Чилангарлик ишлари. Craftwork



Download 9,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet131/179
Sana23.02.2022
Hajmi9,68 Mb.
#164563
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   179
Bog'liq
Бекмуратова Н.Чилангарлик ишлари

ч
н л и
т с к и с л и к л а р и ч и ч к и ч б и л а п
т с к ш и р и л и б . 
у л
ч а м и б у й и ч а 
эговланади Ичкўйманинг базали
юмони (киррнси) (1) чизкич билан 
тскширилиб эгонланади. Ичқўйма 
қирралари (2, 3 на 4) чизғич ва гўнии 
билан жкширилиб, ўлчамк буйича 
>г овл а над и . И ч цўй ман и нг утк и р 
бурчакларн пулзт аррз билан мрк.ио 
олннадн
5 ва 6-қирралар l -қиррага мараллс 
сўнгра эса бурчак андозаси билан 
тскш ирилиб, 7 ва 8-қирралар -1 - 
қиррага нисбазан 60“ бурчак \осил 
қилиб *шачанади.


3. Ўймаии ичқуйма бўйича мойлаш.
Ичьў&ча
Лц\-
2 Энли текисликляр вл базали томом 
(қирра) чи ifiiM билян тскшириб атн- 
лаиадн.Ўйма чи*ма бўйича режа- 
ланади на 'ингич ҳдмда гўния бнлан 
текпшрилиб. ўлчам бўйича ўйманинг 
<2. 3 ва4) қирралари огонланади. Ич- 
қуйма арпқчаси (пали) пармаланади 
ва қўл 
2
рра бмлан киркиб олниааи. 
Охирги ишловга U.I 0.2 мм қўним 
қолдирилиб па ариқча ён қирраларн- 
шшг ўйма ўқпга нисбатап симмефик 
бў.ш ш ига қагьип риои қнлиниб. 
дастлаб ариқчанинг қирралари (5,6 
па 7) ^говланадн.
3 Ўйма ариқчасиниж клрраси тўлиқ 
(6) {чукурлиги ва базали томони I- 
кирррага параллеллиги буй и ча) 
эготпанади
А ри қ ч а н н н г қ и р р а л а р н ( 5 .7 ) 
напбатма-н.чкбат эгоаланиб. ўйма 
ариқчасн ичқўйма чизики бўйича 
мослаиали.Лгар ичқуйма ўйиққа ва 
ISO*» ia мумкин бўлган \ар икки 
бура ишинг истал ran ила қу,| ёрдамида 
т и г и з . ё р у ғ л и к г и р қ и ш и с и з , 
тебранм зсяан ва қийш аймасдан 
кирса. мослаш аниқлиги старли 
ларажададеб \нсобланади.
2 4 - ў қ у в - и ш л а б чи к а р и ш м а ш ғ у л о т и
ЯССИ Ю ЗАЛАРНИ Ш А БЕРЛ А Ш
Машқлар:
1. Шаберлаш га тайсрланиш.
2. Ясси 
юзаларни қўлда шаберлаш.
3. Ясси юзаларни механик шаберла шаберлаш.
4. Шаберларни чархлаш иа қировиии тўкиш.
Тахминий иш 
объектлари: 150x100x40 мм.ли чуян тахта, 
шаберлапкши лозим булган ясси юзаш дсталлар, текшириш тахгалари.
Жиҳоз 
ва асбоблар: 3-рақамли тишли, узушшги 250—300 мм. ли 
ТУМтоқ учли ясси эговлар, \ар хил ясси шабер л ар. "узига томом" 
•иаберлаш учун шаберлар, узунлит 175 мм. ли текшириш чизпгчлари. 
текшириш тахталари. чархлаш сгапоги, механик шаберга универсал


Мосла м а ва материаллар: параллел гира. гирага куима жаглар. 
доглар сифагини текшириш учун 25x25 мм.ли рамка, бўсқ - лазурь 
(коракуя). машина мойги, латта-пугта. тампоилар. абразив қаироқлпр. 
шабсрларнинг қировини тукиш учун қайроқлар. механизмлар 
воситасида шаберлашла iiipyp ашёлар.
Машқларин бажариш тартнбн
Ўқукншлаб 
чикариш 
кўрсатмалари ва
тушувтиришлар
1-машк- Шабсрлапиа сажрлаш
1. Детали»! иг ясси юзатарики 
шабсрлапиа 
тайсрлаш.
ГЗслагма 
Юзалар механик ски чилан­
гарлик иш ловидан сунг 0.5 мм гача 
аницликда шаберланади Шабсрланаёпан 
юзада чуқурчалар ва гирна шшлар бў-iмас­
л и т лозим.
6>
1.Юза лекало чизгичи билан текши 
рилади (юзага 0.1 мм аниқд икда 
механик ёки чилангарлик ишлови 6с 
рилган бўлиши керак. юзада гирнз 
лишлар rta айниқса. чуқур чнзиқчалзр 
бўлмаслиги лозим) Ы Агар юзада 
ботицлар ёки чуқур тиркалишлар 
бўлса. у керакли сифат даражасига 
ет ка зил г у п ч а а й ка ш ч и з и кл а р 
тушнриш усулида эгоатанали М
2. Ьўёқ 
тайсрлаш 
к» 
бусқни 
эпшлаш.
2 .
Майдалаигаи лазурь, қурум ски 
қўрғошин сўриги олиниб. банкачага 
жойлаиади па устилай машина мой» 
қуйилади Аралашма к^ймоқ қуюкли- 
1
ига келгунча ихшилаб аралашти- 
рилали (чуқур заррячалар на катти к 
қушилмалар бўлишша йўл цўйил- 
майди). Буеқни бир бўлак газламагв 
куйиб. тампон куринишидабоғлаш ва 
бўша га н банка чага солиб қўйиШ 
керак (тимнонни қуруқ бўёқ устига 
цуйиш ёки мой шимитиб. бўсқка 
қўйиш мумкин эмас).
Хомаки маҳсулот юзасини буёққа 
қ а р а б э г о в л а б . ш а б е р л а ш ! а 
тайерлашла;
калир-будурликлар па қириндилар 
тўлиқ кетказилали:


заготовка шаберлаш учун мрамай 
диган тушпган тахта устиги цўйил 
майди;
ярим танер маҳсулот тах га ни 
h i
флкдт 
Ур гас ид а и эмас. балки бутун юзаси 
буйлаб юр! и зил ад и; 
деталь эюннинг айланма ҳаракаш 
бшан -новланади;
Дв
1
а 
1
ьюзасида чуқур чизиқчалар 
\осил бўдмаслиги учун эгоп тез-зед 
тодалаб туридади, уни куч билан 
босмаслик, летал га бўйлама ҳаракат 
бшан ишлон бсрмаслик керак; 
деталь бур суркалган майда тишли 
эгов билан удил-кссил зговланади; 
дезилнинг эговданиш сифати зекши 
рил ад и на у н и h i ю зас и га бўё к 
сурка itанда куп киемнда (адбатта. 
четларида \ам) катта - катта бўё 
к 
дотлари \осил бўлиши керак. 
Тахтадан бўёк кеч казилади (мой 
билан ишқалаб тозалапади ад КУРУК 
қилиб артилади).
З.Тскпшриш тахтасиии тайерлаш ва буяпг. .Ч.Тахтанинг сирти лекало чизгичи 
билан тскширидади Лйкдш чидик-чар 
солиб. дунг жойларски чу кур гирнал- 
1
ан лойлар эгойлднади.Текшириш 
тахтасн чаш на ифдосликлардан 
тозаланади. керосин билан ювиб. 
юруқ латга билан аргиладн.
Бўсцли тампон тахта юзасига қўйи- 
либ. гох бир томоша, гоҳиккиичи 
томонга айланма ҳаракат билан бир 
текисда юпқа қатлам буск сур кал ад и 
(тампон билан буск суркашда юдага 
Кириндн тушишидан зҳгист бўлиш 
керак). Заготовка юза си бўсқбўйича 
огоюаниб. шаберлаигга тайёрканад и
2-МЯ1ИК. Ясси юзаларни ку.гда шаберлаш
'•Деталдаги шаберлаш жондарини аник- 
лаш.
Гекширнш тахтасиднн енгнлроқ 
Асгалларли унинг устига қўйиб на аксин- 

Download 9,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish