Борлиқ – фалсафа категорияси Фалсафада субстанция ва материя муаммоси



Download 1,9 Mb.
bet6/8
Sana13.12.2022
Hajmi1,9 Mb.
#884551
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
4 мавзу Онтология борлиқ фалсафаси

Субстанция ҳақидаги қарашлар
Б.Спиноза
Субстанцияни бир вақтнинг ўзида
ҳам табиат, ҳам Худо сифатида
таърифлаган ва бу икки тушунчани
тенглаштирган.
Б.Спиноза Худони табиатга
бутунлай сингдириб юборган, уни
табиийлаштиришга ва илоҳий
мазмундан ажратишга ҳаракат
қилган. Унинг пантеизми шундан
иборат бўлган.
У барча субстанцияли нарсаларни
табиатга ва фақат табиатга боғлади.
«Табиат ҳамма нарсанинг сабабчи-
сидир; у абадий мавжуддир; табиат
ўз-ўзининг сабабчисидир...». «Та-
биат қандайдир буюм эмас; у доим
ўз ҳолича мавжуд бўлган; ҳамма
нарса унинг бағрида вужудга келади;
у барча нарсалар билан таъминлан-
ган улкан устахонадир. Шу маъ-
нода табиат ҳам, субстанция ҳам
сиртдан ҳеч қандай турткига муҳтож
эмас.
Гольбах
Фалсафий таълимотларда субстанцияга нисбатан
ёндашувлар
МОНИЗМ- «мо-
низм» (юнон.
monos – битта,
ягона) Дунё
нарсалар ва
ҳодисалар ранг-
баранглиги бир
субстанциядан
иборат.
Материалистик
монизм-дунё ягона
моддий асосдан
иборатлиги
ҳақидаги фалсафий
таълимот
Идеалистик монизм
Дунё ягона руҳий
субстанциядан
вужудга келганлигини
эътироф этувчи
таълимот
Дуализм. (лот. dualis – икки ёқлама)
Биринчи асос сифатида
иккита субстанция олинган фал
сафий ёндашув
МОДДИЙ
ҒОЯВИЙ
Плюрализм «Плюрализм»
(лот. – кўплик, кўп хиллик,
кўп сонлик)
дунёнинг негизида
иккита эмас, балки ундан кўпроқ
моҳият борлигини тан олувчи
таълимот.(Лейбнец монадалари)
  • Материя – объектив реалликни ифодаловчи, оламнинг моддий бирлигини англатувчи, барча нарса ва ҳодисаларга хос бўлган умумий хусусиятни белгиловчи тушунчадир.
  • Файласуфлар барча моддий объектларга хос хусусиятларни умумий тарзда ифодалаш учун материя тушунчасини ишлатадилар. Демак, материя моддий объектларга хос энг умумий тушунча, фалсафий категориядир.
  • Дунёда умуман материя йўқ. Чунки у мавҳум тушунча холос. Балки, оламдаги инсон онгига боғлиқ бўлмаган ҳолда мавжуд бўлган алоҳида нарса-ҳодисалар бор бўлиб, улар материянинг кўринишларидир. (Масалан, от, эчки, тулки, бўри мавжуд. Уларни умумий номлаш учун ҳайвон тушунчасини ишлатамиз. Лекин конкрет ҳайвон йўқ)

Материянинг миқёсий структура
даражалари
Микродунё
Атомлар масштабидан
кичик дунё. Унга атом
ядроси, элементар
зарралар, кичик ўлчовли
структуралар киради.
Макродунё
Инсонга мос катталиклар
дунёси. Ер шарининг
яхлитлигини сақлаб
турувчи электромагнит
ўзаро таъсирлар
бирлаштириб турган
дунё
Мегадунё
Коинотнинг структуравий
яхлитлиги гравитацион
ўзаро таъсирлар
Туфайли сақланади.
Гравитацион ўзаро
таъсирлар бирлаштириб
турган дунё мегадунё
дейилади.

Download 1,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish