М.М.Нигматова (кафедра катта ўқитувчиси) сўзга чиқиб, улуғ икки мутафаккир Алишер Навоий ва Бобурнинг боқий асарлари, бебаҳо хазинага тенг шеърий дурдоналари бугунимиз ва келажагимизга дахлдор эканлиги, буюк маданият, олий даражадаги шарқона одоб ва ахлоқ тимсоллари ҳақида гап очилса, уларнинг номини ҳам катта эҳтиром билан тилга олиш мумкинлиги ҳақида гапирди.
Н.Н.Ҳамроева (кафедра ўқитувчиси)сўзга чиқиб, Ҳиндистонда Бобурийлар сулоласига асос солиб, бу мамлакат тарихида давлат арбоби сифатида номи қолган бўлса, сержило ўзбек тилида ёзилган «Бобурнома» асари билан жаҳоннинг машҳур тарихнавис олимлари қаторидан ҳам жой олгани, унинг нафис ғазал ва рубоийлари туркий шеъриятининг энг нодир дурдоналари бўлиб, «Мубаййин» («Баён этилган»), «Хатги Бобурий», «Ҳарб иши»,
Ф.Ф.Нуруллоев(кафедранинг маънавий-маърифий ишлари учун масъул) сўзга чиқиб, Президентимиз Шавкат Мирзиёев халқ билан мулоқотнинг самараси ҳақида тўхталар экан, буюк бобокалонимиз Алишер Навоийнинг «Одами эрсанг, демагил одами, Ониким йўқ халқ ғамидин ғами» байтини келтириб, бу сатрларда қанчалик чуқур ҳаётий ҳикмат, фалсафа болигини таъкидлаган эдилар. Яъни бу дунёда одамларнинг дарду ташвишини ўйлаб яшаш - одамийликнинг энг олий мазони эканлиги, бу ўлмас сатрлар бугунги ҳаётимиз билан, орзу-интилиш ва амалий ҳаракатларимиз билан нақадар ҳамоҳанг экани одамни ҳайратга солиши, унинг қарашлари, олға сурган фалсафий-ахлоқий фикрлари бир халқ, бир мамлакатга эмас, бутун башариятга тегишли эканлиги, Навоий асарлари бизни янги қарашлар, комиллик ва умуминсонийликка даъват этиши, Шоир асарларининг барҳаётлиги уларнинг замонлар ўтса-да, эскирмайдиган умумбашарий ғояларнинг улуғланганлиги, одамийлик сифатлари таърифлангани, мақталган ва тарғиб қилинганлиги хусусида гапирди.
М.Б.Шарипова(кафедра ўқитувчиси) сўзга чиқиб, мактабгача таълим йўналишининг иқтидорли талабалари ўртасида ташкил этилган ушбу тадбир нафақат талабаларимизнинг тўгаракларда фаоллиги, уларнинг маънавий-маърифий тадбирларда иштирокининг фаоллиги, юртимиз бўйлаб олиб борилаётган ислоҳотлар, келажак авлод истеъдодини қўллаб қувватлаш, юртимизда кечаётган шиддатли ислоҳотлар, халқимиз эзгу мақсад-муддаоларини ўзида акс эттирган мисли кўрилмаган ўзгаришлар бой маънавий илдизларимизга таяниши, маънавиятимиз асосларини эса буюк икки шоири ва мутафаккир бобокалонларимиз Алишер Навоий ва Бобурнинг бебаҳо меросидан айро тасаввур этиб бўлмаслиги хусусида гапирди.
Юқоридагиларни инобатга олиб, йиғилиш
ҚАРОР ҚИЛАДИ:
Ёшлар маънавиятини юксалтириш ва уларнинг бўш вақтини мазмунли ташкил этиш бўйича 5 муҳим ташаббус”нинг ижроси, Мактабгача таълим кафедрасининг “Кафедра куни” ҳамда Бир асрнинг икки буюк сиймосига бағишланган “Назм ва наво” мавзусига бағишланган китобхонлик давра суҳбати юқори савияда ташкил топилган деб топилсин ва вилоятда оммалаштирлсин.
Баёнлаштирди: М.Б.Шарипова
Do'stlaringiz bilan baham: |