Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet245/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   241   242   243   244   245   246   247   248   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Сорлар
бургутларга якин булсада, улардан анча кичик булиши хамда пих 
суяги ва бармоклари патсиз булиши билан фарк килади. Узбекистонда 
оддий
сор
(Buteo buteo) куп учрайди. Сорлар дарахтларга уя куради. Бошка турлари 
эса дарёлар буйида ерга, жарликларга уя куради. Уяга 2—4 та тухум куяди. 
Тухум босиш даври бир ойга якин. Ов вактида сорлар улжасини парвоз килиб 
ёки бирон баланд жойдан пойлаб тутади, Сутэмизувчилардан майда 
кемирувчилар, товушконлар, кушлар, калтакесаклар, бакалар ва хашаротларни 
овлайди.
Таскаралар улаксалар билан озикланадиган йирик йирткич кушлардан 
хисобланади. Боши ва буйнидаги патлари редукцияланганлиги билан бошка 
йирткич кушлардан фарк здялади. Тумшуги нисбатан паст, тирноклари тумток, 
уткир эмас. Шунинг учун таскаралар тирик улжани ушлаб туролмайди. Асосан 
улаксалар билан озикланади. Типик вакилларига 
оцбош цумой
(Gyps fulvus), 
тасцара
(Aegypius monachus) ва 
болтаютар
(Gypaetus barbatus) лар киради. 
Булар асосан тогларда ва очик даштларда яшайди. Баланд тоглардаги 
дарахтларга уя куради. Айрим вакиллари (кумой) колония булиб уя куради. 
Таскаралар 1-2 та тухум куяди. Инкубиция даври 55 кун, эркаги ва ургочиси 
навбатлашиб тухум босади. Болтаютар хам йирик куш булиб, сугур, товуш кон 
ва кушларни овлайди, улаксалар ни кидиради ва суякларини ютади. 
Республикамизга йирткич кушлар бахорда учиб келиб, кузда учиб кетади. 
Асосан, Африкада ва Жанубий Хитойда кишлайди.
Лочинсимонлар туркумига Африкада учрайган мирзокуш (Sagittarius 
serpentarius) хам киради. Мирзокушлар асосан илонлар билан озикланади, 
уларнинг оёклари узун булади.
Лочинсимонл ар туркумига кирадиган кушлардан 50 та тури МДХ да 
учрайди. Типик вакилларига кора таскара (Aegypius monachus), бургутлар 
(Aquiia), сорлар (Buteo), узунканотли ва айридумли калхатлар (Milvus), калта 
канотли ва узундумли карчигай (Accipiter gentiles), киргий (Accipiter nisus), 
каноти ва думи узун буктаргилар (Circus), тумшугининг учи ёнида тишчалари 
булган лочинлар (Falco) киради. Лочинсимонлар туркуми вакиллари табиатда 
зараркунанда хайвонлар сонини чеклаб туради ва табиий санитарлар хисоб­
ланади.
Товуксимонлар (Galliformes) туркуми. Бу туркум вакиллари ер юзида 
кенг таркалган уртача катталикдаги кушлар булиб, усимлик озикаси билан 
озикланади. Уларнинг гавдаси пишик, ерни ковлашга лаёкатланган тумток 
тирнокли оёклари кучли ривожланган. Тумшуги бакувват, канотлари калта ва 
кенг, жигилдони ва мускулли ошкозони яхши ривожланган. Уларнинг т)фтта 
бармоги булиб, 3 таси олдинга ва 1 таси оркага караган. Бармоклари орасида 
сузгич пардалари йук, асосан утрок холда яшайди ва ер юзида кенг таркалган.
311
www.ziyouz.com kutubxonasi


250 дан ортик турлари бор. МДХ да 20 та тури, шу жумладан Узбекистонда 8 та 
тури учрайди. Улар асосан усимликларнинг вегетатив кисми, меваси, уруги ва 
хар хил умурткасиз хдйвонлар билан озикланади.
Товуксимонлар полигам кушлар. Бу туркумга кирувчи кушларнинг 
эркаклари купинча йирик ва рангдор булади. Наел учун асосан ургочилари 
гамх>флик килади. Ургочилари ер устида чукурча шаклида уя куради ва 2 тадан 
26 тагача тухум куйиб, тухумини босиб ётади. Жужа очувчи кушларга киради. 
Товуксимонлар 
туркмига кирувчи кушлар дан 
куплаб хонаки зотлар 
етиштирилган. Купчилиги овланади. Бу туркумнинг 4 та оиласи бор: 1. 
Чуптовуклар (Megapodiidae) оиласи, 2. Кирговуллар (Phasianidae) оиласи, 3. 
Курлар (Tetraonidae) оиласи. 4. Гоацинлар (Opisthocomidae) оиласи (188-расм).

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   241   242   243   244   245   246   247   248   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish