Чингиз Айтматов. Оккема (кисса) Чингиз Айтматов оцкема цисса



Download 1,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/62
Sana24.03.2022
Hajmi1,99 Mb.
#507216
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   62
Bog'liq
chingiz aytmatov oqkema qissa

у т о в и д а
эшик тепасига бугу шохи осиб куйилар, бу эса узок-узоклардан хам 
утовнинг Бугубойлар авлодига мансуб эканлигидан дарак бериб турарди. Боскинчи 
душманларни даф этганда ёки пойга мусобакаларида Бугубой авлодларини «Бугу»! деган битта 
лакабнинг узиданок англаб олишар, улар эса хар доим голиб чикишарди. Уша кезлар Иссиккул 
урмонларида оппок шохдор бугулар буларди, гузалликда хатто кукдаги юлдузлар хам уларга 
рашк киларди. Улар шохдор она бугунинг болалари эди. Уларга хеч ким тегмасди, хеч ким 
хуркитмас эди. Бугубой авлодлари бугуга дуч келган жойда отдан тушиб, унга йул берарди. 
Ошиклар суйган кизларини сулувликда гузал ок бугуга киёс килишарди...
Бугубой авлодининг ошиб-тошиб кетган машхур бир бойи то улгунига кадар шу одат 
сакланиб колди. Унинг минг-минглаб куйлари, минг-минглаб йилкилари булиб, молларига
Чингиз Айтматов. Оккема (кисса)


Чингиз Айтматов. Оккема (кисса)
карайдиган канча-канча чупонлар хам унинг измида эди. Угиллари унга катта маърака 
килишди. Улар бу маъракага ер юзининг хамма маълум ва машхур кишиларини чакиришди. 
Мехмонлар учун Иссиккул киргогига бир минг бир юзта утов тикдилар. Канча мол суйилди
канча кимиз ичилди, канчалаб кашкарча ноз-неъматлар берилди, саногига етиб булмасди. 
Бойнинг угиллари гердайиб юришарди: Ахир отадан битмас-туганмас мерос колганлигини, 
фарзандлар отани хурматлаб, унинг хотирасини кандай эъзозлашларини одамлар куриб куйсин- 
да... («Э бутам, одамлар акл урнига бойлигини куз-куз килишса, бу кандай ярамаслик».)
Марсия айтувчилар эса мархумнинг угиллари такдим этган аргумокларда елиб, совгага 
берилган сувсар телпак ва шойи тунларга уралиб, мархумни ва унинг меросхурларини кукларга 
кутариб макташарди.
- Бу оламда бундай бахтли х,аёт ва шукухли маъракани курган борми? - деб куйларди бири.
- Дунё бино булгандан бери бунакаси х,али бул маган! - дерди иккинчиси.
- Хеч каерда булмаган! Факат биздагина ота-оналарни шундай хурматлашади, ота-она шон- 
шарафини юксак тутишади, уларнинг мукаддас номини улуглашади, - куйларди учинчиси.
Эй, какилдок марсиячилар, нима деб валдираяпсиз! Оламда бу хотамтойликнинг 
таърифига лойик суз, мархумнинг шон-шухратига тенг келадиган шухрат бор эканми? - 
куйларди туртинчиси...
Улар шу зайлда кеча-кундуз ким узарга бах,слашарди. («Э-э, бутам, хофизлар хдмду сано 
укишда бах,слашса, кандай ярамаслик, улар кушикчидан кушик кушандасига айланишади».)
Доврук солган маърака куп кунлик байрамдай утди. Бойнинг мактанчок угиллари 
бошкаларни лол колдиришни, шухратлари оламга ёйилишини орзу килишди. Яна бунинг устига 
мангу уйкуга кетган шавкатли оталари Шохдор она бугу авлодидан эканлигини хдмма билиш 
учун унинг кабрига бугу шохини урнатишни уйлаб топишди. («Э бутам, кадимги одамлардан 
колган ran бор: бойлик - такаббурликни, такаббурлик эса - телбаликни тугдиради».)
Бойнинг угиллари ота хотирасига куз куриб, кулок зшитмаган ёдгорлик урнатишни 
исташгани учун х,ам хеч нима уларга тускинлик кила олмади. Айтилган суз - отилган ук. 
Овчиларни йуллашди. Овчилар бугу отиб, шохини танасидан айиришди. Бугу шохларининг 
тепага таралиб туриши кукда парвоз килаётган бургутиинг канотларига ухшарди. Бугу шохлари 
угилларга ёкиб тушди: уларнинг хар бири у и саккиз бутокка булинган - демак, ун саккиз ёшда 
экан. Яхши! Улар шохни кабр устига урнатиш учун усталарга фармон беришди.
Кариялар хайратда колишди:
Бугуни улдиришга кандай хаддингиз сигди? Шохдор она бугу авлодига кул кутаришга 
ким журъат этди?
Бойнинг меросхурлари уларга жавобан:
- Биз уз еримиздаги бугуни улдирдик. Бизнинг салтанатимиз остидаги ерларда нимаики 
кимирлаган, учган тирик жонзот булса, пашшадан тортиб туягача - 
хаммаси 
бизники. 
Узимизга карашли жамики нарсаларни нима килиш-килмасликни узимиз яхши биламиз. 
Иу ко л ингл ар! - дейишди.
Хизматкорлар карияларни камчи билан савалаб, отга тескари миндиришди-да, сазойи килиб 
хайдашди.
Хамма бало шундан бошланди. Шохдор она бугу авлодларининг бошига катта бахтсизлик 
тушди. Деярли х,ар бир киши 

Download 1,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish