Д. Т. Абдукаримов



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Сунъий мутагенез.
Селекция учун бошланғич материал яратишда бу усул 
кенг қўлланилади. Мутагенез усулини қўллаш натижасида юқори маҳсулдорли, 
тезпишар, қатор касалликларга, ѐтиб қолишга чидамли, дуккаклари 
ѐрилмайдиган, уруғининг таркибида кўп миқдорда мой ва оқсил сақлайдиган 
каби қимматли хўжалик белгили соянинг шакллари, яратилган. Радиацион 
мутагенез усулидан фойдаланиб С.Г.Тедорадзе Универсал 1 навини яратади.
Тимирязев номли қишлоқ хўжалик академиясида Северная 5 навининг 
уруғига 40–80 г меъѐрида (қудрати 0,4 г/мин) гамма нурланишнинг таъсири 
остида Г.С. Посыпанов биринчи бўлиб соянинг шимолий экотипининг ўта 
тезпишар шаклларини ҳосил қилади. Бу шакллар қуѐш инсоляциясининг паст 
кучланишида июль – август ойларида фаол ҳароратнинг йиғиндиси атиги 1650 
– 1700 
0
С да яхши ўсадиган, Москва кенглиги (55,8 ш.к) шароитида 
метеоролигик шароитларидан қаътий назар, ҳар йили пишишга улгириб 1,6–1,8 
т/га салохиятли ҳосилдорликка эга.
Рязань давлат вилоят қишлоқ хўжалик тажриба станциясида М.П. Гуреева 
Г.С. Посыпанов билан биргаликда шу усулдан фойдаланиб, детерминант 
шаклдаги, Северная 2 дастлаб навга нитбатан 2 – хафта илгарироқ пишадиган, 
салохиятли ҳосилдорлиги 2 т/га дан зиѐд бўлган, механизация усулида ҳосилни 
йиғиб олишга мослашган соянинг М – 1 навини яратадилар. 
Кимѐвий мутагенлар сифатида нитрозаэтилмочевина, диэтилсулфат ва 
этиленэмин мураккаб бирикмалардан тегишлича 0,04 – 0,05, 0,025 ва 0,01 – 
0,015 % ли сувдаги эритмада олти соат давомида сақлаш усули билан 
фойланилади.
Танлаш усуллари.
Соя селекциясида асосан якка танлаш усули 
қўлланилади. Агар чатиштиришдаги ота – она шакллари гомозиготали бўлса, 
танлаш дурагайининг иккинчи F
2
бўғинида бошланади. Агар танлаш табиий 
маҳаллий популяциясида ѐки дурагай популяцияларининг F

– F

да 
ўтказилаѐтган бўлса бир мартали якка танлаш усули қўлланилади. Бу ҳолда F
1
ўсимликлари янчилиб, дурагай популяциялари то F

– F

гача улар ичида 
танлаш ўтказилмай қайта экилади. Танлашнинг биринчи босқичларида (F
2
– F
3

белгиларнинг мажмуйи (авало ҳосилдорлиги бўйича) комбинация тўлиғича 
баҳоланади. Бунда улардан алоҳида ажралиб қоладиган ўсимликларга эътибор 
қилинмайди. Бунинг учун имконияти борича кўпроқ комбинациялар F
2
– F



63 
ларда 3 – 4 қайтариқли килиб ҳар хил жойда экилиб ўрганилади. Дурагай 
популяцияларини аникроқ баҳолаш мақсадида ҳар бир комбинациядан 
параллел равишда F
3
– F
4
дурагайларининг 10–20 линиясини ўрганиш мумкин.
Соя селекциясида педигрининг у ѐки бу схемасидан фойдаланиб кўп 
мартали якка танлаш усули кенгроқ қўлланилади. Бу ҳолда дурагайларнинг F
2
– 
F

да асосий эътибор генетик жихатдан боғлиқ бўлган ўсимлик бўйи, вегетация 
даврининг ва алоҳида фазаларининг давомийлиги, касалликларга, тўкилишга, 
ѐтиб қолишга чидамлилиги, уруғининг сифати (кўз билан чамалаб) каби 
белгиларга қаратилади. Ҳосилдорлик ва таркибидаги мой ҳамда оқсилнинг 
миқдорига қараб баҳолаш F

ва F

да ўтказилса аниқроқ бўлади. 

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish