Дуне динлари тарихи укув кулланма


Садукийлар  - кадимий ях,удийликдаги оким. Сафо



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet135/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

Садукийлар 
- кадимий ях,удийликдаги оким.
Сафо 
- Макка ша^рида Каъба якинидаги тепалик. Х,аж ва умра 
килувчилар Сафо ва Марва тепаликлари орасида етти бор 
югуришлари лозим.
Сахих х,адис 
- (араб, «соглом; тугри») олимлар тарафидан 
ишончли, тугри деб топилган хддис.
Сахобий 
- Расулуллох, алайх,ис-саломни имон келтирган холда 
курган ва шу мусулмонлик хдлида вафот этган киши.
Сиддхартха Гаутама 
- Будданинг шахеий исми.
Синагога 
- ях,удийлар ибодатхонаси.
Синион 
- Куддус якинидаги тепалик.
Сунан 
- Хддислар “тах,орат” бобидан “васиятлар” бобигача фикх, 
тартиби буйича жамланган тупламлар.
Сунна 
— исломда «Пайгамбар йули».
Сура 
- (араб, «девор, тусик») Куръонни ташкил этувчи кисмлар. 
Курьо
11
жамланиш даврида уларнинг умумий сони 114 та деб 
белгиланган.
Сутра 
- (санскр. «ип») Кддимги Х,индистон диний-фалсафий 
таълимотларининг лунда иборалар шаклидаги киска баёни. 
Диний-фалсафий адабиёт тури.
Сутра-Питака 
- Трипитаканинг дин мазмунига багишланган 
Кисми.
Суфий 
- исломдаги мистик-аскетик оким вакили.
Табу 
- тотемистик тасаввурлар мавжуд булган жамиятдаги 
диний такик. Бу тасаввурларга кура, табуни бузган одам рухдар 
ва худолар томонидан унга огир касаллик ёки улим юбориш 
билан жазоланади. Табу маълум бир буюмга тегмаслик, маълум
245


сузни айтмаслик, маълум хдйвонларнинг гуштини емаслик 
кабилардан иборат булиши мумкин.
Т авакку л - тасаввуф таълимотига кура, уз иродасини Аллох,га 
ишониб топшириш.
Тавоф - Каъбанинг атрофини айланиш.
Таврот, Тора (ивритча — “таълимот, конун”) - яхудийлик ва 
христианлик динларида тан олинадиган ва Библия таркибига 
кирувчи мукаддас манба. Тавротнинг муаллифи сифатида Мусо 
пайгамбар курсатилади. Таврот беш китоб: “Ибтидо”, “Чикиш”, 
“Левит”, “Сонлар” ва “Иккинчи конун”дан иборат.
Т акририй суннат - сахобийлар томонидан килинган бирор 
хатти-хдракат ёки гап-сузга Пайгамбарнинг индамасликлари ёки 
маъкуллашлари.
Талмуд - (иврит, «ламейд» - «урганиш» сузидан) Тавротга 
ёзилган шархлар туплами.
Танж ур (тибетча - “шархлар таржимаси”) - буддавийликнинг 
асосий 
акидавий 
масалалари 
баён 
килинган 
“Канжур” 
китобининг шархи. 254 жилд ва 3 мингга якин матнлардан 
иборат.
Тантризм (санскритча - “тантра”-мато) - буддавийлик ва 
хиндуийлик 
динларида 
мавжуд 
булган 
диний-фалсафий 
таълимот. Эрамизнинг биринчи асрида пайдо булган. Инсондаги 
жинсий ва шахвоний хислатлар мухимлиги асосига курилган. 
Таълимот асослари “тантралар” деб номланадиган ёзувларда баён 
килинган.
Тафсир - (араб, «баён килиш») Куръон оятларига узига хос 
равишда маъно бериш.
Терроризм - (фр. «куркитиш») уз фикрини зуравонлик йули 
билан бошкаларга утказиш. Бу йулда суикасд, купорувчилик каби 
усуллардан фойдаланилади.
Тобиун - (араб, «эргашувчилар») Пайгамбар сахобаларини 
курган ва уларга эргашган кишилар.
Тотем - (Шимолий Америкадаги Ожибва кабиласининг тилида - 
«унинг уруги») тотемизмда мукаддас саналадиган усимлик ва 
хдйвон.
Традиционализм - анъаначилик. Диндаги рационализмга карши 
уларок, накл (таклид) тамойилига асосланувчи оким.

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish