Доктори, проф. Э. Шерназаров


Сиренлар (Sirenia) туркуми



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet349/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   345   346   347   348   349   350   351   352   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Сиренлар (Sirenia) туркуми
Сиренлар китлар сингари сув хайвонлари хисобланади. Курукпикка 
чикмайди. Бу туркумга хозир Хинд океанининг Шаркий Африка ва Шимолий 
Австралия хамда Тайвань ороллари киргокларида яшайдиган дюгонлар 
(Dugongidae), Антлантика океани оролларида, Fарбий Африка ва Жанубий 
Америка киргокяарида таркалган ва у ердан катта-катта дарёларга утадиган бир 
неча тур ламантинлф (Trichechidae) киради. Уларнинг 5 та тури бор. Гавдаси 
урчиксимон ёки дуксимон шаклда булиб, олдинги оёкдари узгариб куракка 
айланган, орка оёклари йук, дум сузгичи горизонтал жойлашган. Узунлиги 2,5 
м дан 6 м гача ва огирлиги 250 кг гача боради. Боши кичик, тумшуги т$пяток, 
эшитиш ва хид билиш органлари яхши ривожланган. Сиренларда курукликда 
яшовчи туёклпйларнинг белгилари хам сакданиб колган. Масалан: олдинги 
оёклари камрок узгариб, рудимент холда ясси туёкча сакланган, гавдасида 
килсимон сийрак туклари бор, жун коплами булмайди, бурун тешикларида 
клапани бор. Буйни танасидан аник ажралиб туради. Тишлари редукцияга 
учраган, факат озик тишлари (2 тадан 8 тагача) ривожланган. Озик тишлари 
туёклиларникига ушаш ясси, айрим турларининг тишлари бутунлай йук, 
туёкяиларга ропат, томонларига яна мураккаб тузилган бир неча булмали 
ошкозонининг борлигидир. Ичаги жуда узун. Сут безл^)и сургичлари бир 
жуфт. Бу беозор ювош хайвонлар денгиз киргокларига якин сувликларда 
яшайди ва у ердан дарёларга утади. Туда хосил килиб сув ости усимликлари 
билан озикланади. Улар сув тубидаги утларни гуштдор лаблари билан узиб
449
www.ziyouz.com kutubxonasi


олади ва ясси озик тишлари билан майдалайди. Тери ости ёг патлами анча 
калин. Ламнтинларнинг бугозлик даври 5-6 ой.
1741 йили зоолог олим, рус академиги Стеллер Командор ороллари 
киргокларидан сиренлар туркумининг янги бир йирик турини топган. Бу 
хайвон унинг номи билан Стеллер сигири (Hydrodamalis gigas) деб аталган. 
Гушти ва ёги учун куплаб овланиши туфайли киска в акт ичида стеллер сигири 
одамлар томонидан кирилиб битирилган. Охирги бош стеллер сигири 1768 
йили улдирилган, яъни топилгандан 27 йилдан кейин охирги стеллер сигири 
улдирилган, Бу хайвоннинг буйи 7,5-10 м гача ва огирлиги 4 т гача борган. Дум 
сузгичи икки паллали горизонтал холатда булган. Жагларида тишлари йук, 
танглайида ва пастки жагида ковургали мугузли пластинкаси бор. Ургочиси хар 
икки йилда битта бола туккан.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   345   346   347   348   349   350   351   352   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish