Диссертация магистр даражасини олиш учун Маърузачи. С. Абдиев


Аҳоли саломатлигининг ёмонлашуви



Download 5,05 Mb.
bet6/12
Sana30.03.2022
Hajmi5,05 Mb.
#518527
TuriДиссертация
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
Орол дисертация

Аҳоли саломатлигининг ёмонлашуви
II БОБ. ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА ОРОЛ ДЕНГИЗИ БИЛАН БОҒЛИҚ ЭКОЛОГИК ФАВҚУЛОДДА ВАЗИЯТЛАРНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ
2.1. Орол денгизи билан боғлиқ экологик фавқулодда вазиятлар турлари.
Хозирги кунда Орол денгизи билан боғлиқ турли хил экологик фавқулодда вазиятлар вужудга келди.
Биохилма-хилликнинг бузилиши. Кейинчалик Оролбўйидаги кўплаб кичик кўллар ҳам қуриб қолди ёки саёзликка айланди. Бу эса, ўз навбатида, қарийб 90 % тўқайзорларнинг йўқ бўлиб кетишига, 800 минг гектардаги қамишзорларнинг қуришига ва бу ерлардан қўним топган парранда-ю даррандаларнинг қирилиб кетишига олиб келди.
2002 йилга келиб Орол денгизи сувнинг тузлилик даражаси 70-75 г/л.га етди. Натижада денгиздаги балиқларнинг деярли барча турлари қирилиб келди.
Тупроқ шўрланиши. 1980-чи йилларга келиб Республикада ҳар гектарга сарфланадиган сувнинг ўртача миқдори 17-18 минг куб метрнинг ташкил этди, яъни нормадагидан икки барабар ортиқ сарфланди. Марказий Осиёда энг йирик Туямўйин сув омбори Султон Санжар туз кони устига қурилди. Оқибатда шўр сув Хоразм ерларида оқа бошлади, натижада Хоразмда экологик вазият жуда ёмонлашди. Республикада сув омборлари хисобига шўрланган ерлар 1млн.643минг.800гек. ташкил этди. Булар асосан: Сирдарёда - 22,6 % Андижонда - 23,1 % Наманганда - 47,9 % ташкил қилди.
Ҳавонинг ифлосланиши. Орол денгизининг сувдан бўшаган ҳудудидан йилига 100 млн тонна чанг, туз ва заҳарли моддалар кўтарилиши натижасида атмосфера ҳавоси ўзгармоқда. Ҳосил бўладиган чанг бўронлари аҳоли ўртасида сурункали бронхит, бронхиал астма, сил ҳамда янги турдаги специфик ва носпецифик касалликларнинг ортишига сабаб бўлмоқда
Тупроқ ифлосланиши. Туз ва токсик заррачаларни Орол денгизи очилиб қолган ҳавзасидан чанг тўзонлари билан тарқалиши ер ва сув сифатини сақлаш бўйича ташвиш уйғотади, ҳамда инсон соғлиғига тўғридан-тўғри хавф туғдиради.
2.2. Экологик фавқулодда вазиятлардан аҳолини ва ҳудудларни муҳофазалаш бўйича тадбирлар
Экологик хусусиятли фавқулодда вазиятлардан аҳоли ва ҳудудларни муҳофаза қилиш борасидаги бир қанча тадбирларни амалга оширишни талаб қилади. Бундай тадбирларга қуйидагилар киради:

Download 5,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish