Цишлок хужалигини илмий асосда йулга куймас эканмиз, сохдда ривожланиш булмайди. Ш. Мирзиёев


ИССИЦХОНАЛАРДА УТУВЧАН ДАВРДА ПОМИДОР ЕТИШТИРИШДА МИКРОИЦЛИМ ШАРОИТЛАРИНИ ТАЪМИНЛАШ



Download 1,27 Mb.
bet8/15
Sana09.03.2022
Hajmi1,27 Mb.
#487763
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   15
Bog'liq
6 Помидорни иссиқхоналарда етиштириш

ИССИЦХОНАЛАРДА УТУВЧАН ДАВРДА ПОМИДОР ЕТИШТИРИШДА МИКРОИЦЛИМ ШАРОИТЛАРИНИ ТАЪМИНЛАШ

КУРСАТКИЧЛАР

Хосилга киргунча

Хосилга кирган
ДАВРДА

Х,АВО ХАРОРАТИ, °С







К.УЁШЛИ КУНЛАРДА

22-24

22-26

БУЛУТЛИ КУНЛАРДА

18-20

20-22

Кечаси

16-17

17-18

ТУПРОК, ХАРОРАТИ °С

17-18

18-20

ХАВОНИНГ НИСБИЙ НАМЛИГИ%

60-65

65-70




Тупрок, ндмлиги%

75-80

80-85

ХДВОДАГИ СО2 гдзи%

1-1,5

1,5-2


Мева тугишини яхшилаш. Химояланган ерда помидор- дан ю^ори х,осил олишнинг мух,им шароитлари мева х,осил ^илиш ^увватининг ю^ори булиши ёки гул куртаклари сони- дан х,осил булган меваларининг фоизи х,исобланади. Мева- ларнинг суст х,осил булиши, гулларининг тули^ ривожланма- ганлиги, бепуштлиги ёки гул чангларининг чанглана олиш ^обилятининг пастлиги билан болливдир. Бу, купчилик лол­ларда ёрулликни етишмаслиги ва к,изиб кетиши, азот билан орти^ча ози^лантириш, х,авонинг нисбий намлигининг 50% дан пасайиб кетиши натижасида булади. Экстремаль шаро- итда чангланмаганлиги сабабли майда, ичи буш мевалар х,осил булади.

Купчилик ижобий курсаткичлар навга хам боллик,. Кам уяли (2-4 уяли) ва нисбатан майда мевали нав ва дурагай- ларда чангланиш яхши булади, чунки улардан чанглатувчи гул чанглари куп хосил булади. Мураккаб гулли, куп уяли, йирик мевали нав ва дурагайлар, айникса, ёруллик етиш- майдиган шароитда, аксинча чанглатиш кобилияти паст гул чангларини хосил килиши билан фаркланади. Чангланиш бу навларда бир хил булмаганлиги сабабли шакли узгарган мевалар хосил булишига олиб келади. Уларда меваларни яхши хосил булиши микроиклим ва минерал озиклантириш макбул меъёрда сакланиб турилганда содир булади.
Гул чанглари яхши тукилиб, гул тумшукчасига тушиши- ни таъминлаш учун гул ва усимлик электр тебратгичлар ёр- дамида ёки сим балазга ёлоч билан уриб тебратилади. Бу - хафта мобайнида уч маротаба эрталаб, аммо хавонинг нисбий намлиги камайган ва гул чанглар яхши сочилувчан булган пайтда утказилади.

Мева х,осил булишини яхшилаш учун мева усишини ва х,осил булишини тезлаштирадиган усишни бошкарувчи мод- далар кулланилади (ТУ, ДУ, парафен, томатон ва бошкалар). Усишни бошкарувчи моддалар билан ишлов берилганда урулсиз мевалар шаклланади, уларда гултож барглари ку- риб тушмайди, тирик колиб ривожланади, бу уз навбатида меваларнинг кулранг чириш билан зарарланишига олиб келади. Усишни бошкарувчи моддалар билан ишлов бериш натижасида х,осил булган урулсиз мевалар чузик тумшукча- лилиги билан ажралиб туради.


Хозирги вактда помидор меваларини тутишини яхши- лаш учун усишни бошкарувчи моддалардан ташкари ари (шмель) уяларидан х,ам кенг фойдаланилмокда. Улар шин- гилдаги гулларни чангланишини яхшилаб, тутган мевалар сони купайишига олиб келади.
Юкорида келтирилган тадбирлардан ташкари утувчан даврда усимликларни катор оралари 2-3 марта юмшатила- ди, касаллик ва зараркунандаларга карши чора-тадбирлар утказилади. Бунинг учун турли профилактик, ташкилий-ху- жалик, агротехник, кимёвий ва биологик тадбирлар кулла- нилади.
I ИССИЦХОНАЛАРДА ПОМИДОР ЕТИШТИРИШДА УЧРАЙДИГАН КАСАЛЛИК ВА ЗАРАРКУНАНДАЛАР
Помидор кучатлари касалликларини тупрокда учрайди- ган замбуруллар (Fusarium solani, Fusarium spp., Rhizoctonia solani, Pythium spp., Phytophthora spp., Thielaviopsis basicola) ва баъзи бактериялар (Erwinia sp.) кузлатади. Экилган урул ва унаётган майсалар тупрок остидаёк чириб кетиши мумкин.
Тупрок юзасига чиккан нихрлларнинг илдиз булзи ин- гичкалашиб кунлир, сунгра кора тус олади (“кора оёк” ка- саллиги), нихрллар бужмайиб, нобуд булади. Одатда илдиз

ва илдиз булзи зарарланиши кучатлар иссикхонага кучириб экилган кундан бошлаб 6 хафта давомида кузатилади.
Кузлатувчи замбуруллар тупрокда сакланади. Иссикхо- нада х,ар йили уша тупрокни ишлатиш унда патоген замбу- руллар микдори купайиб боришига ва касаллик учоклари пайдо булишига олиб келади.
Rhizoctonia solani Узбекистоннинг барча минтакаларида таркалган ва бу замбурул помидорнинг илдиз булзида ку­рук,, оч-кунлир доллар ривожланишига олиб келади; доллар устида баъзан лупа билан осон куринадиган оч-кунлир молор пайдо булади. T. basicola Узбекистоннинг жанубида (Сурхондарё вилоятида) анча кенг таркалган, бошка мин- такаларида кам учрайди.

Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish