Buxgalteriya hisobi va operatsion texnika

 
9.2. Ssuda hisobvarag„ini ochish tartibi 
 
 Kredit  berish  va  qaytarish  operatsiyalari  ssuda  hisobvarag„larida 
aks ettiriladi. Agar xarid qilingan tovarning haqini darhol to„lash lozim 
bo„lsa, lekin buning uchun firmaning xususiy mablag„i yetmasa, bunday 
hollarda  firmada  bir  martalik  qarz  mablag„lariga  ehtiyoj  paydo  bo„ldi, 
deyishadi. Bu ehtiyojni qondirish uchun “kredit yo„li ochilmagan” ssuda 
hisobvarag„idan  foydalaniladi.  Bunday  hisobvaraqdan  kredit  berish  bir 
martalik  ssuda  berish  yo„li  bilan  amalga  oshiriladi.  Bunday  ssudaning 
har  biri  bo„yicha  bank  alohida  qaror  qabul  qiladi.  Bu  shuni  bildiradiki, 
agar  kelgusida  yana  kredit  zarur  bo„lsa,  korxona  rahbariyati  bank  talab 
qilgan  hujjatlarning  yangi  to„plamini  to„liq  ishlab  chiqishi,  xuddi 
birinchi  kredit  olinganidek  muzokaralar  olib  borishi  va  barcha  yuridik 
rasmiylashtirish ishlari bajarilishi lozim. 
Shuning  uchun  kredit  resurslariga  ehtiyoj  uzoq  muddatli  va 
takrorlanuvchan  ekanligi  oldindan  tahlil  qilinsa,  “kredit  liniyasi  ochib” 
kredit  berish  to„g„risida  shartnoma  tuzish  qulayroq  bo„ladi  va  arzonroq 
tushadi.  Kredit  liniyasi  –  korxona  bilan  bank  o„rtasida  belgilangan  sum-
mada zayom (qarz)lar turkumini berish to„g„risida tuzilgan kelishuvdir. 
Kredit  yo„lini  ochishda  bank  tomonidan  kreditlash  limiti 
belgilanadi.  Shu  limit  doirasida  kredit  berishda  bank  bilan  qo„shimcha 
muzokaralar  olib  borish  talab  qilinmaydi.  Kredit  tarmog„ini  ochilishi 
shuni  bildiradiki,  korxonaga  yetkazib  berilgan  tovarlar  va  ko„rsatilgan 
xizmatlar uchun bank kredit summasi doirasida korxonaning hisob-kitob 
hujjatlari  bo„yicha  pul  to„laydi.  Shu  bilan  birga,  bank  pulni  hujjatlar 
topshirilgan kuni to„lashga majbur. Kredit o„z vaqtida berilmaganligi va 

---

 
169 
mijozning  tovar  yetkazib  beruvchilar  bilan  hisob-kitobni  kechikib 
amalga oshirilganligi uchun bank javobgar hisoblanadi. 
Qisqa  muddatli  kredit  olish  uchun  alohida  kredit  ochish  liniyasini 
ochish  shart  emas.  Bank  bilan  uning  mijozi  o„rtasida  maxsus  bitim 
tuzilib,  shu  bitimga  asosan  mijozga  uning  hisob-kitob varag„ida  qolgan 
mablag„dan  ortiq  summadagi  to„lovlarni  amalga  oshirishga  ruxsat 
etiladi. Qisqa muddatli kreditning bunday turi overdraft deyiladi. Shart-
nomada  overdraft  qarzning  eng  katta  summasi,  kredit  berish  shartlari: 
kreditni qoplash tartibi, foiz darajasi belgilanadi. Overdraftda mijozning 
hisob kitob varag„iga kelib tushadigan barcha summa kreditni qoplashga 
yo„naltiriladi.  Shuning  uchun  kredit  hajmi  mablag„  kelib  tushgan  sari 
o„zgarib turadi, ana shunisi bilan overdraft kreditning boshqa turlaridan farq-
lanadi.  Overdraft qisqa  muddatli kreditlash qoidalarida ko„zda  tutilganiga 
qaramay, respublika banklari tajribasida overdraftni kontokorrentdan bosh-
qa istalgan kredit turiga qayta rasmiylashtirish huquqi qo„llanilmoqda. 
Kontokorrent  hisobvarag„i  korxonaning  barcha  operatsiyalarini 
birga  jamlashga  imkon  beradi.  Kontokorrent  hisobvarag„i  mijozning 
bankdagi kredit hisob-kitob xizmatini amalga oshirish uchun mo„ljallan-
gan  yagona  hisobvarag„i  bo„lib,  barcha  operatsiyalar  shu  hisobvaraq 
bo„yicha  bajariladi.  U  kredit  va  depozit  hisobvarag„i  alomatlarini  o„z 
ichiga  jamlagan.  Kontokorrent  hisobvaraqda  bir  tomondan  tushumlar 
aks ettiriladi, ikkinchi tomondan unda kreditlar va to„lovlar qayd qilinadi. 
Natijada debet saldo (qarz) ham, kredit saldo (mablag„ning  mavjudligi) 
ham  vujudga  kelishi  mumkin.  Kontokorrent  hisobvarag„i  ochilganda 
qarz  oluvchi  korxonaning  hisob-kitob  varag„i  yopiladi.  Bank  kontokor-
rent hisobvaraq bo„yicha kreditlash limiti ssudaning chegaraviy miqdorini 
belgilaydi.  Shu  limit  summasiga  bankning  kafolat  majburiyati  rasmiy-
lashtiriladi, uning shakli xuddi kredit liniyasi ochishdagidek bo„ladi.  
Ushbu kredit mablag„larini faqat korxonaning asosiy faoliyati bilan 
bog„liq bo„lgan tovarlar va xizmatlarga sarflash mumkin. Boshqa barcha 
to„lovlar (umumiy xo„jalik xarajatlari, ish haqi va hokazo) faqat konto-
korrent  qo„llanilmaydi. Kreditning bu turi chet el tajribasida cheklar va 
kredit kartochkalari bilan hisob-kitob qilishda keng qo„llaniladi. 
Bank  mijozi  uchun  shu  hol  ham  muhimki,  qisqa  muddatli 
kreditlashni tashkil qilish qoidalariga muvofiq, mijoz o„z hisobvarag„ida 
kredit  saldosi  bo„lishini  ta‟minlash  lozim.  Qarz  oluvchining  bankda 
depozit  hisobvarag„i  bo„lgan  taqdirdagina  qarzdorlikni  saqlashga  yo„l 
qo„yiladi,  lekin  uning  salmog„i  depozit,  hisobvarag„idagi  mablag„  sum-

