Таянч сўзлар.
Қарам ташкилот - бу шундай ташкилотки, бунда инвестор унинг устидан
жиддий таъсирга егадир.
Жамланган молиявий ҳисоботлар - бу гуруҳнинг молиявий ҳисоботлари
бўлиб, унда бош ташкилот ва унинг шўъба ташкилотларининг активлари,
мажбуриятлари, капитали, даромадлари, харажатлари ва пул оқимлари ягона
иқтисодий фаолият юритувчи субъектга тегишли сифатида тақдим етилади.
Улуш бўйича ҳисобга олиш усули - бу бухгалтерия ҳисобининг усули бўлиб,
ушбу усул бўйича инвестиция дастлаб таннархда ҳисобга олинади ва сўнгра
инвесторнинг инвестиция объектининг соф активларидаги улушининг сотиб
олишдан сўнгги ўзгаришларига тўғриланади. Инвесторнинг фойда ёки зарари
унинг инвестиция объектининг фойда ёки зараридаги улушини ўз ичига олади ва
инвесторнинг бошқа умумлашган даромади унинг инвестиция объектининг
бошқа умумлашган даромаддаги улушини ўз ичига олади.
Биргаликдаги фаолият бўйича келишув - бу икки ёки ундан кўпроқ
томонлар биргаликдаги назоратга ега бўлган келишувдир.
268
Биргаликдаги назорат - бу келишув устидан назоратнинг шарномада
келишилган тақсимланиши. Бундай тақсимлаш фақат тегишли операциялар
тўғрисидаги қарорлар назоратни тақсимлаб олган томонларнинг якдил
розилигини талаб етадиган ҳолатда мавжуд бўлади.
Қўшма корхона - бу биргаликдаги фаолият бўйича келишув бўлиб, бунда
ушбу келишув бўйича биргаликдаги назоратга ега томонлар келишувнинг соф
активларига нисбатан ҳуқуқларга ега бўлади.
Қўшма корхона иштирокчиси - бу қўшма корхонадаги томон бўлиб, у
ушбу қўшма корхона устидан биргаликдаги назоратга егадир.
Жиддий таъсир - бу инвестиция объектининг молиявий ва операцион
сиёсатининг қарорларида иштирок етиш даражасидир, аммо у ушбу сиёсатлар
устидан назорат ёки биргаликдаги назорат бўлиб ҳисобланмайди.
Гиперинфляция шароитида молиявий ҳисобот – бу гиперинфляцияни
бошидан
кечираётган
мамлакатлар
валютасида
ҳисобот
тузадиган
корхоналарнинг (консолидацияланган молиявий ҳисоботни ҳам ўз ичига олган)
молиявий ҳисоботи
Тугалланадиган фаолият – бу корхонанинг қайсики (а) ягона режа асосида
тўлиқ реализация қиланадиган, қисмлар бўйича сотиладиган ҳамда ундан бош
тортиш орқали фойдаланишни тўхтатадиган, (б) алоҳида ажратиладиган йирик
фаолият йўналиши ҳамда фаолиятни юритишнинг географик раёни, шунингдек,
(с) операцион ва молиявий ҳисобот мақсадларида ажратилиши мумкин бњлган
компонентларини ўз ичига олган мажмуадир.
269
Do'stlaringiz bilan baham: |