Дуне динлари тарихи укув кулланма


-МАВЗУ. ^ИНДИСТОН ДИНЛАРИ



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

5-МАВЗУ. ^ИНДИСТОН ДИНЛАРИ:
ВЕДИЗМ, БРАХМАНЛИК, ХДНДУИЙЛИК,
ЖАЙНИЗМ ВА СИКХИЙЛИК
Режа
1. Х,индистонда Веда манбаларининг пайдо булиши ва 
ривожланиши.
2. Брахманлик (Брахманизм): таълимоти ва тарихи.
3.Х,индуийликнинг пайдо булиши.
4.Ж айнизм ва сикхийлик динларининг вужудга келиши 
тарихи ва тадрижий боскичлари.
Таянч суз ва атамалар
1. Веда
2. Веда худолари
3. Варуна
4. Индра
5. М итра
6. Ашвина
7. Савитар
8. Ушас
9. Каста
10. Упанишада
11. Сансара
12. Тримурти
13. Бхдгавадгита
14. Махавира
15. Сикхийлик
16. Амритсар
17. Харимандр
18. Ниргун
М авзу ук ув мацсади: Тлабаларда Х,инд динларининг келиб
чициши, динларнинг таълимотлари, кишилар уаёт ида Веда,
брахманлик, 
хиндуш'аик, 
жайнизм, 
сикхийлик 
динлари 
ва
уларнинг таълимотлари, кишилар томонидан у динларнинг цабул
цилиниши, Жайнизм динидаги эзгу гоялар, кишилик жамиятидаги
юксалишга булган эътибор, Веда таълимотида худоларнинг
мадх,и, уларга атаб цилинган курбонликлар, динга эътицод
цилгувчилар томонидан Ведалардаги диний, маърифий гояларни
амалга т ат бщ цилганликлари, шунингдек, мазкур динлар уацида
илмий, диний, маънавий ва замонавий билим, куникмалар х,амда
тушунчаларни шакллантириш.
54


В едалар (Ведизм). Милоддан 
аввалги иккинчи минг йилликлар 
урталарида Х,индистонга, Панжоб 
худудига 
гарбдан 
Х инДикуш 
довони оркали орий жангари халклар бостириб келганлар. Улар 
Эронга кучиб келган кушни кабила тилларига якин хинд-европа 
тилларида сузлашар эдилар. Улар хдрбий ишларда, шеъриятда 
уста булиб, узлари билан мукаддас ёзувлари-Ведалар (санскрит- 
мукаддас билим)ни олиб келганлар.
Х,инд адабиёти бой булиб, унинг анчагина кисми йуколиб 
кетган. Унинг бошланиши Ведалардир.
Ведалар таркибига турли даврларда ёзилган бир неча 
китоблар 
кириб, 
уларда 
ибодат, 
маросимлар, 
фалсафий 
таълимотлар, тарихий вокеалар баён этилган. Ведалар турт йирик 
тупламдан иборат:
1. Ригведа (“М адхиялар ведаси”);
2. Самаведа (“Кушиклар ведаси”);
3. Яжурведа (“Курбонликлар ведаси”);
4. Атхарваведа (“Афсун ва жодулар ведаси”);
Ригведа.
Ригведа 
худоларга 
айтилган 
мадхияларнинг 
туплами, диний ёдгорликлар булиб, унинг муаллифлари риши 
куйловчиларнинг асосий вазифалари худоларни орий томонга 
огдириш булган. Ригведада зардуштийликнинг мукаддас китоби 
“Авесто” билан ухшаш афсона ва маросимлар бор. Ригведа 
Панжобда, Х,инд хдвзаси ва унинг окимида милоддан аввалги VI 
асрда пайдо булган. Унда Шимолий Х,индистонда милоддан 
аввалги 2-1-минг йилликларда юз берган вокеалар хдкида 
маълумот берилади.
Самаведа.
Ригведага купрок боглик булиб, у хозирги даврга 
икки тахрирда етиб келган (cakha - айнан, шахобча); Каутхума 
(Kauthuma) ва Ранаяния (Ranayaniya).
Каутхума туплами 1810 шеърдан иборат булиб, ундан факат 
76 таси Ригведада учрамайди. Ундаги шеърлар Ригведанинг VIII 
ва IX мандаласидан олинган булиб, тантанали курбонлик 
маросими пайтида укилади. Туплам икки кисмдан иборат: 
биринчи кием хажми Агни, Индра, Сама худоларига, иккинчи 
кием Сомага курбонлик келтириш маросимида айтиладиган

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish