Давлат божхона хизмати органларига


ДЕМПИНГ - (инг.dumping ДЕМПИНГ



Download 1,54 Mb.
bet13/53
Sana22.02.2022
Hajmi1,54 Mb.
#111643
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   53
Bog'liq
Божхонага ишга кирувчилар учун қўлланма

ДЕМПИНГ - (инг.dumping ДЕМПИНГ - (инг.dumping-ташлаш)-бозорни эгаллаш ва ундан рақобатчиларни сиқиб чиқариш мақсадида маҳсулотларни сотув нархига нисбатан арзонга сотиш.


ДЕПОЗИТ - 1) банк ва ташкилотларга жойлаштирилган пул ва қимматбаҳо қоғозлар (акция, облигациялар); 2) қарздорнинг қарз берган ташкилотга суд маҳкамаси орқали ўтказган пул ёки қимматбаҳо қоғозлар миқдори.


ДЕФИЦИТ - камёб, ноёб, 1) бирор- бир нарсанинг етишмаслиги ; 2) сарф-харажатларнинг даромаддан ортиши, зарар.


ДЕМПИНГ
Демпинг товарларни мамлакат ичкарисидаги ёки жаҳон бозоридаги нархлардан анча паст нархларда бир мамлакатдан бошқасига олиб чиқиш, -рақобатни синдириш воситаси.


ДЕМПИНГГА ҚАРШИ БОЖЛАР
Демпингга қарши божлар қуйидаги ҳолларда қўлланилади:
- товарлар божхона ҳудудига улар паст нархда олиб кирилса, бундай олиб кириш ЎзРдаги шунга ўхшаш товарларни ишлаб чиқарувчиларга моддий зиён етказса;
- товарлар божхона ҳудудидан, уларнинг ЎзРдаги айни вақтда амалда бўлган асл қийматидан паст нархда олиб чиқилаётган бўлса, агар бундай олиб чиқиш ЎзРнинг шунга ўхшаш товарларини ишлаб чиқарувчиларга моддий зиён етказса ёхуд ЎзРнинг ишлаб чиқарувчилари ўртасида нормал рақобат ўрнатилишига тўсқинлик қилса.


ИНКАССО
Банк операцияси тури. Банк мижозининг топшириғига кўра унга тегишли пул миқдорини ҳақ тўловчи корхоналардан ҳисоб-китоб ҳужжатлари асосида улар манзилига жўнатилган моллар ва хизмат учун қабул қилиб олади ва мижознинг банкдаги ҳисоб варағига ўтказади.


ИНВЕСТИЦИЯ
Инвестиция – ишлаб чиқаришни ривожлантириш ва модернизация қилиш мақсадида мамлакат иқтисодиётига узоқ муддатли капитал киритиш. Унинг молиявий ва реал турлари мавжуд.
Молиявий инвестиция хорижий ва маҳаллий давлат, банк ва компанияларнинг мамлакат корхоналари акцияларини сотиб олиши орқали киритилади.
Реал инвестиция мамлакат саноати, қишлоқ хўжалиги, қурилиш ва бошқа соҳаларига маҳаллий ва хорижий давлат, компания ва банклар томонидан воситалар киритиш орқали амалга оширилади.
Хорижий инвестициялар – хорижий инвесторлар: давлат, компания, фуқаролар, банклар томонидан мамлакат иқтисодиётига сармоя киритилиши.
Тўғридан-тўғри инвестициялар – бевосита ишлаб чиқаришга киритиладиган инвестициялар.


ИНВЕСТИЦИЯ - (нем.investitlion, лат. investere- кийинтирмоқ)-инвестор томонидан бирор бир фаолиятни амалга ошириш учун капитал маблағларни, сармояларни жорий қилиш, фойда олиш мақсадида сарф қилиш. И. мамлакат ичида (ички инвестиция) ва хорижий мамлакатларда (ташқи инвестиция) амалга оширилиши мумкин. Молия И.си- қимматбаҳо қоғозларни харид қилиш, пул маблағларини жамғариш ва бошқаларни, реал И.- моддий ишлаб чиқаришга сарфланган сармояларни ўз ичига олади.


ИНФЛЯЦИЯ - 1) муомаладаги қоғоз пуллар миқдорини таклиф қилинган савдога чиқарилган товар нархларнинг йиғиндисидан кўпайиб кетиши; 2) қоғоз пулнинг жуда кўп чиқарилиши натижасида пулнинг қадрсизланиши. Бундай ҳолат хўжалик юритиш борасидаги қийинчиликларни бартараф қилиш даврида, маҳсулот ишлаб чиқариш камайган ҳолларда қўшимча пул чоп этиш натижасида юзага келади.


ИПОТЕКА БАНКИ
Кредит муассаса бўлиб, у кўчмас мулкнинг гарови (ер, иншоот ва бошқалар) ҳисобига узоқ муддатли пул ссудалари беради, шунингдек, гаровга қўйиладиган кўчмас мулкдан таъминланадиган гаров варақалари чиқаради.


ИМПОРТ - (лат.importo-киритаман) - 1) мамлакат ичига фойдаланиш ёки сотиш учун четдан олиб келинган хорижий маҳсулотлар; 2) капитал И.- хориждан мамлакатга келаётган капитал (кредит, заём ва бошқа); 3) четдан олиб келинган маҳсулотларнинг умумий сони ва қиймати.



Download 1,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish