savdoni  yo‘lga  q o ‘yishni,  erkin 
narx  jo riy   etilish in i,  kolxozlar  m ol-m u lk in i  va  ularga  berilgan  yerlarni 
oilalarga b o ‘lib berish  yo‘li  bilan  kolxozlarni  am alda tugatishni  taklif etdilar.
Siyosiy sohada esa muqobil saylov,  rahbarlikka saylanuvchilarning vakolat 
m uddati  cheklanishi,  milliy (aslida  m ustam laka)  respublikalarda  esa  ularning 
huquqlarini  kengaytirish  haqidagi  takliflarni  ilgari  surdilar.
Biroq  SSSR   rahbariyati  bu  takliflarni  sotsializm ni  ich d an   q o ‘porish, 
taklif  m ualliflarini  esa  sotsializm ga  qarshi  unsurlar,  deb  baholadi.  Bu  esa 
yangi  qatag‘o n la r  kom paniyasining  boshlanishiga  turtki  b o id i.  N atijada 
ziyolilarning  m inglab  ilg‘or  qism i,  partiya-sovet  xodim lari,  respublikalar- 
ning  milliy  kadrlari  q atag‘onga  uchradi.
0 ‘zbekistonliklar  ham  bu  qatag‘ondan  chetda  qolm adi.  Xususan,  1951- 
yilda  m ustabid  tuzum ning  tayanchi  bo ‘lmish  xavfsizlik  xizmati  go‘yo  res- 
publika  «Yozuvchilar  uyushmasi»da  va  ayrim  m atbuot  organlarida  «uya  qur- 
gan»  12  kishidan  iborat  «sovetlarga  qarshi  millatchi  guruh»ni  «fosh»  etdi.
213


D avlat  xavfsizlik  xizm atining  ushbu  «faoliyati»  natijasida  yozuvchi  va 
shoirlar Shukrullo,  Shuhrat,  Shayxzoda,  adabiyotshunos olim   H.  Sulaym on 
qam oqqa  olindi  va  sovetlarga  qarshi  m illatchilik  faoliyatida  ayblanib,  25 
yilga  hukm   qilindilar.
S S S R da  1930— 1953-yiIIar  o ra lig ‘ida  jam i  3,8  m ln  ga  y aqin  kishi 
qatag!on  etildi.  U lardan  800  mingga  yaqini  otib  tashlandi.  0 ‘zbekistonda 
1937— 1953-yillarda  100  m ing  kishi  qatag‘on  etildi.  U larning  15  minggi  otib 
tashlangan.  Islom  Karimov Toshkentdagi  «Shahidlar Xotirasi» yodgorlik maj- 
m uasining  ochilishi  m arosim ida  bu  dahshatli  holatni  ta ’rif!ab,  «zulm   va 
zo ‘ravonlikka  qurilgan  m ustabid,  beshafqat  tuzum   davrida  o ‘zligini,  m illat 
q a d r-q im m a tin i  te ra n   an g lag an ,  ijtim o iy -siy o siy   ongi  yuksak,  x alqn i 
uyg‘otishga,  xalqni  boshqarishga qodir b o ‘lgan,  m a ’rifat va  m a’naviyat y o iid a  
fidoiylik  k o ‘rsatgan  barcha  aql-zakovat  sohiblarining...»  q an c h a-q a n ch ala- 
ri  jism onan  yo ‘q  qilinganligini  ta'kidlagandi.
T o ‘g ‘ri,  1953-yilda  1.  Stalin  vafot  etgach,  turli  yillarda qatag‘on  etilganlar 
oqlandi.  B iroq,  m ustaqil  fikrlovchi  shaxslarni  q a ta g ‘o n   qilish  I.  Stalin 
davridagidek  om m aviy  va  qonli  tusda  b o im a g a n   b o is a -d a ,  70—80-yillarda 
ham   davom   etdi.  U lar  yakka-yakka  tartibda  t a ’qib  etildi.  U lar  ustidan  turli 
jin o iy   ishlar  u y ushtirildi  va  m ajbu ran  ruhiy   kasalliklar  kasalxonalariga 
yotqizildi.  D unyo  jam oatchiligiga  taniqli  b o ig a n la r  uy  q a m o g id a   yoki 
badarg‘ada  saqlandi.  B a’zilar  m am lakatdan  chiqarib  yuborildi.
I.  Stalin  vafotidan  so ‘ng  rahbarlik  lavozim ini  N.  Xrushyov  egalladi.  U 
1956-yilda  b o iib   o ‘tgan  KPSSning  XX  syezdida  I.  Stalin  shaxsiga  sig in ish  
va  uning  oqibatlarini  qattiq  qoraladi.  M am lakatning  ilg‘or  qismi  ch uq ur 
iqtisodiy  va  siyosiy  o ‘zgarishlar am alga  oshadi,  deb  yana  bir bor  um id  bilan 
qaray  boshladi.  Biroq  ularning  um idiari  oqlanm adi.  M am lakatda  stalinizm  
yangi k o ‘rinishda davom   etaverdi.
K PSSning  1959-yilda  b o iib   o ig a n   navbatdan 
tashqari  XXI  syezdi  SSSR da  sotsializm   « to ia   va 
uzil-kesil  g ‘alaba  qozondi»,  degan  xulosaga  kel- 
di.  Bunga  m am lakat  iqtisodiy  taraqqiyotida  ro‘y 
bergan  sezilarli  ijobiy  yutuqlar  asos  qilib  olindi.
Aslida bu  kom m unistlarning navbatdagi xomxayollari edi.  Sovet davlatining 
keyingi  butun  taraqqiyoti  buni  tasdiqladi.  Biroq  1959-yildan  boshlab  bu 
xomxayol  hodisa  ulkan  tarixiy  g‘alaba,  deb  talqin  etildi.  Bu jozibador  xulosa 
sovet  rahbariyati  tom onidan  yanada  xomxayol  b o ig a n   boshqa  xulosa  ilgari 
surilishiga  asos  b o id i.  Bu  —  SSSRning  endi  kom m unistik jam iyat  qurilishi 
keng  avj  oldirilgan  davrga  qadam   q o ‘yganligi  haqidagi  xulosa  edi.
Va,  n ih o y a t,  K P S S ning  XXII  syezdida  (1961-yil)  K P S S ning  yangi 
dasturi  —  K om m unizm   qurish  dasturi  qabul  qilindi.  X o‘sh,  kom m unistlar 
fikricha,  k o m m u nizm   qanday jam iyat  edi?

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish