Cув ресурсларидан мукаммал фойдаланиш Маърузачи Бойиров Р. К


Демак дунёда, жумладан Орол денгизи хавзасида хаётни таъминлаш омилларидан бири сув бойликларидан илмий асосда фойдаланишни ташкил килишдан иборатдир



Download 0,95 Mb.
bet3/5
Sana21.02.2022
Hajmi0,95 Mb.
#76616
1   2   3   4   5
Bog'liq
Такдимот

Хулоса

  • Демак дунёда, жумладан Орол денгизи хавзасида хаётни таъминлаш омилларидан бири сув бойликларидан илмий асосда фойдаланишни ташкил килишдан иборатдир.
  • Муаммонинг долзарблиги дунёда 1960 йилларда тан олинган булсада уни амалга ошириш, илмий-амалий асосларини яратиш, укитиш, мутахассислар тайёрлаш асосан ХХ асрнинг 70 йилларидан бошланди..

Фаннинг кискача тарихи

  • Дунёда сув хужалиги курилиши тарихи карийиб 6 минг йилни ташкил килиб бундан 4 минг йили эрамизгача булган даврга тугри келади.
  • XX-асрнинг 50 нчи йилларигача "сув ресурслари чексиз, у тугалланмас табиий ресурс, бу худони нг инсонларга инъоми, ундан хохлаганча фойдаланиш мумкин, у тугамайди, дарё сувини олиб ишлатиш унинг микдорига таъсир этмайди, сувни сифати хам узгармайди, чунки у етти маротаба думаласа яна тоза булиб колади” деган нотугри фикр ёки тушунча одамлар онгидан урин олган эди.
  • ХХ-асрнинг 50 нчи йилларида шундай таълимот пайдо булди, яъни сугориш учун манбадан хохлаганча сув олиб ишлатиш мумкин, чунки уни микдори чексиздир. Бундай тушунчани пайдо булишини сабаби шундаки, уша даврда сугориш учун асосан кичик-кичик майдонлар узлаштирилган, завод ва фабрикалар унчалик ривожланмаган. Сувга булган талаб унинг табиий хажмидан кам булганидадир.

Табиий ресурслардан окилона фойдаланишни тарихий, ижтимоий ва иктисодий зарурияти

  • 2-нчи жахон урушидан сунг тинч хаётни бошланиши, катта-катта майдонларни узлаштирилиши, саноатни ривожланиши, ахоли сонини кескин ошиб бориши сув ресурсларини катта микдорда ишлатишни талаб килди, деярли бор сув ресурслари узлаштирилиб булинди, энди келажакни кайси сув ресурслари хисобига таъминланади деган савол тугилди.
  • Одамзоднинг кичик майдонлардаги сугориш учун сув олиши ва бошка максадлар учун кичик хажмда сув ишлатиши билан боглик булган таъсирларини ва ХХ-асрнинг 50 нчи йилларидан кейиги даврда катта майдонларни узлаштириши хамда халк хужалик тармокларини кенг микёсда ривожланиши билан боглик атроф-мухитга таъсири окибатларини билан таккослаб булмайди.
  • Окибатда чучук сув муаммоси пайдо булди. Биринчи карашда дарёларга, кулларга, ер ости сувига бой булган мамлакатда чучук сув танкислигини пайдо булиши бир-мунча таажжубланарлидек. Бунинг устига бошка табиий ресурсларга нисбатан сув уз сифатини кайта тиклаш ва хажмини янгилаш имкониятига эгадир.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish