Буйруқларнинг турлари



Download 256,38 Kb.
bet3/3
Sana24.02.2022
Hajmi256,38 Kb.
#228219
1   2   3
Bog'liq
Ma’ruza №6

Буйруқларнинг форматлари
Одатда типик буйруқлар қуйидагиларни кўрсатиши керак:
  • амалга ошириладиган операция;
  • операция бажариладиган манба маълумотлари (операндлар) адреслари;
  • операция натижаси жойлаштирилиши керак бўлган адрес.

  • Шунга кўра, буйруқ икки қисмдан иборат: операцион ва адресли.

Буйруқ формати унинг тузилишини, яъни буйруқ учун ажратилган иккилик битлар сонини, шунингдек алоҳида буйруқ майдонларининг сони ва жойлашишини белгилайди. Майдон - бу буйруқнинг таркибий қисмини кодловчи иккилик битларнинг йиғиндиси.
Адреслаш - буйруқнинг адрес қисмига киритилган адреслар сони
Мумкин бўлган машина буйруқларининг тузилмалари

ОПК

Адрессиз буйруқ

ОПК

операнд

Бир адресли буйруқ

ОПК

регистр

операнд

Бирярим адресли буйруқ

ОПК

регистр

регистр

операнд

Бирярим адресли буйруқ

ОПК

операнд

операнд

Икки адресли буйруқ

ОПК

операнд

операнд

натижа

Уч адресли буйруқ

ОПК

операнд

операнд

натижа

Кейинги буйруқлар адреслари

Операндларни адреслаш усуллари
Операнднинг ижро этувчи адреси бу операнднинг манбаи ёки қабул қилувчиси бўлиб хизмат қиладиган хотира ячейкаси тартиб рақамининг иккилик коди.
Буйруқнинг адрес коди - буйруқ адреси майдонидаги иккилик код, ундан операнднинг ижро адресини шакллантирилади.
Адреслаш усули - бу буйруқнинг адрес коди асосида операнднинг ижро этувчи адресини шакллантириш усули. Одатда операция коди томонидан белгиланади, лекин ошкор кўрсатилиши ҳам мумкин. Бундай ҳолда, буйруқнинг операцион қисмида нафақат операцион код майдони, балки адреслаш усулини кўрсатадиган майдон ҳам бўлиши мумкин.
Бевосита адреслаш
Замонавий компютерлар одатда бир хил операцияда операндларни адреслашнинг бир неча хил усулларини қўллаш имкониятига эга.
Тўғридан-тўғри адреслашда буйруқнинг адрес майдонида адрес ўрнида операнднинг ўзи жойлашган бўлади. Ушбу усул арифметик амалларни бажаришда, таққослаш операцияларида, шунингдек доимийларни регистрларга юклашда ишлатилиши мумкин.
Тўғридан-тўғри адреслаш операция тезлигини оширишга имкон беради, чунки бу ҳолда бутун буйруқ, шу жумладан операнд, бир вақтнинг ўзида хотирадан ўқилади ва буйруқ давомийлиги давомида процессорда махсус буйруқлар регистрида (РК) сақланади. Бироқ, тўғридан-тўғри адреслашдан фойдаланилганда, буйруқ кодларининг маълумотларга боғлиқлиги пайдо бўлади, бу дарҳол операнд ўзгарганда ҳар сафар дастур ўзгаришини талаб қилади.
Тўғри адреслаш
Операнднинг ижро этувчи адреси буйруқнинг адрес қисмидаги кодга тўғри келади.
Камчиликлари:
  • адрес майдонининг чекланган ҳажми, чунки катта хотира учун "узун" адрес майдони керак;
  • буйруқда кўрсатилган адресни ҳисоблаш жараёнида ўзгартириш мумкин эмас, бу дастурни хотирада иҳтирий равишда жойлаштириш имкониятларини чеклайди.

  • Буйруқнинг чекланган адрес майдонида операнднинг тўлиқ битли ижро этувчи адресини ўз ичига олган катаклар адреси кўрсатилган

Билвосита адреслаш
Буйруқлар адреси майдонининг таркиби ўзгаришсиз қолади, билвосита адрес эса дастурни бажариш пайтида ўзгартирилиши мумкин. Бу операндларнинг адреслари олдиндан маълум бўлмаганда ва фақат масалани ечиш жараёнида пайдо бўлганда ҳисоблаш имконини беради.
Билвосита адреслашда операнднинг ижро етувчи адреси асосий хотира катагларида эмас, балки процессор регистрида сақланади.
Билвосита регистрни адреслашнинг афзалликлари ва чекловлари одатдаги билвосита адреслаш билан бир хил, аммо билвосита адрес хотирада эмас, балки регистрда сақланганлиги сабабли операндга кириш учун битта камроқ хотирага кириш керак бўлади.
Download 256,38 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish