Бургилаш жихозларини монтаж килиш ва ишлатиш


Бургилаш курилмаларини куриш ва кучириш



Download 294,5 Kb.
bet21/25
Sana24.02.2022
Hajmi294,5 Kb.
#237952
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25
Bog'liq
Burg'ilash jixozlarini ishlatish va montag qilish

Бургилаш курилмаларини куриш ва кучириш.

Нефт ва газ кудукларини бургилаш ва ундан махсулот олиш даражаси, уларнинг техникаси ва асбоб ускуналари кайси даражада эканлигига боглик. Бу холатларни кандай ривожланишда эканлигини билиш учун курилмаларни тарихига мурожаат киламиз. Бургилаш учун асосан ёгочдан фойдаланилган. Нефтгаз саноатини бошка сохалари сингари “Бургилаш курилмалари” хам 19-асрнинг охири 20-асрнинг бошларида ривож топди. Тог жинсларини емириш учун парли ёки ички ёнув двигателидан фойдаланилди. Октябр революцияси ва Улуг ватан уруши даврларида бу саноат бироз оксади. Чунки барча машинасозлик урушга каратилди. Уша даврда нефтегаз саноати районларидан энг яхши суръатда усиб бораётган Азарбайжон ва Грозный шахарлари эди. Заводларнинг хам асосий кисми булиб хизмат килган “Баррикада”, “Красный молот” (ротор, вертлюг, ТАЛ системаси, минора, асосий пойдеворлар, циркуляцион система ва бошкалар), Красный молот (бургилаш насоси, цементлаш агрегатлари, тизма бошчаси ва бошкалар), кейинчалик энг илгор заводлардан Уралмаш ва Волгограддаги заводлар мажмуа холида бургилаш ускуна ва курилмаларини тайёрлай бошладилар. Курилмаларни усиш даражаси 1945 йилга нисбатан 50 йил мобайнида куйидагича.


1945 йил





1945

1985

илгакка тушадиган огирлик МН

1,3

6,3

Казиш чукурлиги М

3000

15000

Приводнинг куввати кВт

450

3000

Насоснинг куввати кВт

220

1200

Насоснинг босими МПа

10

40-50

Юкоридагидан ташкари механизмларни соддалиги, ихчамлиги, автоматлаштирилган ва ярим автоматлаштирилган, металларнинг пишиклиги ва хоказоларни мисол килиш мумкин.


Ушбу фанимиз асосан барча бургилаш курилмаларини кучириш, тиклаш, созлаш, булаклаш, хизмат курсатиш ва мойлаш ишларини уз ичига олади. Юкоридаги холатларда кучириш ишлари бир неча турда булиши мумкин .Масалан:Бургилаш курилмаларини кучириш аввалом бор регионга боглик (урмон, денгиз, текислик, тог ва чулда )булиши билан амалга оширилади.Унда яхлит кучириш(масофа якин булиб чулда ёки текисликда), булаклаб кучириш (оралиги узок ва номуносиб регион ), денгизда махсус сузувчи ускуналардан иборат.

Download 294,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish