Диссертацияларининг асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий нашрлар ва Россия



Download 14,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet155/243
Sana25.03.2022
Hajmi14,49 Mb.
#510123
TuriДиссертация
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   243
Bog'liq
Иқтисодиёт- тахлил ва прогноз журнал 2 сон 2021 факат

УЎК: 322.338.45.69


128
Iqtisodiyot: 
tahlillar va prognozlar
вестиция лойиҳалари, инвестиция лойиҳаларини 
молиялаштириш, инвестиция фаолиятини молия
-
лаштириш ва инвестицияларни иқтисодиётга жалб 
қилиш масалаларини ёритган [4].
Н.Р.Қўзиева хорижий инвестициялар иштироки
-
даги корхоналар фаолиятини рағбатлантиришнинг 
молия-кредит механизмини такомиллаштириш 
йўналишларини тадқиқ этган ҳолда миллий иқти
-
содиётни эркинлаштириш шароитида хорижий 
инвестициялар иштирокидаги корхоналар фаолия
-
тини юритиш ва уларнинг молия-кредит механиз
-
ми такомиллаштирилиши юзасидан тавсияларни 
ишлаб чиққан [5].
Ш.И.Мустафакулов ўз илмий, амалий ишлари
-
да инвестицион муҳит жозибадорлиги борасида 
ишлар олиб борган. Олим инвестицион муҳит жо
-
зибадорлигининг илмий-назарий ва илмий-услу
-
бий асосларини, Ўзбекистон ва унинг худудларида 
ижтимоий-иқтисодий ҳамда инновацион-инвести
-
цион салоҳиятини таҳлил этган ҳамда Республика
-
да инвестицион жозибадорликни ошириш бораси
-
да ўз таклифларини берган [6].
Лекин ушбу олимлар томонидан олиб борил
-
ган илмий тадқиқотларда умумий инвестицион 
лойиҳалар самарадорлигини ошириш механизмла
-
рини такомиллаштиришга (асосан, иқтисодий 
соҳаларда инвестициянинг назарий, услубий му
-
аммолари, корхонанинг айрим фаолият ва соҳалари) 
бағишланган бўлиб, қурилиш соҳасидаги инвести
-
цион лойиҳалар билан боғлиқ бўлган амалий муам
-
молар ва уларни ижобий ечиш масалалари етарлича 
ўрганилмаган.
Таҳлил ва натижалар
Иқтисодиётда таркибий ўзгаришларни янада 
чуқурлаштириш, компанияларнинг инвестицион 
фаолиятини жадаллаштириш, ишлаб чиқариш
-
ни модернизация қилиш, техник ва технологик 
жиҳатдан қайта жиҳозлаш дастурларини амалга 
оширишда хорижий инвестициялар, аввало, тўғри
-
дан-тўғри инвестицияларнинг ўрни муҳимдир. Ри
-
вожланган давлатлар тажрибаси шуни кўрсатадики, 
чет эл инвестицияларининг жалб қилиниши мазкур 
давлатларнинг юксак даражада тараққий этишида 
ҳал қилувчи омиллардан бири бўлиб хизмат қи
-
лади. Шу билан бирга, Ўзбекистон Республикаси 
Президенти Ш.Мирзиёев томонидан таклиф этил
-
ган 2017-2021 йиллар учун қабул қилинган Ҳа
-
ракатлар стратегияси дастурида мамлакатимизда 
инвестиция муҳитини янада яхшилаш, замонавий 
корхоналарни барпо этиш орқали янги иш ўрин
-
ларини яратишга алоҳида эътибор қаратилган. Бу 
борада мамлакатимизга тўғридан-тўғри хорижий 
инвестицияларни янада кенг жалб этиш, шунингдек 
хорижий инвесторлар учун ишончли ҳуқуқий ҳимоя 
ва кафолатларни таъминлаш бўйича амалга ошири
-
лаётган ислоҳотлар муҳим ўрин эгаллайди [7].
Иқтисодиётга инвестицияларни жалб этишни 
ривожлантириш учун, авваламбор, иқтисодиётнинг 
ташкилий ва технологик механизмини самарали 
ташкил этиш, асосий эътиборни нодавлат инвести
-
цияларга қаратиш зарур. Жалб этилаётган инвести
-
цияларни макроиқтисодий тартибга солишда ўзига 
хос тамойилларни белгилаб олишдаги механизм 
самарали ҳисобланади.
Ўзбекистон Республикаси бўйича 2019 йил даво
-
мида барча молиялаштириш манбалари ҳисобидан 
инвестицияларни ўзлаштириш ҳажми 220,7 трлн. 
сўмга етган бўлиб, тасдиқланган йил прогнозига 
нисбатан 2 баробарга ўсган. Шу ўринда, асосий ка
-
питалга инвестициялар ҳажми 189,9 трлн. сўмни, 
яъни 2018 йилга нисбатан 1,3 баробарга ошгани
-
ни кўриш мумкин. Асосий капиталга инвести
-
циялар ҳажмининг ялпи ички маҳсулотдаги улуши 
2018 йилда 30 фоиздан, 2019 йилда 36,2 фоизга 
қадар ўсган (умумий инвестициялар ҳажмининг 
ялпи ички маҳсулотдаги улуши 2019 йилда 42,1 
%ни ташкил этган). 2019 йилда 2,8 мингдан ортиқ 
ижтимоий, инфратузилма ва ишлаб чиқариш объек
-
тлари: шу жумладан 145 та йирик ишлаб чиқариш 
объектлари, 167 та йирик ҳудудий лойиҳалар, 2,5 
мингдан зиёд ижтимоий ва инфратузилма объект
-
лари фойдаланишга топширилди.
Хорижий инвестицияларни жалб қилиш бўйича 
асосий хорижий ҳамкор давлатлар сифатида Хитой, 
Россия ва Германияни эътироф этиш мумкин, шу би
-
лан бирга Ўзбекистон иқтисодиётига инвестиция ки
-
ритадиган давлатлар умумий сони 50 тадан ошди. На
-
тижада, йирик инвестор-давлатларнинг умумий жалб 
қилинаётган тўғридан-тўғри хорижий инвестиция ва 
кредитлардаги улуши 34% гача қисқарди.
2018 йил кўрсаткичларига нисбатан тўғри
-
дан-тўғри хорижий инвестиция ва кредитларни 
жалб қилишнинг фаол ўсиши электротехника маҳ
-
сулотларини ишлаб чиқариш (ўсиш – 7,5 баробар), 
металлургия (ўсиш – 4,6 баробар), тўқимачилик 
(ўсиш – 2,5 баробар), чарм-пойафзал (ўсиш – 2,1 
баробар) ва нефть-газ (ўсиш – 2 баробар) тармоқла
-
рида кузатилди.


129
№ 2 (13)
Апрель-июнь, 2021 йил
Тўғридан-тўғри хорижий инвестиция ва кредит
-
лар оқимининг ўзгариш суръати ҳудудий аҳамиятга 
эга бўлган лойиҳаларда ҳам мустаҳкамланиб бо
-
риб, уларнинг умумий ҳажми 2019 йилда 4,8 млрд. 
долларни (шундан асосий капиталда – 4,2 млрд. 
доллар) ташкил этиб, 2018 йил мос даврига нисба
-
тан 4 баравар ва 2017 йилга нисбатан 24 баравар 
кўпайди. Фақат хорижий капитал иштирокида ҳу
-
дудларда умумий қиймати 858,5 млн. долларга тенг 
167 та лойиҳа фойдаланишга топширилди.

Download 14,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   243




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish