Доктори, проф. Э. Шерназаров


.  Капча илоннинг систематик урнини аницланг



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet207/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

11

Капча илоннинг систематик урнини аницланг.
A. Rhynchocephalia. 
Б. Squamata В. Ophidia Г. Lacertidae. Д Viperidae. Е. Elapidae. Ж. Vipera 
lebetina. 3. Naja oxiana.
12. 
Чул ташбацасининг систематик урнини аницланг
. A. Chelonia 
Б. Lacertilia. В. Cryptodira. Г. Testudo elephantopus. Д. Т. horcfieldi. Е. Anguidae.
13. Тимсо^лар уц скелети булимлари ва сони тугри курсатилган
жабовларни белгиланг
. А. Буйин умурткалари 8 та Б. Буйин умурткалари 9 та.
В. Кукрак умурткалари 10-12 та. Г. Кукрак умурткалари 12-13 та. Д. Бел 
умурткалари 4-6 та. Е. Бел умурткалари 2-3 та. Ж. Думгаза умурткалари 1-2 та
3. Думгаза умурткалари 2-3 та И. Дум умурткалари 15-40 та К. Дум 
умурткалари 30-40 та.
14. 
Эчкемарнинг систематик урнини уругдан богилаб белгиланг.
A. Varanus. Б. Lacertidae. В. Varanidae. Г. Serpentes. Д. Boidae. Е. Squamata. 
Ж. Reptilia. 3, Eiapidae. И. Chelonia К. Acrania Л. Craniata. М. Chordata 
Н. Cephalochordata
VI БОБ. КУШЛАР (AYES) СИНФИ
Кушлар синфининг умумий тавсифи, ташки ва ички тузилиши, к^пайиши ва
ривожланиши. Кушлар синфининг систематикаси, экологияси, келиб чикиши ва
ахамияти.
VIЛ. Кушлар синфининг умумий тавсифи, тузилиши ва
купайиши
Гавда шакли. Кушларнинг танаси зич ва асосан юмалок шаклда булади, 
Боши унчалик катта эмас, буйни узун ва харакатчан. Олдинги оёклари, яъни 
канотлари тинч турганда танаси ёнига йигилган булади. Кушларнинг пат ва 
парлари гавдасига суйри шаклини беради.
Каптарлар, япалоккушлар, лочинсимонлар ва тутикушларнинг устки 
тумшуги асосида восковицаси бор, бу юмшок тери булиб, тумшукнинг устига 
б}ртиб чикиб туради.
Кушлар 
анатомик 
тузилиши 
жихатидан 
узларининг 
бевосита 
аждодларига, яъни судралиб юрувчиларга жуда якин туради. Кушларнинг териси
262
www.ziyouz.com kutubxonasi


судралиб юрувчиларники сингари курук, деярли тери безлари булмайди. 
Кушларнинг оёклари тангачали тери билан копланган. Уларнинг пати ва пари 
судралиб юрувчиларнинг тангачаси сингари шохсимон модцадан тузилган. 
Судралиб юрувчилар сингари кушларда дам ичак, сийдик йули ва кртайиш 
органлари тешиклари клоакага очилади. Айникса, уларнинг эмбрионлари 
уртасида жуда куп ухшашликлар бор.
Кушларнинг асосий прогрессив белгиларига уларнинг к>фув ва эшитув 
органларининг 
яхши 
тараккий 
этганлиги, 
бош 
миясининг 
мураккаб 
ривожланганлиги, 
гавда 
хароратининг 
доимий 
юкори 
булиб 
туриши 
(гомойотермик) организмнинг бутун даёт фаолиятини кучайтиради ва 
кушларни мудитга, жумладан, атрофдаги дароратга камрок боглик килиб куяди. 
Кушларнинг юраги турт камерали булиши, давода осон даракатланишни таъмин 
этадиган ва дифференциялланган мураккаб пат копламининг юзага келганлиги 
давода учиш учун ёрдам килиб, кушларнинг таркалиши ва озик топишига кенг 
имкониятлар очиб берган мураккаб мосламалар комплекси борлигидир.
Кушларнинг дажми ва массаси дам турлича. Масалан: Янги Гвинея 
Казуарларининг огирлиги 50-70 кг гача боради, Африка туякушининг буйи 2,5-3 
м ва огирлиги 90-100 кг гача етади. Учиб юрувчи кушлардан альбатрослар 
канотини ёйганда кенглиги 3,6 м гача, таскараники 3,25 м гача ва сакокушларники 
3,1 м гача боради. Учиб юрувчи кушлар орасида энг йириги оккуш хисобланади. 
Унинг массаси 22 кг гача етади. Энг кичик ва енгил куш колибрилар булиб, 
уларнинг дажми ковокарилардай ва огирлиги 1,7-2 г келади. Купчилик 
колибриларнинг огирлиги 3-8 г атрофида булади.
Кушларнинг олдинги оёклари шаклан узгариб, канотга айланган. Аорта 
ёйи битта булиб, унг томонга бурилган. Бош мия яримшарлари туби олдинги 
мия, )фта мия ва мияча дисобига прогрессив тараккий этган. Кушларнинг ташки 
ва ички тузили ши каптар мисолида >фганилади ( 153-раем).
Калтарнинг гавдаси дам бошка кушларникига ухшаб пат ва парлар билан 
копланган. Танаси тухумсимон шаклда, боши кичкина ва юмалок Бошининг 
олдинги томонида тумшуги бор, тумшуги икки киемдан, яъни юкоригиси - 
тумшук усти ва пасткиси - тумшук остидан иборат. Тумшуги шох пар да билан 
копланган суяк жагларидан тузилган. Хозирги яшаб турган кушларда тишлари 
булмайди. Бу эса уларнинг учиш и учун катта адамиятга эга булган тана массасини 
енгиллаштиради.
10

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish