Buxoro muxandislik texnologiya instituni

1.3.Zamonaviy va istiqbolli avtomobil benzinlari. 
       Hozirgi  zamon  talablariga  binoan  oxirgi  vaqtda  avtomobil  benzinlariga 
qo`yiladigan  ekologik  va  ekspluatatsion  talablar  keskin  qattiqlashdi,  ayniqsa 
aromatik  va  olefin  uglevodorodlar,  oltingugurt,  turli  spirt  va  efirlarning  (kislorod 
bo`yicha 2.7% dank o`p emas) miqdori bo`yicha. 
Avtomobil benzinlariga qo`yiladigan talablar. 
      Hozirg zamon benzinlarining sifatiga qo`yiladigan talablar quyidagi guruhlarga 
bo`linadi: 
-  Ekspluatatsion, dvigatelning ishinchli va barqaror ishlashini ta`minlaydigan; 
-  Texnologik,  neftni  qayta  ishlash  sanoatining  imkoniyatlariga  bog`liq 
bo`lgan; 
-  Benzinlarni tashish va saqlash bilan bog`liq bo`lgan; 
-  Ekologik, oxirgi paytda bular belgilovchi bo`lib hisoblanadi. 
Benzinlarga qo`yiladigan ekologik talablar: 
       Ekologik talablar benzinlarni avtomobil texnikasida qo`llagand hamda tashish 
va saqlashda ularning atrof muhitga ko`rsatadigan zararli ta`sirini chegaralaydi. 
       Avtomobillar  zaharli  chiqindilarining  manbalari  bo`lib  kiritish  sistemasi  va 
Yonilg`ibakidan chiqadigan ishlatilgan gazlar  va Yonilg`ibug`lari hisoblanadi. 
       Benzinlarning ekologik xossalari ayrim zaharli moddalar, guruhli uglevodorod 
tarkibi,  past  haroratda  qaynaydigan  uglevodorodlar,  hamda  oltingugurt  va  benzol 
miqdori bo`yicha chegaralashlar bilan ta`minlanadi. 

---

27 
 
       Avtomobil  benzinlariga  eng  qattiq  talablarni  AQSh  da  toza  havo  qonuni 
doirasida 
qo`yadilar. 
1.7-jadvalda 
reformalangan 
benzinlar 
sifatining 
ko`rsatkichlariga  federal  va  Kaliforniya  (CARB)  me`yoq  (norma)  lari  keltirilgan. 
Bugunga kelib oltingugurt, olefin va aromatik uglevodorodlar ayniqsa benzolning 
miqdoriga talablar Kaliforniya shtati me`yor (norma) larida dunyoda eng yuqoridir.  
1.7-jadval 
Ko`rsatkichlar 
Me`yorlar 
Federal 
CARB, 2-bosqich 
CARB, 
imtiyozli 
Chegara 
O`rtacha 
Tarkib 
Oltingugurt, mg/kg 
Benzol, % (hajm) 
Olefinlar, % (hajm) 
Kislorod, % (hajm) 
 
Aromatik, % (hajm) 
Fraksion tarkib, 
0
C dan ko`p 
emas 
90 % 
40 % 
To`yingan bug` bosimi, kPa. 
 
- 
1 
- 
1.5-2.2 
 
- 
 
- 
- 
49.7 
 
10 
1 
6 
1.8-2.2 
 
25 
 
149 
99 
48.3 
 
30 
0.8 
4 
- 
 
22 
 
143 
- 
- 
 
80 
1.2 
10 
2.7 
(maksimal) 
30 
 
166 
104 
48.3 
 
      Osiyo  mamlakatlari  (Yaponiya,  Janubiy  Koreya)da  avtomobil  benzinlari 
sifatiga  qo`yiladigan  talablar  1.8-jadvalda  ko`rsatilgan.  Ko`rinib  turibdiki 
benzinlarning uglevodorod tarkibi chegaralanmayapti. 
1.8-jadval 
Ko`rsatkich 
JIS K 2202 talabi 
Maksimal miqdori 
MTBE, % (hajm) 
 
7 

---

28 
 
Benzol, % (hajm) 
Oltingugurt, % (hajm) 
To`yingan bug` bosimi, kPa 
Fraksion tarkib, 
0
C dan ko`p emas 
10 % 
50 % 
90 % 
Qaynash oxiri 
15
0
C dagi zichlik, kg/m
3
 dan ko`p emas 
5 
0.01 
44-78 
 
70 
125 
180 
220 
783 
       Ishlatilgan  gazlarning  zaharliligini  pasaytirish  uchun  avtomobillarni 
neytrallashning  katalitik  sistemalari  bilan  jihozlaydilar,  bu  benzinlarda 
alkilqo`rg`oshinli  detonatorlarni  qo`llashni  ma`n  etish  va  benzin  sifatiga 
me`yorlarni qattiqlashtirishni talab qiladi. 
       Rossiyada  2002-yilda  etillangan  benzinlarni  ishlab  chiqarish  deyarli  to`liq 
to`xtatilgan.  GOST  R  51105-97  avtomobillarnig  zaharli  chiqindilariga  Yevro-2 
me`yorlari bajarilishini ta`minlaydi, u 2002-yilning 1-iyulidan kuchga kirdi. GOST 
R 51866-2002 esa Yevro-3 normalarini. 
       2002-yilda  Rossiya  hududida  EN  228-2000  spetsifikatsiyasini  kiritish  va 
Yevro-3  hamda  Yevro-4  talablariga  javob  beradigan,  avtomobillarning  ishonchli 
ekspluatatsiyasini  ta`minlaydigan  benzinlarni  ishlab  chiqarish  zarurligi  tufayli 
GOST  R  51105-97  ga  №3  o`zgartirish  ishlab  chiqilgan.  Bundan  tashqari 
benzinlarning  ikkita  yangi  navini  EN  228-2000  talablariga  javob  beradigan  sifat 
ko`rsatkichli  Premium-95/3  va  Premium-95/4  ni  kiritish  ko`zda  tutilgan.  Nav 
maxrajidagi  son  qaysi  benzin  normasi:  Yevro-3  yoki  Yevro-4  ga  to`g`ri  kelishini 
ko`rsatadi (1.9-jadval). 
1.9-jadval 
Avtomobil benzinlarining sifatiga qo`yiladigan me`yor va talablar 
Ko`rsatkichlar 
Normal-80 
Regulyar-
92 
Premium-
95 
Super-98 

---

29 
 
Oktan soni, dan kam emas 
Motor usulida 
Tadqiqot usulida 
 
76 
80 
 
83 
92 
 
85 
95 
 
88 
98 
Qo`rg`oshin miqdori, gr/dm
3
 
dan ko`p emas 
0.01 
Marganets miqdori, gr/dm
3
 dan 
ko`p emas 
50 
18 
- 
- 
Haqiqiy smolalar miqdori, 
mg/100sm
3
, dan ko`p emas 
5 
 
Benzinning induksion davri, 
min, dan kam emas 
360 
Oltingugurt massa ulushi, 
%,dan ko`p emas 
0.05 
Benzolning hajmiy ulushi, %, 
dan ko`p emas 
5 
Mis plastinkasida sinash 
Chidaydi, 1-sinf 
Tashqi ko`rinishi 
Toza, tiniq 
15
0
C dagi zichlik, kg/m
3 
700-750 
725-780 
725-780 
725-780 
 
       Bir  vaqtning  o`zida  benzinlarning  barcha  navlari  uchun  ularning  sifat 
ko`rsatkichlariga me`yorlar qattiqlashgan: 
-  Qo`rg`oshinning  maksimal  miqdori  13  dan  5  mg/dm
3
  gacha  pasaytirilgan, 
chunki  etillangan  benzinlar  deyarli  ishlab  chiqarilmayapti  va  tashish,  neft 
bazalarida  saqlash  va  AYoQSh  dagi  zapravkalarda  etillanmagan  benzinga 
qo`rg`oshinning tushib qolishi mumkin emas; 
-  Super-98  navli  benzin  uchun  oltingugurtning  miqdori  150  mg/kg  dank  o`p 
bo`lmasligi  belgilangan.  Turli  oksigenatlar  qo`llanilishining  mumkin 
bo`lgan  chegaralari  ko`rsatilgan  va  kislorod  miqdoriga  me`yor  o`rnatilgan, 
2.7% dan ko`p emas. 

---

30 
 
-  Premium-95/3 va Premium-95/4 navli benzinlar uchun benzol miqdori 5 dan 
1%  (hajm)  gacha  kamaytirilgan,  aromatik  va  olefin  uglevodorodlarning 
maksimal miqdoriga chegaralashlar kiritilgan, oltingugurt miqdoriga me`yor 
belgilangan  tegishli  ravishda  150-50  mg/kg,  zichlikga  qo`yiladigan  talablar 
o`zgartirilgan; 
-  2008-yil 01.01 gacha  marganets konsentratsiyasi tegishli ravishda 50 va 18 
mg/dm
3
  bo`lgan  Normal-80  va  Regulyar-92  navli  avtomobil  benzinlarini 
ishlab  chiqarish  va  yetkazib  berish  rayonlariga  chegaralashlar  olib 
tashlangan; 
       Rossiyada  NQIZ  modernizatsiya  qilinishi  zarurligi  tufayli  Yevro-2  2012-
yil31-dekabrgacha,  Yevro-3  2014-yil  31-dekabrgacha,  Yevro-4  2015-yil  31-
dekabrgacha kuchda qoladi. 
       Jahonning  ko`pgina  mamlakatlarida  uchqunli  yonish  dvigatellari  uchun  spirt 
saqlagan yonilg`ini qo`llaydilar. Masalan, AQSh da 40% ga yaqin qo`llaniladigan 
benzin  asosidagi  yonilg`ilarda  5.7%  dan  10.5  %  gacha  etanol  bor  (“gazxol”  deb 
ataladi).  Barcha  yetakchi  avtomobil  ishlab  chiqaruvchi  firmalar  o`zlarining 
dvigatellarida  etanolning  miqdorini  10%  gacha  bo`lgan  benzinlarni  qo`llashga 
ruxsat beradilar. 
       Shuni  ta`kidlash  kerakki,  sobiq  ittifoq  respublikalari  yonilg`ida  etanolni 
qo`llash  bo`yicha  orqada  qolmayaptilar.  Ukraina  hukumati  2000-yil  20-iyunida 
qishloq  xo`jalik  xom  ashyosidan  olinadigan  etanol  asosida  benzinlarga  kislorod 
saqlagan  qo`shimchani  hamda  bu  qo`shimchani  saqlagan  saqlagan  benzinlarni 
chiqarishni ko`zda tutadigan “Etanol” programmasini qabul qildi. 
       Etanol  saqlagan  benzinga  GST  U  320.00149943.015-2000  va  etanol  asosida 
yuqori oktanli kislorod saqlagan qo`shimcha (YuKQ)ga TUU 30183376.001 davlat 
standartlari ishlab chiqilgan. Benzinlarning barcha navlari  –A80 Ek, A-92 Ek, A-
95 Ek, A-98 Ek larda YuKQ miqdori 6% (mass.)dank o`p emas. 
       2000-yil  avgustida  Litva  Seymi  bioYonilg`ito`g`risidagi  qonunni  qabul  qildi. 
Respublikada 7% etanolli benzin ishlab chiqarila boshlandi, bu esa yiliga 30 ming 

---

31 
 
tonna  neftni  tejashga  imkon  beradi  va  25-30%ga  atrof  muhitni  ishlatilgan  gazlar 
bilan ifloslanishini kamaytiradi. 
       Shunga  o`xshash  programmalar  Belorussiya,  Qozog`iston  va  Ozarbayjonda 
ishlab  chiqilayapti,  ammo,  etanolni  yonilg`ilarda  ishlatish  o`ziga  xos 
kamchiliklarga  ega.  Etanol  kichik  yonish  issiqligiga  va  yuqoriroq  bug`lanish 
issiqligiga  ega.  Uning  antidetonatsion  ta`sirini  yonilg`iga  qo`shimcha  boshqa 
antidetonatsion qo`shimchalarni kiritib kuchaytirish zarur. 
       Spirtning  kamchiliklariga  uning  efir  va  an`anaviy  Yonilg`iturlariga  nisbatan 
ancha  yuqori  kimyoviy  faollikni  belgilovchi  qutbli  gidroksil  guruhning  borligi 
kiradi.  Undan  keyin  etanol  kam  miqdorda  suvni  saqlaganda  kam  miqdorda  elektr 
o`tkazuvchanlikka ega va shuning uchun korroziyaga sababchi bo`ladi, shu sababli 
spirt  asosidagi  motor  yoqilg`iga  antikorrozion  qo`ndirma  (prisadka)larni  kiritish 
zarur. 
       Yonilg`i( yoki benzinlar bilan aralashma sifatida) toza spirtni qo`llaganda toza 
benzinlar  holidagiga  qaraganda  ishqalanadigan  metal  yuzalarining  ortiqcha 
eskirishi sodir bo`ladi.  
       Spirtlar  yaxshi  erituvchilar  bo`lib  avtomobillar  Yonilg`isistemasining  ba`zi 
plastmassa  va  rezina  detallariga  va  Yonilg`ifiltrlarining  tubiga  salbiy  ta`sir 
ko`rsatadi. 
       Spirt 
asosidagi 
motor 
yonilg`ilarining 
kamchiligi 
bo`lib 
azeatrop 
aralashmalarning  hosil  bo`lishi  hisoblanadi,  hamda  spirt  chala  yonganda  atrof 
muhit  uchun  xavfli  bo`lgan  aldegidlar  (atsetaldegid)  hosil  bo`lishi  mumkin, 
shuning uchun tegishli qo`ndirmalarni qo`llash zarur. 
         Reformulirlangan  deb  ataluvchi  benzinlar  yangi  avlod  banzinlari  bo`lib 
birinchi  marta  AQShda  amalga  oshirilgan,  ularda  2.2-2.7%  gacha  (kislorodga 
hisoblaganda)  kislorod  saqlagan  birikmalarni  kiritish  ko`zda  tutilgan.  Dastlabki 
qoidasiga  binoan  reformulirlangan  benzin  bu  past  navli  benzin  bo`lib  yuqori 
harorat  va  bosim  ostida  katalizatorlar  ishtirokida  kimyoviy  modifikatsiyalashni 
o`tgan. 
Reformulirlash 
jarayonining 
mohiyati 
benzinda 
saqlangan 
uglevodorodlarning  izomerlanishidan  iborat.  Tarmoqlangan  alkanlar  neftning 

---

32 
 
krekingida  hosil  bo`ladigan  benzinli  fraksiya  bilan  aralashtiriladi  va  atmosferaga 
kam  miqdorda  zaharli  chiqindilarni  beradigan  yuqori  sifatli  etillanmagan  benzin 
hosil bo`ladi. 
       Reformulirlangan  benzinni  odatdagi  benzinlar  bilan  solishtirganda  sof 
Yonilg`ideb  qarab  bo`lmaydi,  uni  o`tish  yonilg`isi  deb  qarasa  bo`ladi.  Ammo 
oksigenat,  turli  spirtlar  va  h.k.  kislorod  saqlagan  birikmalarning  benzin  sifatini 
yaxshilash uchun qo`shilishi sababli hol bo`lib hisoblanadi. 
       Global  masshtabda  oziq-ovqat  bilan  bog`liq  bo`lgan  sharoitlar  talab 
qiladigandek  bioetanolni  olish  uchun  yog`och,  donli  o`simliklarning  tanalarini 
qayta  ishlashdagi  ishlab  chiqarish  chiqindilaridan  olish  texnologiyasini  ishlab 
chiqish  zarur,  chunki  bug`doy,  makkajo`xori  va  boshqa  donlilar  oziq-ovqat 
maxsulotlari  bo`lib  hisoblanadi.  Ammo,  matbuotda  bioetanol  to`g`risida 
muzokarlar vujudga keldi. 
       Ekologlarni  fikricha  bioyonilg`ining  foydasi  unchalik  ham  ma`noli  emas. 
Birinchidan,  Amerikalik  ekspertlarning  fikricha,  bioyonilg`ining  hozirgi  zamon 
modifikatsiyalarining  ko`pchiligi  yona  turib  atmosferaga  chiqaradigan  zaharli 
moddalarning miqdoridan kam emas. Ikkinchidan, etanolni ishlab chiqarish uchun 
ko`proq energiya sarf bo`ladi, natijada uni ishlab chiqarishdan keladigan zarar uni 
qo`llashdan  keladigan  keladigan  foydadan  ko`p  bo`ladi.  Uchinchidan,  ma`lumki 
bioetanol  qishloq  xo`jalik  ekinlaridan  ishlab  chiqariladi.  Odatdagi  benzinni 
bioetanol bilan to`liq almashtirish uchun ekin yerlarini ancha oshirish zarur. Bu esa 
ekin yerlarni o`rmonlar hisobidan kengaytirilmasa amalga oshmaydi. 
       Bioetanol  haqiqatdan  ham  bugun  neft  benziniga  haqiqiy  raqobatdosh  bo`la 
olmaydi  deb  hisoblaydi  RASXN  vitse-prezidenti  Lev  Ernst.  Shunga  qaramasdan 
uni  hisobdan  chiqarib  kelajakda  ishlatilmaydiganlar  safiga  kiritish  yaramaydi. 
Yangi  yerlarni  bioetanolli  Yonilg`iuchun  ajratish  hatto  katta  yer    resurslariga  ega 
bo`lgan  davlatlar  uchun  tejamli  bo`lmaydi.  Qishloq  xo`jalik  chiqindilari  xususan 
spirt  ishlab  chiqarishdagilari  esa  chiqarib  tashlanmasdan  balki  yonilg`iga  qayta 
ishlanishi mumkin. 

---

33