Такрорлаш учун саволлар:
1.Халькогенлар деб кандай элементларга айтилади
2.Олтингугуртнинг электрон тузилиши ва оксидланиш даражасини курсатинг
3.Водород сульфиди,сульфид кислотаси деганда нимани тушунасиз?
4.Олтингугуртнинг кислородли бирикмалари формулаларини ёзинг
5.Сульфидлар кандай моддалар, уларга мисоллар келтиринг, эрувчанлиги, гидролизланишига доир мисоллар ёзинг
6.Сульфат кислота тузилиши ва диссоцияланиши натижасида хосил булувчи заррачаларни ёзинг
7.Концентрланган сульфат кислотани металлар билан таъсирини тушунтиринг
8.Суюлтирилган сульфат кислотани металлар билан таъсирини тушунтиринг
9.Сульфат кислота олишнинг асосий боскичларини тушунтиринг
10.Олеум нима? Ундан кандай килиб сульфат кислота олинади
11.Сульфат кислотанинг кушалок тузларига мисоллар келтиринг, ишлатилишини изохланг
Таянч иборалар:
Мавзуда куриладиган асосий таянч иборалар: халькогенлар, олтингугурт, водород сульфид, сульфит ангидриди, сульфат ангидриди, сульфит ва сульфат кислоталари, персульфатлар, олеум, пирит, нитроза, контакт усуллари, аччик тошлар.
Y МАВЗУ
VА ГУРУХЧА ЭЛЕМЕНТЛАРИ.
Режа:
1. Гурухча элементларининг умумий характеристикаси.
2. Азот, олиниши, физикавий ва химиявий хоссалари.
3. Азотнинг водородли бирикмалари ва уларнинг олиниши, хоссалари.
4. Азотнинг кислородли бирикмалари ва уларнинг олиниши, хоссалари.
5. Азотнинг кислоталари ва тузлари, олиниши, хоссалари.
6. Азот ва унинг бирикмаларини ишлатилиши.
7. Фосфор ва унинг табиатда таркалиши.
8. Фосфорнинг аллотропик шакллари, олиниши, хоссалари.
9. Фосфор бирикмалари, хоссалари, ишлатилиши.
10. Мишьяк гурухчаси элементларининг умумий характеристикаси.
Адабиётлар:
1. Х. Р. Рахимов "Анорганик химия", Тошкент "Укитувчи", 1981., 234-265 бетлар.
2. Н. С. Ахметов "Неорганическая химия", Москва "Высшая школа", 1969г., 389-423 бетлар.
3. Р. Убайдуллаева, Ш.Абдуллаев "Умумий кимёдан назарий ва амалий машгулотлар" Тошкент "Узбекистон" 1997 й.. 240-254 бетлар.
4. Т.М. Миркомилов, Х.Х.Мухитдинов "Умумий химия", Тошкент "Укитувчи", 1987 й., 136-148 ва 397-422 бетлар.
5. К. Ахмеров ва бошкалар."Умумий ва анорганик химия" Тошкент "Укитувчи", 1988 й., 123-128 бетлар.
Бешинчи гурух асосий гурухчаси элементлари азот, фосфор, мишьяк, сурьма ва висмутдан иборатдир. Ушбу гурухча элементларининг хоссалари бир - биридан кескин фарк килади. Азот газ холатдаги моддадир. Фосфор каттик холатдаги металлмасдир. Мишьякдан висмутга утган сари металлик хоссалар кучаяверади. Азотдан висмутга утган сайин элементларнинг Э+5 ионлар радиуси катталашиб, нисбий электроманфийлиги ва ионланиш энергияси камайиб боради.
Куйидаги жадвалда элементлар хоссаларининг узгариши уз ифодасини топган:
Элемент
Хоссалари
|
N(z=9)
|
P(17)
|
As (35)
|
Sb (53)
|
Bi(85)
|
Валентлик белгилайдиган электронлар
|
2S22p3
|
3S23p3
|
4S24p3
|
5S25p3
|
6S26p3
|
Кайнаш темп. 0С
Ок
Кизил
|
-195.8
|
280
416
|
633
|
1635
|
1560
|
Суюк. тем. 0С
Ок
Кизил
|
-210
|
44,1
590
|
817
|
630
|
271
|
Зичлиги, г/см2
Ок
Кизил
|
1,25*10-3
|
1,82
2,36
|
|
|
|
Атом радиуси, нм
|
0,070
|
0,110
|
0,118
|
0,136
|
0,146
|
Ион (Э+5) радиуси, нм
|
0,015
|
0,035
|
0,047
|
0,062
|
0,074
|
Нисбий электроманфийлиги
|
3,07
|
2,2
|
2,1
|
1,8
|
1,7
|
Ионланиш энергияси эВ
|
14,53
|
10,49
|
9,82
|
8,64
|
7,3
|
Оксидлари (Э+5)
|
N2O5
|
P2O5
|
As2O5
|
Sb2O5
|
Bi2O5
|
Кислоталари
|
HNO3
|
H3PO4
|
H3AsO4
|
------
|
------
|
Элементларнинг гурухчада тартиб ракамнинг ортиши билан металмаслик хоссалари сусайиб ва металлик хоссалари ортади.
Бу элементлар бирикмаларида -3, 0, +3, +5 оксидланиш даражаларини намоён килади. Факат азот -3 дан +5 гача булган барча оксидланиш даражасидаги бирикмаларни хосил келади.
АЗОТ
YА гурухчанинг биринчи элементи булиб, куп урганиладиган металмаслар каторига киради.
Азот (N2) рангсиз, хидсиз, мазасиз газ. Хаводан озгина енгил (28 у.б.), ёнмайди, ёнишга ёрдам бермайди, сувда жуда оз эрийди (1 л сувда 15 мл азот эрийди). Температура пасайиши билан эрувчанлиги ортади.
Азот эркин холатда хавонинг 78,2% - ини ташкил килиб, бирикмалар, минераллар таркибида ва тирик организмларда учрайди.
Олиниши. Саноатда азотни суюлтирилган хавони ректификациялаш йули билан олинади. Лабораторияда азот аммоний нитритни киздириб олинади:
NH4NO2 N2 + 2H2O
Азотнинг бирикмаларда оксидланиш даражалари куйидагича булиши мумкин: -3, -1, +1, +2, +3, +4, +5.
Азот молекуласи N2 - нинг электрон конфигурацияси:
(sбогл)2 (sбуш)2 (x,Vбогл)4 (zбогл)2 булиб, бу молекуласида азот атомлари ораси учламчи бог N N(dNN = 0,1055 нм), борлигидан далолат беради. Шунинг учун хам азот молекуласи жуда баркарор
N2 <--> 2N; H0298 945 кж, K298 = 10-12
Хатто 30000С иссикликда азот молекуласининг диссоцияланиши 0,1% -ни ташкил этади.
Эркин холдаги азот факат литий метали билан бевосита бирикиб 6Li + N2 2Li3N литий нитридни хосил килади. Бундай нитридлар (Na3N, K3N, Mg3N2, Ca3N2, AlN) тегишли металларни азот атмосферасида киздириш билан хосил килинади. Бу реакцияларда азот оксидловчилик хоссаларини намоён килади. Уларда N3 холида булади. Нитридлар сувда яхши эрийди: Li3N + 3H2O 3LiOH + NH3 ларни хосил килади.
Азот металлмаслардан H2, O2, Cl2 газлари билан таъсирлашади. Водород билан таъсирлашганда оксидловчи, бошка металлмаслар билан таъсирлашганда кайтарувчи хоссасини намоён килади.
Do'stlaringiz bilan baham: |