Conference Paper



Download 12,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet165/342
Sana19.02.2022
Hajmi12,16 Mb.
#458955
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   342
Bog'liq
Kitob

 
 
500
750
1000
1250
1500
1750
2000
2500
3000
3500
4000
cm-1
65
70
75
80
85
90
95
100
%T
33
77
,3
6
29
81
,9
5
29
41
,4
4
22
43
,2
1
16
43
,3
5
14
54
,3
3
13
59
,8
2
10
80
,1
4
10
45
,4
2
96
8,
27
87
7,
61
66
7,
37
59
7,
93
50
3,
42
45
9,
06
42
6,
27
AT1
MIRacle10 (Dia/ ZnSe)


Техник ва технологик фанлар со
ҳ
аларининг инновацион масалалари. ТДТУ ТФ 2020 
216 
 
Фойдаланилган адабиётлар: 
1. Соболевский М.В. и др. Свойства и области применения кремнийорганических 
продуктов. М., 1975
2.Соболевский М.В. Свойства и области применения кремнийорганических продуктов / 
М.В. Соболевский, О.А. Музовская, Г.С. Попелева. – Москва: Химия.– 1975 г.– С. 296. 
3. Андрианов К.А. Химическая промышленность / К.А. Андрианов, Соколов Н.Н.1955.– 
С.329. 
4. Ganicz T. et al. Linear and hyperbranched liquid crystalline polysiloxanes / Polymer. – 
2005. – Т. 46. – №. 25. – С. 11380-11388. 
5. Асқаров М., Ёриев О., Ёдгоров Н. “Полимерлар физикаси ва химияси” Тошкент, 
Ўқитувчи 1993. 
УДК: 541.49;546.185.56.57 
ТАРКИБИДА ОЛТИНГУГУРТ, АЗОТ ВА ФОСФОР БЎЛГАН 
ЛИГАНДЛАРНИ МАҲАЛЛИЙ ХОМ АШЁЛАРДАН СИНТЕЗ ҚИЛИШ 
ТЕХНОЛОГИЯСИ 
Эшкурбонов Ф.Б., Тоирова Г.Х., Холмуродова С.А., Эшкурбонова М.Б., 
Нуралиев Ғ.Т., Бакиров Ж.А., Рахмонқулов Ж.Э 
Термиз давлат университети,
Тошкент давлат техника университети Термиз филиали 
Жаҳон миқёсида синтетик сорбентларни ишлаб чиқариш ўтган ўн йилга 
нисбатан икки баробар ортган. Ишлаб чиқариладиган ионитлар ИЭС, АЭС ва саноат 
чиқиндиларини тозалашда 15%, кимёвий технологияларда 9%, озиқ-овқат ва 
фармацевтика саноатида 6% ва бошқа соҳаларда қолган қисми қўлланилади.
Бугунги кунда жаҳонда сорбентларнинг янги турларини синтез қилиш, металлар 
ионларига нисбатан сорбцион хусусиятларини аниқлаш ва улар ёрдамида эритмалар 
таркибидан қимматбаҳо металл ионларини ажратиб олиш жараёнида ҳосил бўладиган 
кимёвий бирикмаларнинг таркиби, тузилиши ҳамда уларнинг физик-кимёвий 
хоссаларини тадқиқ этиш ноорганик кимёнинг долзарб вазифаларидан ҳисобланади. 
Комплекс ҳосил қилувчи сорбентлар синтези бўйича тадқиқотларни амалга оширишда 
маҳаллий хом-ашёлар асосида таркибида олтингугурт, азот, кислород ва фосфор донор 
атомларини сақлаган, эритмада турли металлар ионлари билан комплекс ҳосил қилиш 
хусусиятига эга бўлган сорбентлар синтез қилиш, улар ёрдамида нодир ва рангли 
металлар ионларини самарали концентрлаш ва ажратиш усулларини ишлаб чиқиш
долзарб муаммолардан ҳисобланади [1]. Ушбу мақолада эпихлоргидрин ва 
формальдегид асосида таркибида азот, олтингугурт, кислород, фосфор бўлган комплекс 
ҳосил қилувчи ионитлар синтезининг физик-кимёвий асослари қиёсий таҳлил 
қилинган. Шунга кўра, синтез қилинадиган сорбент хоссаларини назорат қилиш ва 
унинг кўрсаткичларини яхшилаш мақсадида, полимераналогик ўзгаришлар натижасида 
поликонденсацион типдаги сорбент (ионалмашинувчи комплексит) олинди.
Эпихлоргидриннинг калий ди-(2-аминоэтил)-дитиофосфат билан ўз-ўзидан 
полимерланиши асосидаги комплекс ҳосил қилувчи сорбент синтез қилишда оптимал 
шароитни аниқлаш учун полимерланиш жараёнига дастлабки компонентлар нисбати, 
ҳарорат ва реакция давомийлиги каби омиллар таъсири ўрганилди. Олинган сорбент 
хоссаларига синтез шароити ҳароратининг таъсирини ўрганиш натижасида 70 
0
С 
ҳароратда полимерланиш реакциясининг давомийлиги 3 соатни, ионитнинг 
алмашиниш сиғими эса 3,52 мг-экв/г бўлиши аниқланди. Бу эса таъсирлашувчи 
моддалар фаоллигининг келтирилган ҳароратда камроқ эканидан далолат беради. 
Реакция ҳароратини 100 
0
С гача орттириб борилса, полимерланиш жараёни 
жадаллашади ва реакция давомийлиги 0,6 соатгача камаяди. Лекин, бунда ионитнинг 


Техник ва технологик фанлар со
ҳ
аларининг инновацион масалалари. ТДТУ ТФ 2020 
217 
бўкувчанлиги ва алмашиниш сиғими ҳам камаяди. Бундан кўриниб турибдики, 
берилган ҳароратда олинган ионит тузилиши анча зич бўлиб, натижада ионоген 
гуруҳларнинг ҳаракатчанлиги қийинлашади. Полимерланиш реакциясининг оптималь 
ҳарорати учун 80 
0
С танлаб олинди, бунда реакция давомийлиги 1,8 соатни ташкил 
этади. Олинган ионитнинг 0,1 Н NaOH эритмаси бўйича статик алмашиниш сиғими 
4,71 мг-экв/г га етади [2].
Ионитларни синтез қилишда гидрометаллургия саноатида ионитларга 
қўйиладиган барча талабларни ҳисобга олган ҳолда тадқиқотлар ўтказилди. Таъкидлаб 
ўтилганидек, ионитларнинг сорбцион, физик-кимёвий, кинетик ва механик 
хоссаларини, шунингдек, қўлланилиш соҳаларини аниқлашга имкон берадиган 
афзаллик ҳамда камчиликларини тадқиқ этиш муҳим илмий ва амалий аҳамиятга эга.
Синтез қилинган полимер лигандларда Cu (II), Zn (II), Cd (II), Ag (I) ионлари 
сорбциясига муҳит рН катталигининг таъсири ўрганилди (8-расм). Металлар 
сорбциясини ўрганиш натижаларига кўра, лигандларнинг статик алмашиниш 
сиғимлари (мг-экв/г) оптимал муҳит рН катталикларида қуйидагича бўлади:
L
3
: Cu - 4,5 (рН=5); Zn - 2,9 (рН=6); Cd - 3,7 (рН=6); Ag - 4,6 (рН=4);
L
4
: Cu - 4,2 (рН=6); Zn - 2,3 (рН=6); Cd - 3,4 (рН=6); Ag - 4,5 (рН=4). 
Лигандларда ўрганилган металлар ионларининг сорбцияланиш даражаси 
қуйидаги қаторда ортиб боради: Zn (II) < Cd (II) < Cu (II) < Ag (I). 

Download 12,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   342




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish