Диссертацияларининг асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий нашрлар ва Россия


АСОСИЙ ҚИСМ Ҳиндистонни бобурийлар сулоласидан бошқа  бир давлат, яъни Буюк Британия тортиб олди. Ле - Бобурийлар солиқ сиёсатининг



Download 14,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet237/243
Sana25.03.2022
Hajmi14,49 Mb.
#510123
TuriДиссертация
1   ...   233   234   235   236   237   238   239   240   ...   243
Bog'liq
Иқтисодиёт- тахлил ва прогноз журнал 2 сон 2021 факат

АСОСИЙ ҚИСМ
Ҳиндистонни бобурийлар сулоласидан бошқа 
бир давлат, яъни Буюк Британия тортиб олди. Ле
-
Бобурийлар солиқ сиёсатининг 
мазмуни ва аҳамияти
кин ўзбеклардан фарқли ўлароқ, инглизларнинг 
бу заминдаги ҳукмронлиги бир асрга ҳам етмади, 
ҳиндлар уларнинг зулмига чидай олмай, босқинчи
-
ларни ўз юртларидан ҳайдаб чиқаришди. Чунки ин
-
глизлар ҳинд халқига бобурийлар яратган адолатни 
бера олишмади, кўп бойликларини эса ўз юртлари
-
га ташиб кетишди...
Тан олиш керакки, Заҳириддин Муҳаммад Бобур 
ва унинг авлодларига нисбатан ҳам маҳаллий 
халқлар кўп қаршилик қилишган, қўзғолонлар, 
исёнлар уюштиришган. Урушларда ҳиндистон
-
ликлар устун келган ва ҳокимиятни қўлга киритган 
вақтлар ҳам бўлган. Лекин булар ҳаммаси вақтинча 
бўлиб, охир-оқибат давлат яна бобурийлар қўли
-
га ўтаверган. Юқорида қайд этдимки, бундай бў
-
лишининг сабаблари кўп. Бобурийлар томонидан 
ерли халқнинг динини, тилини, қадриятларини, 
маданиятини, урф-одатларини ҳурмат қилиш, улар
-
га ўзлари асрлар давомида шаклланган удумларга 
мувофиқ яшашга имкон бериш, мамлакат ҳудудида 
истиқомат қилувчи барча халқларнинг миллати, эъ
-
тиқодидан қатъий назар тенг мақомга эга бўлиши
-
ни таъминлаш, халқ учун ўз рожаларига қараганда 
адолатлироқ иқтисодий шароит яратиб бериш ерли 
халқнинг манфаатларига мос келган. 
Бобур ва унинг авлодлари ерли халқлар учун жуда 
кўп ишлар қилишган. Улар бу юртдан бошқа жой
-
га ҳеч нарса ташиб кетишмаган. Бир мисол. Бобур 
Ҳиндистон подшоҳларининг хазинасини қўлга ки
-
ритганда ундан ўзи учун ҳеч нарса олмасдан бутун 
бойликни шу ерда яшайдиган барча аҳолига тақ
-
симлаб берган. Бу тадбир барча томонидан жаҳон 
УЎК: 336.143.2
Одил ОЛИМЖОНОВ, 
иқтисод фанлари доктори, профессор,

Download 14,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   233   234   235   236   237   238   239   240   ...   243




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish