Чингиз Айтматов. Оккема (кисса) Чингиз Айтматов оцкема цисса



Download 1,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/62
Sana24.03.2022
Hajmi1,99 Mb.
#507216
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   62
Bog'liq
chingiz aytmatov oqkema qissa

у г л и н г и з м а н .
Мен сизнинг олдингизга сузиб 
келдим». - «Сен канака угилсан? Сен ярим балик, ярим одамсан-ку!» - «Сиз мени уз олдингизга, 
кемага чикариб олинг, мен шунда сизнинг углингиз булиб коламан». «Вой, тавба. Кани, 
курайлик-чи». Отаси тур ташлаб уни сувдан палубага тортиб олади. Шунда у уз аслига кайтади. 
Кейин-чи, кейин...
Кейин ок пароход уз йулида сузиб кетаверади. Бола отасига хамма нарса хдкида, бутун 
хаёти давомида нимаики билган булса х,икоя килиб беради. Узи яшаб турган тоглар хдкнда, уша 
харсанг тошлар хдкида, дарё ва ноёб урмон хдкида, баликлардай кузи очик сузишни урганган 
ери - бобосининг кулоби хдкида сузлайди.
Мумин бобосиникида кандай яшаётганлигини хдм айтиб беради, албатта. Бу одамни Мумин 
чаккон деб аташса хдм, унинг ёмон одам эмаслигини отаси билиб куйсин. Бунака бобо хеч 
жойда йук, боболарнинг энг яхшиси. Унинг х,еч шумлиги йук, шунинг учун хамма ундан кулиб 
юради. Бировга хеч ёмонликни раво курмайди, Уразкул амаки эса чолга хддеб тиргилаверади! 
Баъзан одамларнинг олдида хам бобога кичкираверади. Бобо эса гапига боплаб жавоб килиш 
урнига, Уразкул амакини кечиргани-кечирган ва хдтто унинг урнига урмон хужалиги ишларини 
хдм узи бошкаради. Факат шугина дейсизми? Уразкул маст-аласт булиб келганда, унинг хаёсиз 
кузларига тупуриш урнига, унга пешвоз чикиб, отдан тушириб куяди, уйга суяб киради, 
каравотга ёткизиб куяди, совук емасин, боши огримасин, деб устига пустин ташлайди, отининг 
эса эгарини олади, ювиб тарайди, ем беради. Хдммасига сабаб - Бекей холанинг тугмаслиги. 
Нега шундай, дада? Истасанг туккин, истамасанг кераги йук, деб куя колса булмайдими? 
Уразкул амаки Бекей холани урганда бобога рахминг келади. Бобонинг узини урса енгил 
буларди. Бекей хола кичкирганда у бирам кийналадики. Кулидан нима хам келарди? Кизининг


орасига тушгиси келади-ю, лекин буви бунга йул куймайди. «Аралашма, - дейди у, - узлари 
муросага келади. Сен чолга ким куйнбди. Хотин сеники эмас, жойингда утир». «Ахир, у менинг 
кизим-ку!» - деса, буви: «Хуш, уйинг уйига туташ булмай, узокда яшаганингда нима 
килардинг? Х,аР сафар от чоптириб бориб ажратиб келармидинг? Шундан кейин ким сенинг 
кизингни хотин киларди?» - дейди.
Мен айтаётган буви - бу илгаригиси эмас. Сиз уни, дада, балки билмассиз хам. Бу бошка 
буви. Уз тугишган бувим ёшлигимда вафот этган. Бу буви булса кейин келган. Бизнинг 
хаволарга сира тушуниб булмайди - бир карасанг очик, бир карасанг булутли, бир карасанг 
ёмгир аралаш дул. Буви хам худди шундай, тушуниб булмайди. Бир карасанг мехрибон, бир 
карасанг берахм, хеч тушунолмайсан. Жахли чикканда - нак еб куяди. Биз бобом билан жим 
буламиз. Буви: «Бегонани канча едирма, канча ичирма, ундан яхшилик курмайсан», - дейди. 
Мен, ахир бу ерда угай эмасман-ку, дада. Мен хдмиша бобом билан бирга яшаб келдим. Унинг 
узи угай бу ерда, у бизга кейин келиб кушилди. Энди эса мени угай дейди.
Кишда биз томонда кор мени кумай дейди. Эх, кор уюлиб кетади! Агар урмонга бориш 
керак булса, факат буз от Олабошдагина бориб булади, у кукраги билан кор уюмини суриб 
кетади. Шамоллар хдм шундай зураядики, оёгингда туролмайсан. Кулда тулкинлар кутарилиб 
Колса, кемани ёнгок пучогидек уйнатса, билингки, бизнинг Сан-Тош шамоли кулни 
чайкалтиряпти. Бобом хикоя килгандилар, жуда кадим замонда душман лашкарлари бизнинг 
уша ерларимизни босиб олгани юриш килибди. Ана шунда бизнинг Сан-Тошдан шундай шамол 
турибдики, душманлар эгарда утиролмай колишибди. Отлардан тушишибди, лекин пиёда хам 
юришолмабди. Шамол уларнинг юзини конга белабди. Шунда улар шамолга орка угиришибди, 
шамол эса уларнинг елкаларига урилиб, кайрилиб карашига имкон бермабди, тухтагани 
куймабди ва уларни битта куймай Иссиккулдан хайдабди. Мана кандай булган. Биз ана шу 
шамолда яшаяпмиз! У биздан бошланади. Бутун киш буйи урмон дарё ортида шамолдан 
гичирлаб, инграб чикади. Хдтто вахимали булади.
Кишда урмонда иш унчалик куп эмас. К,ишда биз томонлар одамсиз хувиллаб колади - ёзда 
кучманчилар келадиган мах,алларга сира ухшамайди. Ёзда катта яйловда окшомлари сурув ёки 
йилки уюрлари билан одамларнинг кунишини жуда яхши кураман. Тугри, улар эрталаб токка 
жунаб кетишади, лекин барибир уларнинг келиши яхши. Уларнинг болалари ва хотинлари юк 
машинкаларида келишади. Юк машиналарида уговларни ва бошка турли-туман нарсаларни 
олиб юришади. Улар сал-пал жойлашиб олишгач, биз бобом билан сурашгани борамиз. 
Хаммалари билан кул бериб куришамиз. Мен хам. Бобом, кичиклар узларидан катталарга доим 
биринчи булиб кул узатишлари керак, дейди. Кимки кул узатмаса, у одамларни хурмат 
килмаган булади. Кейин, бобом еттининг бири авлиё булиб чикиши хам мумкин, дейди. Авлиё - 
бу жуда хушфеъл ва аклли одам. Кимки у билан кул бериб куришишга муяссар булса, бир умр 
бахтиёр булади. Мен, шундай экан, нега у узининг авлиё эканлигини айта колмайди, биз 
хаммамиз у билан кул бериб куришган булардик, десам, бобом кулади: хамма ran шунда-да, 
дейди у, авлиё узининг авлиёлигини билмайди - у оддий одам. Факат карокчигина узининг 
карокчилигини билади. Булар менга унча тушунарли эмас, лекин бир оз уялинкирасам х,ам, мен 
хамиша одамлар билан кул бериб куришавераман.
Бобом билан бирга яйловга келганимда эса уялмайман.
«Ота-боболарингизнинг ёзги куногига хуш келибсизлар! Молу жон сог-саломатми, бола- 
чака омон-эсонми?» - бобом ана шундай сурашади. Мен эса факат кул чузиб куришиб куя 
коламан. Бобомни х,амма билади, бобом хам хаммани билади. Унга яхши. Унинг уз сухбат 
мавзуси бор, у кучманчиларнинг х,ол-ахволини сурайди ва узи биз кандай яшаётганлигимизни 
гапириб беради. Мен эса болалар билан нимани гаплашишни билмайман. Кейинчалик биз 
бекинмачок, уруш-уруш уйнаб кетамиз ва уйинга шундай берилиб кетамизки, кетгим келмай 
колади. Кани энди хамиша ёз булса, хдмиша болалар билан утлокда уйнаб юрсанг!

Download 1,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish