Доктори, проф. Э. Шерназаров


iimЩ&Г* 193-расм. Балчикчилар: 1 -кизкуш, 2-кизилоёк; балчикчи, 3- кизилоёк;, 4-к;ораканот



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet252/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   248   249   250   251   252   253   254   255   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

iimЩ&Г*
193-расм. Балчикчилар: 1 -кизкуш, 2-кизилоёк; балчикчи, 3- кизилоёк;, 4-к;ораканот
балчикчи, 5-торгок;, 6-жикток, 7-куракбурун балчикчи, 8-катта кизилоёк;, 9-чончулдок, 10-
кукчулдок, 11 -лойхурак.
321
www.ziyouz.com kutubxonasi


Чистиклар (Alcae) кенжа туркуми, Чистиклар кенжа туркумининг 
вакиллари чин чистиклар, денгиз тутилари, кайралар ва баликчиларнинг айрим 
турлари билан биргаликда шимол ва узок шарк денгизларида кушлар бозори 
деб аталадиган катта колонияни хосил килади ва кояларда уя куради. Баъзи 
худудларда баликчилар билан чистикларнинг тухумлари йигиб олинади. Бу 
кенжа туркумнинг битта чистиклар (Aicidae) оиласи ва 22 та тури бор. МДХда 
18 та тури учрайди. Чистиклар асосан океан ва денгиз кушлари хисобланиб, 
сувда яхши сузади ва шунгийди. Уртача ва майда кушлар хисобланади, 
йириклари урдакдай келади. Гавдаси чузик» б^йни киска, оёкдарида 
бармоклари 3 та» канотлари калта, тумшуги хар хил кУринишда. Чистикларнинг 
оркаси кора ва корни ок рангда булади. Иккала жинси хам бир хил тусда. Жуда 
тез учади. Ерда бесунакай ва ёмон юради. Сув остида канотлари ёрдамида 
сузади.
Чистиклар оиласига кайралар (Uria), тупиклар (Fratercula) ёки топориклар 
(Lunda) ва чистиклар (Cepphus) киради. Чистиклар асосан Тинч океанининг 
шимол кисмида, Беринг, Охота ва Япония денгизларида кенг таркалган. Бу 
кушлар 1 тадан тухум куяди, тухумини иккала жинси навбатлашиб босади. 
Жиш бол ал и, Инкубация даври 24-35 кун. Чистиклар баликлар ва турли 
умурткасиз хайвонлар билан озикланади.Тухуми ва гушти учун куп овланиши 
туфайли камайиб кетган,
Баликчмлар (Lari) кенжа туркуми. Бу 
кенжа туркум вакиллари 
сув 
кушлари булиб, яхши сузади ва яхши учади. Уларнинг танаси чузинчок, каноти 
узун, )пгкир, тумшуги тугри, бакувват, бироз учи кайрилган. Оёклари калта, 
туртта бармокли, учта олдинги бармокларида сузгич пардалари бор, патлари 
зич жойлашган ва юмшок. Кенжа туркум вакилларининг хажми турлича, 
кичиги чутурчукдай, каттаси эса кичикрок гоздай келади. Барча баликчилар 
яхши учади, куп вактини хавода утказади. Сувда хам яхши сузади, лекин сувга 
шунгий олмайди. Асосан сувда озикланади. Ер юзида кенг таркалган. 
Баликчилар кенжа туркумининг поморниклар (Stercorariidae), баликчилар 
(Laridae) ва денгиз калдиргочлари (Sternidae) оилалари бор (194-расм).
Поморниклар оиласи вакиллари корамтир-кунгир тусда, 5Фтача кат- 
таликда, ер юзида кенг таркалган денгиз кушлари булиб, шимолий муз океани 
киргокдарида яшайди. Ерга у я куради, жуфт булиб яшайди. Бу кушлар йирткич 
булиб, тумшугининг устки кисми илмоксимон кайрилган. Улар ёзда урдак, гоз, 
баликчи ва чигиртчиларни уясини бузиб, озигини тортиб олади, Поморниклар- 
нинг тирнокдари уткир, кайрилган булади. Улар майда чумчуксимонларни ва 
баликчи кушларни тутиб озикланади. Поморниклар денгиз киргокдарига якин 
ерларга одд ий чукурча шаклида уя куриб, унг а 2-3 та тухум куяди.
Баликчилар оиласига 45-46 та тур кириб, улар окиш рангли ёки оч 
кулранг, ёш баликчилар эса кора-кулранг тусда булади. Баликчи кушлар 
оёкларининг тирнокдари бироз кайрилган. Тумшуги уткир, кайрилган, 
поморниклар дан илмокчалари булмаслиги билан фарк килади. Бу кушлар 
уясини шимолда тошлар тепаликларига, жанубда эса суви куриб колган дарё ва 
денгиз кумларига куриб, 2-3 та тухум куяди.
322
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   248   249   250   251   252   253   254   255   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish