Болалар жарроҳлигининг ривожланиш тарихи. Замонавий



Download 3,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet178/209
Sana09.06.2022
Hajmi3,91 Mb.
#648645
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   209
Bog'liq
Болалар хирургияси

 Диафрагма чурралари.
Диафрагмал чурра деб қорин бушлиғида жойлашган органларнинг 
диагфрагма пардасининг турма ёки сунъий хосил булган тешиклардан 
кукрак бушлиғига силжишига айтилади. Диафрагмал чурранинг бошқа 
чурралардан фарқи шўқи, бу ерда хамма вақт хам чурра копи, чурра 
дарвозаси мавжуд булмайди. Качон чурра копи пардадан иборат булса, 
бундай холатда чин, агар курсатилган парда булмаса, сохта диафрагмал 
чурра деб аталади.
Хозирги пайтгача М. М. Дитерихс (1910) фикрича, чурралар эмбрионал 
ривожланишнинг 3-ойлигида пайдо булади, деган назарияни, С. Я. Долецкий 
(1958) — чурралар анча кечрок, ривожланишнинг 5—6 ойлигида хосил 
булади деган фикрни олдинга суради. Жарохатланиш натижасида хосил 
булган чурраларнинг келиб чиқишини тушунтириш қийин эмас. Чанок, 
қорин, кукрак қафаси бушлиғи шикастланганда босим кучайиб, диафрагма 
ёрилишига олиб келади. Чурра унг томонда камроқ, бунга сабаб жигарнинг 
унг булмаси пастки томондан келаётган зарбни узига олади, чап томонда 
кўпроқ учрайди. Аддбиётларда хозиргача диафрагма чуррасининг 50 га яқин 
таснифи булиб, болаларда биринчи булиб С. Я. Долецкий (1958) 100 га яқин 
беморларни даволаш натижасида узининг қуйидаги таснифини таклиф 
қилади. 


228 
 I. Туғма диафрагмал чурралар. 
1. Диафрагма чурраси: 
а) 
диафрагма юпкалашган қисмининг чурраси (чин чурра), 
б) 
чегараланган киисмининг чурраси, 
в) 
катта қисмининг чурраси, 
г) 
бир қисмининг чурраси. 
2. Диафрагма маълум қисмининг булмаслиги (сохта чурра): 
а) орқа кичик тешик, 
б) 
катта тешик, 
в) 
бир булагининг булмаслиги (аплазия). 
3. Қизилунгач тешигининг чурраси: 
а) 
кутарилган қизилунгач тешиги чурраси, 
б) 
қизилунгач олди чурраси. 
4. Диафрагма олди чурраси: 
а) олдинги чурра (чин), 
б) Френико-перикардиал чурра (сохта), 
в) Ретроград Френо-перикардиал чурра (сохта). 
 

Download 3,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   209




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish