Bobur n o m id a g ia n d ijo n davlat universiteti ru stam bek shamsutdinov, shodi k a rim o V


ABU  ISO  M UH AM M AD  A T-TER M IZIY



Download 11,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/253
Sana31.12.2021
Hajmi11,52 Mb.
#219543
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   253
Bog'liq
2 5467894839875994463

ABU  ISO  M UH AM M AD  A T-TER M IZIY  

(824— 894)

Islom  dunyosida nom qozongan  buyuk muhaddis  olimlardan biri 



M uham m ad  ibn  Iso  ibn  Savra  ibn  M uso  ibn  az-Zahhoq  Abu  Iso 

as-Sullam iy  az-Z ariyr  al-B ug‘iy  at-Termiziydir. 

U  Termiz  shahri 

yaqinidagi Bug‘  (hozirgi  Surxondaryo viloyatining  Sherobod tumani) 

qishlog‘ida tavallud topgan.  Yoshligidan  ilm-fanga g ‘oyatda chanqoq 

b o ig a n   at-Termiziy  Termiz,  Samarqand,  Marv  va  0 ‘rta  Osiyoning 

boshqa  shaharlarida  yashab,  ijod  qilgan,  muhaddis  olimlaming 

asarlarini  zo ‘r  qiziqish  va  havas  bilan  o ‘rganadi,  buyuk  hadisshunos 

allomalar  bilan  uchrashadi,  ular  bilan  ijodiy  bahs-munozaralarda 

qatnashadi.  Xususan,  bu  borada  olimning  Xijoz,  Makka  va  Madina, 

Iroq,  Xuroson  safarlari  katta  ahamiyatga  ega  b o id i.  At-Termiziy 

kamolotida  Ismoil  Buxoriyning  o ‘mi  bebahodir.  Ayni  paytda  al- 

Buxoriy  at-Termiziyning  bilimi  va  qobiliyatini  yuqori  baholagan. 

«Men  sendan  ko‘rgan  foyda  sen  mendan  ko‘rgan  foydadan 

ortiqroqdir»,  deb  ta ’kidlaydi  Ismoil  Buxoriy.  At-Termiziy  ham  o ‘z 

ustozi  va  safdoshi  imom  Buxoriyga  doimo  sadoqat  namunasini 

ko‘rsatgan.  Bu  haqda  arab  tarixchisi  Shamsuddin  az-Zaxabiy  (1274—

 

1347)  o ‘zining  «Tazkirat  ul-huffoz»  («Xofizlar  haqida  tazkira») 



asarida  quyidagi  guvohlikni  beradi:  «At-Termiziy  o ‘z  ustozining 

vafoti  tufayli  qattiq  qayg‘u-alamga  botib,  ko‘p  yigiaganidan,  hatto 

ko‘zlari ko‘r b o iib  qoldi,  uzoq yillar ko‘zi  ojiz holda yashadi»1.



Уватов  У.

  Донолардан сабоклар. 9-бет.



264

VATAN  TARIXI

At-Termiziy juda  ko‘plab  shogirdlarga  mehr-muruvvat  k o ‘rsatib 

ustozlik  ham  qilganlar.  U  kishi  misli  yo‘q  darajada  kuchli  zehn 

egasi,  xotira  va  yodlash  qobiliyati  kuchli  bir  kishi  b o ‘lganlar. 

Arab  tarixchisi  Shamsuddin  az-Zahabiy  qiziq  bir  rivoyatnamo 

voqeani  hikoya  qiladi:  Muhammad  at-Termiziy  Makkaga  hajga 

ketayotib  y o ‘l-yo‘lakay  mashhur  muhaddislar  bilan  uchrashib, 

muloqot  va  munozaralar  uyushtirgan.  Kunlaming  birida  shunday 

nomdor  olimlaming  biridan  hadislardan  saboq  berishni  iltimos 

qilibdi.  Olim  unga  qog‘oz-qalam  olishni  aytibdi.  Aksiga  olib  shu 

payt  at-Termiziy  qalam  topa  olmabdi  va  u  nomdor  olim  qarshisiga 

o ‘tirib  olib,  xuddi  eshitgan  hadislarini  yozayotgan  kishidek  qo‘lini 

oq  qog‘oz  ustida  u  yoqdan  bu  yoqga  olib  borib  kelaveribdi. 

Oltmishlar  chamasi  turli  hadislami  hikoya  qilgan  olim  qog‘ozda 

hech  narsa  yozilmaganini  k o ‘ribdi  va  ranjib:  Nima,  sen  mening 

vaqtimni  bekorga  yoqotmoqchimisan,  debdi.  Shunda  at-Termiziy 

xotirjamgina:  «Siz  aytgan  hadislami  yoddan  aytib  beraymi»,  debdi- 

da,  olim  og‘zidan  hozirgina  eshitgan  barcha  hadislami  birma-bir 

yoddan  aytib  beribdi.

U lug‘  muhaddis  olim  at-Termiziydan  katta  ilmiy-ma’naviy 

meros  qolgan.  Olimning  o ‘ndan  ortiq  asari  bor:  «А1  Jom i’  as- 

sahiyh»  («Ishonchli  to ‘plam»),  «Ash-Shamoyil  an-nabaviya»  («Pay- 

g ‘ambaming  alohida  fazilatlari»)  va boshqalar,  shular jumlasidandir. 

Imom at-Termiziy  894-yilda  70 yoshida Termizda vafot etgan.

At-Termiziy  ijodida  «Al-Jomi’  as-sahiyh»  alohida  o ‘rinni  egal- 

laydi.  Unda  tahorat  va  namoz,  zakot,  ro‘za,  haj,  janoza,  nikoh, 

emizish  (razo),  savdo-sotiq,  hukmlar,  xun,  meyor,  qurbonliq,  nazr- 

niyoz,  iymon,  siyratlar,  jihod,  kiyim-kechak  taomlar,  ichimliklar, 

hayr-ehson  va  saxovat,  tabobat,  farzlar,  bashoratlar,  shahodat, jannat 

sifatlari, iymon, ilm, izn so‘rash va odob masalalari, Q ur’on fazilatlari, 

qiroat,  tafsir,  duolar,  manoqiblar  (fazilatlar),  illatlar  kabi  boblar 

b o ‘lib,  olim  bir  yoki  bir  necha  hadislami  har  bir  masala  b o ‘yicha 

keltirib,  masalaning  mohiyatini  ochadi  va  o ‘z  fikrini  bayon  qiladi. 

At-Termiziyning  yana  bir  g ‘oyatda  e ’tiborli  asari  bu  «Ash-Shamoyil 

an-nabaviya»dir.  Bu asar nihoyatda muhim bir mavzu —  Payg‘ambar 

Muhammad  alayhissalomning  shaxsiy  hayotlari,  u  zotning  suvrat  va 

siyratlari,  ajoyib  fazilat  va  odatlariga  oid  to ‘rt  yuz-u  sakkiz  hadisi 

sharifni  o ‘ziga  jamlagan  qimmatli  manbadir.  At-Termiziyga  qadar 

ham  Muhammad  alayhissalomning  hayotlari,  fazilatlari,  odatlari 

haqidagi hadislami to ‘plagan muhaddis olimlar bo‘lganlar.  Ilgarigi bu



VII bob.  IX  XII  asrlarda M ovarounnahr va X orazm da m adaniy hayot

265


turdagi  asarlardan  at-Termiziy kitobi  shu bilan  farq  qiladiki,  u  imkon 

qadar  Payg‘ambar  alayhissalom  fazilatlarigi  doir  barcha  hadislami 

muntazam  ravishda  to ‘plab,  mantiqan  izchil  bir  holatda  tartibga 

keltirgan  va  o ‘ziga  mustaqil  yahlit  bir  kitob  shaklida  tasnif  qilgan. 

Buyuk  olim,  muhaddis  ilmining  bilimdonlaridan  biri  bo‘lgan  imom 

at-Termiziy  o ‘z  ilmiy  merosi  bilan  bundan  keyin  ham  xalqimizning 

m a’naviyatini  boyitish  y o iid a   xizmat  qilaveradi.  0 ‘zbekiston 

jamoatchiligi  1990-yil  sentabr  (14-17)  oyida  Muhammad  ibn 

Muso  at-Termiziy  tavalludining  1200-yilligini  tantanali  nishonladi. 

Bu  olimning  nomi  va  ruhini  abadiylashtirish  bobidagi  mustaqil 

0 ‘zbekistonning dastlabki va hal qiluvchi  qadamidir.


Download 11,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   253




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish