Бухоро мусиқа фольклорининг тарихий- назарий ва амалий масалалари



Download 2,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/132
Sana22.04.2023
Hajmi2,52 Mb.
#931061
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   132
Bog'liq
2727 1 8FAAC8D54443D577FE4AE489E38E20EFBF56A0FD

Adabiyotlar 
1. Hamidov H. « O‘zbek an’anaviy qo‘shiqchilik madaniyati tarixi». T.; 
«O‘qituvchi». 1996 y. 
2. Hamidov H. O‘zbek an’anaviy qo‘shiqchilik madaniyati tarixi. - T.: O‘qituvchi, 
1996. - 176 b.
3. Matyoqubov O., Maqomot. T. , «Musiqa» nashriyoti, 2004-y.
4. Mirziyoyev Sh. Erkin va farovon demokratik O`zbekiston davlatini birgalikda 
barpo etamiz. –T.:O`zbekiston. 2016 


143 
5. Odilov A. «O‘zbek xalq cholg‘ularida ijrochilik tarixi». T.; «O‘qituvchi». 1995 
yil. 
6. Rajabiy Y. ,O‘zbek xalq musiqasi. 5-jild. 1., 1959-y. 
7. Rajabov I. “Maqomlar masalasiga doir” T.1963.y. 
8. Solomonova T.YE “O`zbek musiqasi tarixi”.T.1981y. 
 
ЎЗБЕК БАХШИЧИЛИК САНЪАТИНИНГ РИВОЖИ ВА ЁШЛАР
ТАРБИЯСИДАГИ ЎРНИ. 
Давлатназар Юсупов, Фольклоршунос,
Хоразм вилояти қўғирчоқ театри адабий бўлим мудири Хива шахри. 
Ўзбек бахшичилик сагьати бугунги кунда жахонга юз тутмоқда. 2021-йил 18-
сентябр куни Нукус шахрида бўлиб ўтган II-бахшичилик халқаро фестивал бунинг 
исботидир. Анжуманни онлайн кузатган, шунингдек ташриф буюрган 
хорижликдлар миллий қадриятларимизга хурмат билан қараб, катта қизиқиш 
билдиришлари диққатга лойиқ. Фестивал доирасида 
“Бахшичилик саньатининг 
жахон маданияти цивилизациясида тутган ўрни”
мавзусидаги II-Халқаро 
илмий –амалий конференциянинг бўлиб ўтиши, унда туркий тилли давлатлардан 
келган олимлар, саньат арбоблари иштирок этиб, ўзбек бахшичилик саньтига ўз 
муносабатларини билдиришлар ғоятда ахамиятлидир.
Республикамизда бахшичилик саньатининг ривожига катта эьтибор 
қаратилиб, кенг имкониятлар яратилмоқда. Юнус Ражабий номидаги ўзбек миллий 
мусиқа саньати институтда 
“Достон ижрочиси”
кофедраси, вилоятларимизда 
бахшичилик мактаблари, Нукус шахрида опера ва бахшичилик саньатига 
ихтисослашган мактаб, Республикамиздаги болалар мусиқа ва саньат мактабларида 
фольклор синфларининг фаолияти ва достон кечаларининг мунтазам ўтказилиб 
келиши бу соҳага эьтиборни кучайганлигидан дарак.
Хурматли анжуман қатнашчилари: Достончилик ва бахшичилик саньатига 
бўлган эьтибор ва хурмат юрт бошимиз ташаббуси ва қўллаб - қувватлашидан 
кўзланган мақсад Ўзбек миллий қадриятларимизни ўрганиш, ёшлар тарбиясига
тадбиқ қилиш, Республикамизнинг хар тамонлама ривожида мухим аҳамият касб 
этади. Зеро, достонларда миллатимиз рухи, орзу- хаваслари, ватанпарварлик юрт 
ишқи миллий урф –одатларимиз, тилимиз, маданиятимиз, миллий, халқ 
қахрамонлари баланд пафосда акс этади. Бахшиларимиз эса ўзларининг юксак 
ижрочилик маҳоратлари билан жарангдор сози ва хушовозлари билан 
достонларимиз жилолантирадилар кенг тараннум этадилар. Натижада достон 
ижрочилик мактаблари вужудга келади, устоз- шогирд аньаналари давом этади. 
Локал хусусиятга эга худудий бахшичилик санъати мамлакатимизда ривож топади. 
Халқимизнинг тилидан, дилидан жой олган ушбу санъат асрлар давомида устоз - 
шогирд мактаби асасида такомиллашиб, сайқалланиб бизгача етиб келган. 
Достончилик санъати мавжуд мусиқий санъат, театр хонандачилик, хатто 
синфоник асарлар, опера ва балет сахоларига хам замин яратиб келган ва келмоқда. 
Хоразм достончилик мактаби асосчиларидан Болабахши Абдуллаев мактаби 
таъсирида қатор таниқли хофизлар Комилжон Отаниёзов, Отажон Худашкуров, 
Олмахон Хаитова, Ортиқ Отажонов, Комуна Исмаилова, Рахматжон Қурбоновлар 


144 
фаолиятига Хоразм дастон куй ва қўшиқлари асосий ўрини эгаллагайди. Достон
куйларидаги ўзига хослик, ранг –баранг ритмик усуллар (полиритмия) жонбахш
оханглар тингловчи, мухлисларни бефарқ қолдирмайди ва қалбларидан чуқур жой 
олади. Хозирги кунда бу сохага қизиқиш тобора ортиб бормоқда. Айниқса ёш 
авлод вакилларининг қизиқишлари, бахраманд бўлаётганликлари қувонарли хол. 
Республикамиз худудларида ёш бахшиларнинг катта сахналарга чиқаётганликлари, 
шунингдек қиз (аёл) бахшиларнинг сафлари кенгаётганлиги достон санъатининг 
боқийлигидан далолат. 
Хурматли анжуман қатнашчилари Эьтиборингизни достончилик санъатини 
илмий томонлама ўрганилиш ва тарғиб қилинаётганлигига қаратишни лозим дея 
топамиз. Ўзбекистон Фанлар Академияси, тил ва адабиёт институти фольклор 
бўлими олимлари, академик Тўра Мирзаев, профессор ва фан докторлари Малик 
Мурадов, Маматқул Жўраев, шунингдек фольклоршунос олимлар Охунжон 
Сафаров, Омонулло Мадаев, Файзулло Тўраев, Сафарбой Рўзимбоев ва бошқа 
қатор фольклоршунос, адабиётшунос, мусиқашунослар томонидан фольклор 
мактаблари таниқли бахшилар, бахши шоирлар кашф қилиниб қатор илмий 
асарлар, китоблар, мақолалар чоп қилинган ва чоп қилинмоқда. Яна бир 
қувончли хабар яқинда Алишер Навоий номли Ўзбекистон Давлат опера ва балет 
театрида Германиялик мутахассислар билан хамкорликда 
“Лазги”
балети
саҳналаштирилди. Бу эса бизнинг миллий қадриятларимиз чет эллик 
мухлисларнинг эътибори ва қизиқишлари кенгайиб бораётганлигидан далолатдир. 
Хурматли анжуман қатнашчилари: Бугунги бўлиб ўтаётган конференция 
натижалари ёшлар тарбиясида мухим ахамият касб этади ва Миллий меросимизга 
бўлган эътиборни янада кучайтиришга ишончимиз комил. Маърузамиз якунида 
Конференция ташкилотчиларига ташаккур билдирамиз.
Эьтиборингиз учун рахмат. 

Download 2,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish