Бошлашич синфларда математика ущгиш методикаси


Мисол. Бир булакда 5 м газлама, иккинчи булакда шундай



Download 1,19 Mb.
bet55/58
Sana23.02.2022
Hajmi1,19 Mb.
#123130
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   58
Мисол. Бир булакда 5 м газлама, иккинчи булакда шундай

  1. м газлама бор. Агар иккала булак учун 3600 сум туланган булса, х,ар бир булак газлама канча туради?


бахрси

микдори

жами

жами
пул

газлама газлама





бир хил

5м, 7м

3600 сум

12 м

?

?

?



  1. икки айирмага кура номаълумни топишга дойр масалалар. Бунга тайёрлов машкларини куйидагича тузиш мумкин: бир тупдаги газлама иккинчи тупдаги газламадан 4 м ортик булиб, биринчидан 2400 сам ортик туланди. 1 м газлама канча туради?

Бундан кейин айирмага дойр мураккаброк масалаларга утилади: мисол, 1-тупда 3 м, 2-тупда 7 м газлама бор. 2-тупдаги газлама 1 -га кэраганда 2400 сум ортик туради. 1 м газлама ва хар бир туп канча туради?
Масалани ечиш учун саволлар тузамиз:
а) неча м газлама 2400 сум туради? 7-3=4м
б) 1 м газлама канча туради? 2400:4=600 сум
в) 3 м газлама канча туради? 600*3=1800 сум
г) 7 м газлама канча туради? 600*7=4200 сум

  1. харакктга дойр масалалар. Тезлик, вакт, масофани хисоблашга дойр масалалар: а) тезликни топишга дойр. “Пиёда 3 соатда 12 км йул юрган, унинг тезлиги канча?" Бунда тезликни топиш учун масофани вактга булиш керак, - деган кридани келтириб чикаради.


тезлик

вакт

масофа

?

3 соат

12 км

б) масофани топишга дойр. Пиёда 3 соатда 6 км тезлик билан йул юрди. У канча масофа утган?




тезлик

вакт

масофа

6 км

3 соат

?


6*3=18 км
Масофа тезлик билан вак,тнинг купайтмасига тенг, - деган кридани келтириб чикаради.
в) вактни топишга дойр. Вакт масофанинг тезликка булинмасига тенг.

тезлик

вакт

масофа

' 6 км

?

12 км


Бу 3 та каттапикнинг *ар бирини топиш узаро тескарй булган 3 турдаги масалани ечиш демакдир. Умумий хрлда куйидагича булади.

тезлик

вакт

масофа

6 км

3 соат

9

6 км

?

12 км

?

3 соат

12 км



  1. учрашма хдракатга дойр масалалар. Тайёрлов машк сифатида куйидаги масалани ечиш мумкин. Иккита бола бир- бирига караб югурмокда, учрашгунга кадар биринчи бола 48 м,

  1. си 37 м югурди. Иккаласи неча м югурган?

Шундан кейин бир вактда ва учрашганда каби сузларнинг мо^иятини ва масала шаклини курсатиб уларга таалук/ш масофа, тезлик, вактларни х,исоблаш мумкинлигини тушунтиради.
Мисол. Иккита ша^ардан бир-бирига караб 2 поезд турли вактда йулга чикди. 1 -поезд соат 7 да, 2-си соат 9 да, улар соат 11 да учрашди. Хар кайси поезд учрашгунча канча вакт юрган? Бундай масалаларни ечишда s, v, t каби белгилашларни киритиш тавсия этилади.

Масалан: 2 кишлокдан бир вактда 2 пиёда бир-бирига караб йулга чикди ва 3 соатдан кейин учрашди. Биринчисинингтезлиги 4 км, 2-синики 5 км. Кишлоклар орасидаги масофани топинг?
Уни 4*3+5*3=27 ёки (4+5)*3=9*3=27
4 км 5 км
/ / Р ! / /
Куринишларда ечиш мумкин.
Бу ерда кам комбинация килиб, 3 та компонентдан иккитасига кура 3-сини топишга дойр тескари масалалар тузиб ечиш мумкин. Тескари масала: 27 км масофани 1-си 4 км, 2-си 5 км тезлик билан юриб учрашдилар. Учрашгунча канча вакт утган?
4+5=9 км, 27:9=3 с

  1. км 5 км

/ / Р / / /
? ?
Тескари масала: 27 км масофани бир-бирига караб йулга чик,иб 2 пиёда 2 соатдан кейин учрашдилар 1 -сининг тезлиги 4 км булса 2-синики канча?

Дастур икки к,исмдан иборат: 6
Дастур 7
1-мавзу Бошланрич математика укитиш методикаси предмети, вазифалари, мазмуни фан сифатида эканлиги 15
2- мавзу 21
Бошланрич синфларда математика курси Укув предметидир 21
4-мавзу Бошлангич синфларда асосий математик тушунчаларни шакллантириш йуллари 33
6-мавзу Бошлангич математика укрттишда Кулланиладиган методпар 47
7-мавзу I-IV ва V-VI синфларда математика укитиш борасида изчиллик. Фикрлаш формалари 53
8-мавзу Бошлангич синфларда математикадан укув ишини уюштириш 63
ИЬАб ШвОгАд 0е 129
=□ □ О О 130
5-мавзу Арифметик амалларни урганиш методикаси 132
6-мавзу “Юзлик” ва “Минглик” мавзусида арифметик амалларни урганиш 139
9-мавзу Тенгликлар ва тенгсизликпарни укитиш методикаси 170
I I 177
11-мавзу Каср тушунчаси билан таништириш методикаси 182
1/Ю0 189
12-мавзу Арифметик масалалар ва уларнинг турлари 194
14-мавзу Математика укитиш методикаси тарихи ва унинг келажакда такомиллашуви ва ривожланиш йуллари 211

14-мавзу Математика укитиш методикаси тарихи ва унинг келажакда такомиллашуви ва ривожланиш йуллари
Режа:

  1. Арифметика укитиш тарихи хакида.

  2. 4 йиллик ва 3 йиллик бошлангич таълимда математика Укитишнинг а^воли.

  3. Мустакиллик даврида бошлангич математика укитиш.

(

  1. Арифметика укитиш тарихи х,акуща

Арифметика укитиш предмети сифатида жуда эрта пайдо булди ва уй хамда мактабда аник ва муста^кам уринни эгаллаган. Уни укитиш методикаси эса анча кейин яратилди. XVIII аср хирига кадар арифметика методикаси мустакил $кув кул ммаси
155

сифатида мавжуд эмас эди. Уни биринчи марта Пётр I курсатмасига асосан 1701 йилда Россиядаумум таълим мактаби булиши, яъни “Математика ва навигацион фанлар мактаби” очилди. 1703 йилда бу мактаб учун Л.Ф.Магницкий “Арифметика сиречь наука числительная” номли дарслик ёзди. Бу китобда алгебра, геометрия ва тригонометрияга дойр материаллар *ам кирган эди.
Арифметика методикасини биринчи марта П.С.Гурьев яратди. Унинг “Арифметические листи” (1832), “Руководство и преподаванию арифметики малолетним детям” (1839, 1842) “Практическая арифметика” (161) китоблари укитила бошланди. XIX асриниг 60-йилларга келганда янги укитиш йуналишлари хрсил була бошланади. Паульсоннинг “Арифметика по способу немецкого педагога Грубе” китоби чикди. Уни рус методисти ВАЕвтушевский кдйта ишлаб рус бошлангич мактабларида куллади.

Download 1,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish