Communication and information agency of uzbekistan tashkent information technologies



Download 7,57 Mb.
bet64/224
Sana09.07.2022
Hajmi7,57 Mb.
#762998
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   224
Bog'liq
РКТ МАЖМУА

Коммутация блокининг тузилиши

Рақамли коммутация аппаратурасининг модели битли ва даврли синхронланган барча зичлаштирилган линияларнинг импульсли оқимларининг келишини таъминлайди. 8.9-расмда коммутация вақт босқичининг учта асосий қисми кўрсатилган.




8.9-расм. Вақт бўйича бўлинган коммутация звеносининг модели.

Кириш мультиплексори берилган эталонга мувофиқ равишда қабул қилувчи зичлаштирилган М – линиялар бўйича келувчи сигналларни тақсимлайди, улардан ҳар бири r1- вақт ҳолатига эгадир. Чиқиш мультиплексори ҳам худди шундай ишлайди. Коммутация қурилма коммутация жараёнини амалга оширади, у адресли хотирада жойлашган йўриқномага мувофиқ узатувчи абонентнинг вақт позициясини қабул қилувчи абонентнинг вақт позициясига алмаштиради.


Коммутация қурилмаларнинг ишининг даврийлик характери туфайли адресли хотира ҳам даврийлик хотира кўринишида бажарилади, у адреслар ёрдамида коммутация қурилмасини бошқаради.
Мазкур умумий моделга асосланиб, энди батафсил фазовий ва вақт коммутация блокларини тавсифлаш мумкин. Фазовий блокда вақт ҳолатларининг сони ўзгармайди. Шунинг учун фазовий блок учун r1= r2 муносабат хақиқийдир. Вақт блоки зичлашган линиялар сони ўзгармаслиги билан характерланади. Шунинг учун унга N=М муносабат хақиқийдир.
Схемотехника нуқтаи назаридан фазовий блок параллел уланган MS лардан ва адреслар билан бошқариладиган адресли хотирадан ташкил топган. Фазовий схемани оралиқ алоқалар билан кўп звеноли схема кўринишида бажариш мумкин. Ўз навбатида вақт блоки даврлар сигналларини сақлаш учун хотирловчи ячейкаларнинг маълум бир сонидан иборат бўлади ҳамда бу ячейкаларга бошқа адресли хотира ёрдамида мурожаат қилиш мумкин.
Вақт блокининг хотирасига ёзиш кўпгина ҳолларда даврлик (кетма-кет) тарзда ўқиш эса ихтиёрий вақтларда бажарилади (8.10 - расм).



8.10-расм. Фазовий ва вақт бўйича звенолар кўриниши.

Фазовий схемада адрес узунлиги ed (m) битни ташкил этади, вақт схемасида эса адресли хотирловчи қурилмаларнинг координаталарига ed (r1) ва ed (r2) битга боғлиқ бўлади.





Download 7,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   224




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish