2. Амир Темурнинг бошқарувни мукаммал ташкил этиши, интизомга қатъий риоя этилиши улкан салтанатни муваффақиятли идора этиш, беқиёс бунёдкорлик ишларини амалга ошириш имконини берди.
Бошқарув назарияси ва амалиёти ривожланишига XVII — XVIII асрлардаги саноат инқилоби жуда катта таъсир кўрсатди. Буғ двигателининг ихтиро қилиниши билан корхоналар учун мануфактура хўжалиги чегаралари жуда торлик қилиб қолди. Фабрикаларни ривожлаштириш учун сармояга бўлган эхтиёж кескин ўсди. Бу эса акция капиталига кенг йўл очиб берди. Ана шундай шароитларда бошқарув фаолиятининг мушкуллашиб кетганлиги бу сохада ёлланма бошқарувчилар ва мутахассисларнинг пайдо бўлишига олиб келди. Акциядор мулк эгалари ўз манфаатларини амалга ошириш ваколатини, бунинг учун зарур бўлган барча хуқуқий меъёрларни ишлаб чиққан холда бошқарувчи менежерлар ихтиёрига бердилар. Бу жамият тараққиётида ғоятда мухим босқич бўлди.
1776 йилда шотландиялик олим, профессор Адам Смит томонидан нашр этилган „Халқларнинг бойлиги табиати ва сабабларини тадқиқ қилиш" асари эркин бозорга эга бўлган иқтисодий жамият тараққиётининг назарий асоси, қисман ижтимоий модели бўлди. Бу мумтоз асардаги шахсий рағбат ва мехнатнинг чуқур тақсимоти ғояси менежмент назариясини сифат жихатидан янги босқичга кўтарди.
XIX аср охирида саноатнинг ривожланиши рақобатнинг кескин кучайиб кетишига олиб келди. Ишлаб чиқариш сохасидаги янги ихтиролардан хали амалий мақсадларда етарлича фойдаланилмаётган эди. Шу сабабли ишлаб чиқаришни ишчи кучи мехнат унумдорлигини ошириш хисобига ривожлантириш талаб этиларди. Бу эса ишлаб чиқаришда, айниқса йирик ишлаб чиқаришда ишчилар мехнатини ташкил этадиган мутахассислар — персонални бошқариш сохасидаги менежерларнинг пайдо бўлишига туртки бўлди.
Америкалик мухандис-механик Фредерик Тейлор илмий менежментнинг асосчиси хисобланади. Унинг „Цех менежменти" (1903) ва „Илмий менежмент тамойиллари ва усуллари" (1911) асарларида менежмент ва персонални бошқариш сохасидаги асосий тамойиллар аниқ.равшан баён этилган.
Мидвель пўлат қуйиш заводида оддий ишчиликдан бош мухандис лавозимигача бўлган хизмат поғоналарини босиб ўтган Ф. Тейлорнинг менежмент сохасида кашф этган янгиликлари аниқ саналари маълум. Бу — асбоб-ускуналарни стандартлаштириш (1880), функцияли маъмурият (1882), хронометраж (1883), иш хақи тўлашнинг табақалаштирилган тизими (1884), жихозларни жойлаштиришни оқилона ташкил этиш ва баланс услубини яхшилаш (1893), махсулотни сотиш ва захираларни сақлашни такомиллаштириш (1896) тамойилларидир.
Ушбу янгиликлар илмий менежмент тизими таркибий элементларини ташкил этди. Улар асосини тўрт тамойил ташкил этарди:
1. Маъмурият „эски анъанавий ва қўпол амалий услублар ўрнига" корхонада қўлланилаётган мехнатнинг барча турлари илмий пойдеворларини ишлаб чиқаришни ўз зиммасига олади.
2. Маъмурият илмий асосда ишчиларни синчиклаб танлаб олади, сўнг хар бир ишчини машқ қилдиради, ўқитади ва ривожлантиради. Холбуки, авваллари ишчи ўзига ўзи касб танлар ва билганича бу касб бўйича машқ қиларди.
3. Маъмурият ишлаб чиқаришнинг барча алохида тармоқлари ўзи олдин ишлаб чиққан илмий тамойилларга мос келишига эришиш йўлида ишчилар билан дилдан хамкорликни амалга оширади.
4. Корхона маъмурияти ва ишчилар ўртасида деярли бир хил мехнат ва масъулият тақсимоти ўрнатилади.1 Америкалик амалиётчи олим