---

 
170 
masidan  oshmasligi  kerak.  Agar  bankda  mijozning  depozit  mablag„lari 
bo„lmasa,  oy  oxirida  hisob-kitob  varag„ida  qarz  paydo  bo„lsa,  qarzning 
miqdori qanday bo„lishidan qat‟iy nazar, kredit qoplangunga qadar bank 
kredit  berishni  tugatishi  lozim.  Demak,  agar  hisobot  oyi  oxirida 
mijozning  hisob-kitob  varag„ida  qarz  paydo  bo„lgan  bo„lsa,  navbatdagi 
oyboshida  overdraft  doirasida  firma  to„lovlarni  to„lashga  umid  qilishi 
mumkin  emas  va  aksincha,  kreditni  qoplash  uchun  mablag„  izlashga 
tayyor turish lozim. 
Kontokorrent  hisobvaraqda  bir  tomondan  tushumlar  aks  ettiriladi, 
ikkinchi  tomondan  ssudalar  va  to„lovlar  qayd  qilinadi.  Natijada  debet 
saldo,  ya‟ni  qarz  ham,  kredit  saldo,  ya‟ni  mablag„larning  mavjudligi 
ham vujudga kelishi mumkin. 
Kontokorrent  hisobvarag„i  ochilgan  qarz  oluvchi  korxonaning 
hisob  kitob  varag„i  yopiladi.  Bank  kontokorrent  hisobvarag„i  bo„yicha 
kreditlash  limiti  ssudaning  chegaraviy  miqdorini  belgilaydi.  Shu  limit 
summasiga bankning kafolat majburiyati rasmiylashtiriladi. 
Kontokorrent  hisobvaraq  bo„yicha  foizlar  debet  qoldig„i  bo„yicha 
ham,  kredit  qoldig„i  bo„yicha  ham,  ya‟ni  bank  foydasiga  ham,  qarzdor 
foydasiga  ham  yoziladi,  Debet  qoldig„i  (qarz)  bo„yicha  mijoz  bankga 
kredit  shartnomasiga  ko„ra  foizlarni  to„laydi.  Kredit  qoldig„i  (mablag„-
ning  mavjudligi)  bo„yicha  bank  qarzdorga  hisob-kitob  shartnomasiga 
muvofiq foizlarni to„laydi. 
Kontokorrent  hisobvaraqning  amal  qilish  muddati  bir  yildan  osh-
masligi kerak.  O„n ikki oy o„tgandan so„ng qarzdor hisobvaraqqa  mab-
lag„  tushishini  ta‟minlashi  lozim.  Agar  belgilangan  muddat  oxirigacha 
hisobvaraqda  salbiy  saldo  saqlanib  qolsa,  kredit  to„liq  qoplanguncha 
kredit berish to„xtatib qo„yiladi.