Доктори, проф. Э. Шерназаров


rocletes) кенжа туркумига



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet255/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   251   252   253   254   255   256   257   258   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

rocletes) кенжа туркумига 
кирувчи кушлар уртача 
катталикда булиб, узунлиги 22-40 см, ташки куриниши билан каптарларга 
ухшайди. Лекин калтарл ар дан фаркпи уларок, улар тогларда яшамасдан, балки 
Африка ва Осиёнинг сахро-чулларида яшайди, Шунингдек, булдуруклар жужа 
болали кушлар хисобланади, Уяларини ерга куради, уяларида 3-4 та тухум 
булади. Тухумини ургочи ва эркак булдуруклар навбатлашиб бир ой босади. 
Озикасини факат ердан топади. Улар жуда тез учади, канотлари узун, уткир ва 
учли. Панжаси кичкина, баъзан бармокдари бир-бирига ёпишиб кетган ва 
патлар билан копланган. Булдуруклар кенжа туркумининг битта булдуруклар 
(Pterocletidae) оиласи булиб, 
бу 
оиланинг 16 та тури бор. МДХде, шу жумладан 
У збекистоннинг 
дашт 
ва 
чул 
минтакаларида 
сувга 
якин 
ерларда 
булдурукдардан окбовур (Pterocles alchata), корабовур (Pterocles orientalis) ва 
узига хос тузилган сув булдуриги (Syrrhaptes paradoxus) таркалган, Сув 
булдуруги Осиё чулларидан МДХ, нинг Европа кисмига, хамда гарбий Европага 
куплаб учиб утади. Сув булдуругининг орка бармоги булмайди, 3 та олдинги 
бармоклари патлар билан копланган ва сербар булиб, бир-бирига кушилиб 
кетган товонга ухшайди. Булдурукдарнинг массаси 300-500 г келади. Улар туда 
булиб ерга уя куради ва хар куни маълум вактда 2 мая&п (чошгохда ва 
пешинда) г ал а булиб сув ичишга боради. Жужаларига жигилдонини тулдириб 
сув олиб келади. Асосан усимликларнинг донлари, бахорда эса куртак ва ёш 
новдалар билан озикланади. Булдуруклар ов ахамиятига эга. Куплаб овланиши 
сабабли жуда камайиб кетган. Окбовур Узбекистон Республикаси Кизил 
китобига киритилган.
Каккусимонлар (Cuculiformes) туркуми. 
Бу туркумга, асосан хакикий 
дарахтда яшовчи кушлар киради. Улар урмонларда ва бутазорларда, шахар ва 
кишлокларда яшайди. Уртача катталикда, тумшуги чузилган, учи бироз 
букилган, дум пати узун, 4-та бармоги булиб, иккитаси оркага ва иккитаси 
олдинга караган. Каккуларнинг 130 та тури бор, шулардан ярми уя куриш ва 
жужа очиш инстинктини йукотган, яъни бошка кушл арнинг у я сига паразитлик 
килади, ярми эса моногам булиб, узлари уя куради ва тухумларини босади. 
Паразитликнинг энг содда куриниши бошка кушларнинг уясини тортиб 
олишдан бошланади. Баъзи турлари тортиб олинган уяга тухумини куяди ва 
инкубация килади.
Каккусимонлар ер шарининг Антарктика ва Арктикадан ташакари барча 
киъталарида кенг таркалган. Купчилик турлари илик иклимли худудларда 
яшайди (196-расм). Каккусимонлар ни 2 та, яъни каккулар ва тураколар 
оилалари бор. Каккулар (Cucculidae) оиласидан 6 та тури МДХда, шу жумладан
3 та тури, яъни оддий какку (Cuculus canorus), кар какку (Cuculus saturatus) ва 
кичик какку (Cuculus policephalus) Узбекистонда учрайди.
326
www.ziyouz.com kutubxonasi


Оддий каккунинг тана узунлиги 33-38 см, огирлиги 100 г гача боради. 
Каноти калта, думи узун. Пати кунгир-кулранг ёки кун^ир-саргиш, корин 
томони окиш булиб, корамтир йул-йул чизиклари бор. Бу куш ку-ку деган овоз 
чикариб сайрайди. Хашаротларни, жумладан тукли куртларни кириб фойда 
келтиради. Уя курмайди, хашаротхур, майда кушларнинг, жумладан чумчук- 
симонларнинг уяларига тухум куйиб зарар келтиради, яъни уя паразита 
хисобланади. Тухумдан чиккан жужаси уя эгасининг тухумларини ёки 
жужаларини уясидан чикариб ташлайди. Оддий какку тухумларининг ранги ва 
улчами уя эгасининг тухумларига jbonaui булади. Какку водийларда, вохаларда, 
тог этакларида ва тогларда учрайди. Учиб кетадиган кушлардан хисобланади. 
Какку Африка, Арабистон, Хиндистон ва Хитойда кишлайди. Улар 
Республикамизга апрелда учиб келади. Бу кушлар урчиш даврида доимий жуфт 
булиб яшамайди Апрель - август ойларида 12-20 та тухум куяди.
Тухум босиш мудцати 10-15 кунга тугри келади. Жиш болали кушлардан 
хисобланади. Каккулар 1 соат ичида 100 га якин зараркунанда тукли куртларни 
(тенгсиз ипак куртларини) еб куритади ва 5фмончилликка фойда келтиради.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   251   252   253   254   255   256   257   258   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish