Conference Paper



Download 12,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet124/342
Sana19.02.2022
Hajmi12,16 Mb.
#458955
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   342
Bog'liq
Kitob

 
Фойдаланилган адабиётлар: 
1. Daniela Martins, Liliana Duarte, Vânia F.M. Silva, António Crispim, E. Beghini,
Filipe Crispim. Study of vegetable extracts effect on wet-white leather // Leather and
Footwear Journal, Romania, 2018 № 3. P. 213-218
2. Страхова И.П. Химия и технология кожи и меха: Учебник для вузов 4-е идл., М.: 
Легпромбытиздат, 1985. С 496. 
3. RU 2225451Способ выработки натуральной ворсовой кожи. Данилин Д.В., 
Лебедев О.П., Студеникин С.И., Киреева Л.П., Зыкова Н.В.
4. Головтеева А.А., Куциди Д.А., Санкин Л.Б. Лабораторный практикум по химии и 
технологии кожи и меха.- М.: Легпромбытиздат, 1987. C. 311. 
АВТОСАНОАТ ТЕРМОПЛАСТ ТОЛАЛАЛИ ЧИҚИНДИЛАРИНИ
ҚАЙТА ИШЛАШДА ҚЎШ НУРНИ СИНИШ УСУЛИНИ
ҚЎЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ 
Темиров З.Ш., Холмуминов А.А., Муқимов К.М.
Ўзбекистон Миллий университети Нанотехнологияларни ривожлантириш маркази 
Замонавий автотранспорт воситаларида термоласт материаллар кенг қўлланилади 
ва улар орасида полимер толали қатламли материаллардан фойдаланиш алоҳида 
тутади. Чунки, бундай толали қатламли материаллар автотранспортларнинг салони ва 
юк хоналарида қўлланилади ва транспарст воситаларига ўзгача нафислик, қўлайлик ва 
комфорт беради ва энг муҳими ушбу материаллар арзон, экологик тоза ва осон қайта 
ишланади. Шу билан билан бирга ушбу материалларни қўллашда вужудга келадиган 
катта миқдорлардаги чиқиндилар билан боғлиқ бир қатор муаммолар ҳам мавжуд. 
Ҳозирда бундай толали чиқиндиларни қайта ишлаш долзарб илмий – техник 
вазифалардан ҳисобланади. Шуни алоҳида таъкидлаш жоизки, табиий ва синтетик 
полимер 
толаларнинг 
тузилиши 
ва 
хоссалари 
улар 
таркибидаги 
макромолекулаларининг физик ҳолатига, яъни ориетатсион тартибланган ҳолда 
кристалланлигига боғлиқ бўлади. Аксарият ҳолатларда макромолекулалар юқори 
даражада ориенитрланган бўлсада, максимал даражаларда кристаллана олмайди. 
Бунинг натижасида толалар макромолекулярнинг аморф-кристал устмолекуляр 
тузилиши билан тавсифланади. Толаларнинг бундай тартибда шаклланиши уларга 
мураккаб анизотропик хоссаларни намоён қилишига олиб келади. Бундай хоссалар 
ташқи таъсирлар остида ёрқин намоён бўлади ва уларни назорат қилиш орқали 
толаларнинг структуравий ва фазавий ўзгаришларини тадқиқот қилиш мумкин.


Техник ва технологик фанлар со
ҳ
аларининг инновацион масалалари. ТДТУ ТФ 2020 
169 
Ҳозирда оптимал тадқиқот усуллари сифатида қўш нурни синиш (ҚНС) усули 
ёрдамида толаларнинг оптик анизотропиясини назорат қилиш энг самарали 
ёндашишлар бири ҳисобланади. Мазкур ишда ушбу усул полиетилентерефталат 
(ПЭТФ) асосли толаларни қайта ишлашда ҚНС усулини қўллаш имкониятлари 
ўрганилган бўлиб, унда илмий тадқиқо ишларини бажариш қуйидагича олиб борилган. 
Анизотропик хоссалар ва ушбу толаларнинг ташқи таъсирлар остида 
структуравий ўзгаришларини, жумладан қутубли деформатсион кузатишларда энг 
ёрқин намоён бўлади ва қўш нурни синиш усули билан самарали текширилади. 
Шунинг учун, толада макромолекулалар орентатсияси факторини белгилаб 

n/

n
о
(бу 
ерда 

n - оқувчан ва 

n
о 
– ҚНС нинг бошланғич қиймати), турли шароитларда 
толаларнинг ёки толали материалларнинг физик хоссалари устидан қутбли-оптик 
назорат ўтказиш мумкин. Бу услуб ушбу ишга DAEWOO автомобиллари салон ва 
юкхоналари шаклларини қирқишда чиқидга чиққан термопластларнинг нотўқима 
қатламли чиқиндилари таркибидан тузилган атроф қатламларини ювишда ПЭТФ 
толаларини ажратишни назорат қилиши учун қўлланилган. 
Термопластларнинг нотўқима қатламли чиқиндилари L200 маркали лак билан 
белгиланган ва Шўртан газ-кимё мажмуасида ишлаб чиқарилган полиетилен (ПЭ) 
микро қатламли билан қопланган ПЭТФ нинг зич тахланган толаларидан иборатди. 
Изланиш тадқиқодлари шуни кўрсатдики, ПЭТФ толаларини ҳеч қандай 
компоненталар деструксияларисиз ажратиш учун энг самарали усули 120-180 
0

диапазонида ПЭ ва лакни эритувчи ксилол эритмаси воситасида нотўқима 
чиқиндилардан полиетилен ва лакни ювишдир. Тажрибалар махсус йиғилган 
қурилмада олиб борилиб, бу қурилма шиша ячейка-резурвуар (реактор) дан иборат. Бу 
резервуар қиздиргич ва қутбланган-оптик системага эга бўлиб, бу ПЭТФ толалари ва 
ПЭ қопламаси физик ҳолатларини ҚНС усули билан назорат қилиш имконини беради. 
Қутбли-оптик кузатишлар, танлаб олинган нотўқима чиқинди ПЭТФ толалари ва 
ПЭ нинг сиртий изотроп қатламидан иборат анизотроп қатлам билан 
характерланишини кўрсатади. Нотўқима чиқиндини ксилол билан ювишда аввал 120-
150 
0
C да ПЭ нинг сиртий қатлами, сўнгра 150-180 
0
C да ПЭТФ толалари орасидаги 
фазада бўлган лак эриши аниқланди. Шуни қайд этиш керакки, 180 
0
C температура 
атрофида ПЭТФ толалари ксилолда кучли ҳажмий бўкиш шимиш эвазига сезиларли 
юмшайди. Бундай бўкиш натижасида тола ҳажмида макромолекулаларнинг 
тартибсизланиши юз беради ва уларнинг ориентатсия фактори қиймати 

n/

n
о
нинг 0.9 
дан 0.4 гача пасайиши юз беради. Бу ПЭТФ толалари ҳажмий фазасидан лакнинг 
ажралишига ва эритувчи ҳажмига киришига олиб келади. Натижада икки фазали 
система, яъни ПЭТФ толаларидан иборат қаттиқ фаза ва ПЭ ва лак аралашмасидан 
иборат суюқ фаза ҳосил бўлади. Суюқлик ва қаттиқ жисмнинг фазавий бўлиниши 120 
0
C температурада резервуар таркибининг филтрлаш йўли билан амалга оширилди. 
Энди хона температурасида филтрдан ўтакзилган қаттиқ фаза асетон билан ювилиб, 
бунда ПЭТФ толалари ҳажмидаги ксилол қолдиқлари чиқариб юборилади ва доимий 
оғирликкача қуритилади. 
Шундай қилиб, олинган ПЭ ва лакдан тозаланган, ПЭТФ толалари 

n/

n
о.
≥0,9 
қиймати билан характерланиб, бу термопластларнинг нотўқима қатламли чиқиндилари 
таркибидан деструксиясиз ушбу толаларни ажратиш ҳақида далолат беради. 

Download 12,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   342




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish