Communication and information agency of uzbekistan tashkent information technologies


Бирламчи рақамли каналнинг сигналлар тузилмаси



Download 7,57 Mb.
bet110/224
Sana09.07.2022
Hajmi7,57 Mb.
#762998
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   224
Bog'liq
РКТ МАЖМУА

Бирламчи рақамли каналнинг сигналлар тузилмаси

ИКМ – 30 импульс – кодли модуляцияли узатишнинг замонавий бирламчи тизимларига киради ва ТСК - 24 вазифасидек маҳаллий ва худудий алоқа тармоқларининг кабеллари жуфтларини зичлаштириш учун ва телефон сигналларини узатиш учун мўлжалланган. ИКМ – 30 қуйидаги параметрлар билан характерланади:



  1. Узатиш тезлиги, Кбит /с 2048

  2. Давр давомийлиги, мкс 125

  3. Даврдан каналли вақт интервалидаги сони 32

  4. Каналли вақт интервалларидаги символлар сони 8

  5. ТЧ каналлар сони 30

  6. ТЧ канал частота диапазони, Гц 300 – 3400

  7. Ўта давр давомийлиги, мс 2

  8. Ўта даврдаги даврлар сони 2

  9. Битта ТЧ каналдаги сигнал каналлар сони 2 – 4

  10. Дискретлаш частотаси, КГц 8

  11. Квантлаш қадами сони 256

  12. Компрессия қонуни А = 87,6

  13. Ўта даврли синхросигнал ва сигнализация каналларини жойлаштириш

  14. Даврли синхросигнал

ИКМ – 30 тизимининг давр ва ўта давр вақт тузилмаси 2.2 – расмда кўрсатилган.





В

488 НС давомийлигидаги битта символ





3,9 мкс давомийликдаги 8 символдан иборат битта канал вакт интервали




R15

В1 В2 В3 В4 В5 В6 В7 В8










1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32




Битта давр давомилигидаги Тд=125 мксдаги 32 канал



X O O 1 1 O 1 1

O O O O X1 Y1 X2 X3

R 0

R 0

2 мс давомилигидаги 16даврдан иборат битта 9та давр




Давр синхросигнали

9 та давр синхросигнали




X 1 Y Z U V1 V2 V3

а в с d a b c d

R 1




R 1




1

17




X O O 1 1 O 1 1

а в с d a b c d

R2




R2




2

18

Давр синхросигнали




X 1 Y Z U V1 V2 V3

а в с d a b c d

R15

R15




15

31




2.2 – расм. ИКМ – 30 тизими давр ва ўтадавр вақт тузилмаси

ИКМ – 30 тизим даврининг вақт тузилмаси етарли даражада мураккаб бўлганлиги учун уни батафсилроқ кўриб чиқамиз ва уни ИКМ – 24 тизими даврининг вақт тузилиши билан солиштирамиз. ИКМ – 24 тизимига ўхшаш давр 125 мкс катталикка эга, бироқ каналли вақт оралиқлари кўп бўлиб, у 32 та га тенг. Улардан 30 таси ТЧ каналларни ташкил этишга ишлатилади. Каналли вақт интервалида тимсол сони иккала тизимда бир хил, лекин агар ИКМ – 24 тизимида белгилардан биттаси сигнал каналларини ташкил этишга ишлатилса, ИКМ – 30 тизимда эса барча тимсоллар нутқ сигналини кодлаш учун ишлатилади. Фақат шу билангина иккала тизимнинг даврли вақт қурилмаси ўртасидаги ўхшашлик чекланади. ИКМ – 30 даврли вақт тузилмасининг бошқа деталларини кўриб чикамиз. Халқаро номенклатурага мувофиқ «So» деб белгиланган биринчи канал вақт интервали асосан даврли синхросигнални узатиш учун ишлатилади. Кўриниб турибдики, (4.3 – расм) даврли синхросигнал фақатгина жуфт даврлар R0, R2, R4 …….R14 да бўлиши мумкин.


R1, R3 ва ҳокозо билан белгиланган ток даврларда S0 вақт интервалида махсус қушимча ахборотни узатиш учун мўлжалланган тимсоллар (ҳарфлар билан белгиланган) ва фақат В2 тимсолдан бир қийматига эга бўлади.
Кейинги канал вақт интерваллари S 1 - S15, ҳамда S 17 - S 31 интервали ТЧ каналларни ташкил этиш учун ишлатилади. R0 циклнинг S16 каналли оралиғи ўта циклли синхросигнални В1, В2, В3, В4 белгилар 0 қиймати билан узатиш учун ишлатилади. Ўта даврни синхронлашдан чиқиш тўғрисидаги ахборот учун В6 тимсол ва битта ТЧ канал учун қолган 15 та даврларда 2 тадан 4 тагача сигнал каналларни ташкил этиш учун ишлатилади. a, b, c, d ҳарфлар мос каналларга бириктирилган сигналли каналларнинг тимсолларини кўрсатади. R0 даврли ва R1 дан R15 гача қолган 15 та даврлар 2 мс давомийликда даврни ташкил этади.
Давр синхронлаш жараёнида вужудга келаётган шароитларга қараб қуйидаги мезонлар ишлатилади. ИКМ – 30 тизими «давр синхронизмидан» чиқиш мезони бу синхросигналга эга бўлган учта даврлар кетма–кетлигидаги давр синхросигналдаги хатоларни топиш ҳисобланади. Даврли синхронлашни тиклаш мезони бўлиб қуйидагилардан сўнг келадиган ҳолат ҳисобланади:
- даврли синхросигнални аниқлаш (n - даврда);
- навбатдаги даврда (n+1 - даврда) даврли синхросигналининг мавжуд эмаслигини текшириш;
- навбатдаги даврда (n+2 - даврда) даврли синхросигнални топиш.
Икки ёки учта кетма–кет даврдаги даврли синхросигналлар аниқланганда синхронлаш схемаси биринчи қабул қилинган синхросигналдан иккита давр масофада давр синхронлашни излаш жараёнини бошлайди. Синхронлаш схемаси синхросигнални аниқлагандан сўнг уни иккита даврдан кейин топа олмаган ҳолда шундай ҳам ишлайди.
Юқорида келтирилган мезонлар, даврли синхронизмни тиклашга олиб келувчи даврли синхронизация схемаси ишининг хар хил вариантларини таърифлаб берувчи графини тушуниш учун билиш зарур. 3.3 – расмда шу граф келтирилган.


3.3 – расм. Даврли синхронизация схемасининг ишлаш графи


А – даврли синхросигнал;_
А – даврли синхросигналнинг йўқлиги;
ЖD – жуфт давр
ТD – ток давр
Синхронлашни излашнинг энг қизиқарли холларига қуйидагилар киради:

  1. А,А (ТD), А (ЖD)

  2. А,А (ТD), А (ЖD)

Булардан биринчиси ток даврда (ТD) даврли синхросигнални аниқланганлигини билдиради, яъни у жойлашиши мумкин бўлмаган жойда, шунингдек яна давр синхросигналини жуфт даврида (ЖD) топилиши (синхросигнални тўғри жойлашиши). ИКМ – 30 аппаратураси узатувчи ва қабул қилувчи ускунадаги даврли синхронлаш схемасидан ташқари ўта даврли синхронлаш схемаси билан ҳам таъминланган. Ундан ташқари, бу аппаратура маълумотларини узатиш ускунаси билан хамкорликда ишлайдиган схемага эга бўлиши мумкин, бу ИКМ – 30 тизими ёрдамида телеахборот сигналларини узатиш имконини беради. Компандерлаш ва аналогли сигналларни рақамига ва рақамлиларни аналоглиларга ўзгартириш масалаларини ечиш бу тизимда ТСК – 24 тизимига нисбатан ўзгачароқ амалга оширилган. Жумладан ИКМ – 30 тизимида линиявий кодловчи ишлатилган, у хар бир ТЧ каналнинг дискретли 12 тимсолли рақамли сигналга ўзгартиради, шулардан биринчи тимсол дискрет ишорасини аниқлайди, қолган 11 таси эса максимал катталикдаги даражалар 2n = 2048 билан квантланган амплитудани аниқлайди. Кодланган сигнал рақамли компрессорга келади, у 12 тимсолли комбинацияларни 8 тимсолга ўзгартиради.


Ўхшаш схема бўйича бажарилган қабул қилувчи қисмдаги декадаловчи тескари жараённи амалга оширади, яъни 8 тимсолли кодли комбинацияларни 11 тимсолликларга ўзгартиради.



  1. амалий машғулот




Download 7,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   224




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish