Дарслик Бакалавриат йўналиши: 5140800-педагогика ва психология талабалари учун дарслик



Download 3,97 Mb.
bet117/276
Sana12.07.2022
Hajmi3,97 Mb.
#782479
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   276
Bog'liq
UMUMIY PSIXOLOGIYA дарслик 1 курс

Ешитиш сезгилари
Ешитиш сезгилари товушларни ешитишдан иборат бўлиб, мусиқавий ва шовқинли товушларни акс еттиради. Одатда товушлар оддий ва мураккаб турларга ажратилади, уларнинг биринчиси тонли, иккинчиси еса бир неча тондан ташкил топади. Тонлардан бири асосий тон ҳисобланиб, у товушнинг баландигини, кучини белгилайди, бошқалари келувчи товушлар саналиб, улар обертонлар дейилади. Мусиқа асбобларидан таралаётган товушларнинг ўзига хослиги фан тилида тембр деб аталади. ҳатто нутқ товушлари ҳам оҳангли товушлар (унли товушлар) ёки шовқинлардан (ундош товушлар) ташкил топган бўлади.
Ешитиш сезгилари органи қулоқ бўлиб, ташқи қулоқлар супраси билан ешитув йўлидан иборат. Ўша қулоқлар ноғора парда ва унга ёпишган учта суякча: болғача, сопдан ва узангидан ташкил топган. Ички қулоқ (қулоқ лабиринти) ўзаро бирлашмаган учта бўлакдан тузилган.
Ташқи қулоқ ҳаво тўлқинларини йиғувчи карнай вазифасини бажаради. Ноғора парда ва унга ёпишган суякчалар ҳаво тўлқинларини ички қулоққа узатади. Ўрта қулоқ махсус йўл орқали оғиз ва бурун бўшлиғи билан туташган бўлади. Ички қулоқларнинг юқори қисми учта ярим доира каналдан, ўрта қисми камерадан ва пастки қисми чиғаноқдан ташкил топган.
Ички қулоқларнинг уччала бўлими ендолимфа номли суюқликдан иборатдир. Ички қулоқларнинг асосий қисми чиқаноқдан иборат бўлиб, унинг ичида кортий орган мавжуд, у гумбаз шаклига ега бўлиб, асосида мембрана жойлашган. Мембрана узунлиги қисқариб борувчи еластик толалардан иборат бўлиб, улар таранг тортилган тўрларга ўхшайди. Унинг юқори қисмида махсус, таёқчасимон ҳужайралар мавжуд ва улар кортий дугалари деб юритилади. Мембрананинг толалари ендолимфага ингичка қўллари бор махсус ҳужайралар ёрдамида корний дугалари орқали катта ярим шарлар пўстининг бўлагида жойлашган.
Ҳаво тўлқинларининг ҳаракати туфайли товуш чиқарувчи жисмлар тебранганида ешитиш сезгилари ҳосил бўлади. Агар мусиқавий товушлар ҳаво тўлқинларининг секин ҳаракатлари натижасида вужудга келса, шовқинли товушлар еса уларнинг нотекис ҳаракатлари натижасида юзага келади. Одамнинг ешитиш органи бир секундда 16 мартадан 20000 мартагача тебранишли товушларни қабул қилади.

Download 3,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   276




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish