Бу бандда биз қуйидаги SQL элементлари ҳақида қисқача ахборот берамиз:
схема объектлари;
объектларни номлаш қоидалари,
объектларга мурожаат қилиш қоидалари ва тавсиялар;
литераллар;
берилганлар турлари;
бўш қийматлар ( null - қийматлар )
псевдоустунлар;
изоҳлар.
Энди биз ушбу элементлар ҳақида алоҳида-алоҳида сўз юритамиз:
2.1. Схема объектлари
Схема бу берилганларнинг мантиқий тузилмавий мажмуаси бўлиб у фойдаланувчига тегишли бўлади ва унинг номи фойдаланувчи номи билан номланади. Схема объектларини қуйидаги турларга бўлиш мумкин:
кластерлар;
боғланиш каналлари;
автоном сақланадиган функциялар *;
индекслар;
пакетлар *;
автоном сақланадиган процедуралар ;
кетма кетликлар;
оний нусхалар * ;
нусха баёнотлари *;
синонимлар;
жадваллар;
триггерлар *;
кўринишлар.
* - белгиси орқали белгиланган объектлар фақат процедурали режимга эга бўлган ORACLE-да ишлатилади;
- белгиси орқали белгиланган объектлар эса тақсимланган режимга эга бўлган ORACLE-да ишлатилади.
Берилганлар базасида схемага тегишли бўлмаган қуйидаги объектлар ҳам мавжуд:
профиллар;
роллар;
қайтариш сегментлари;
жадвалли фазолар .
2.2. Объектларни номлаш ва унинг қисмлари.
Объект номлари 1 байтдан 30 байтгача бўлган белгилар кетма кетлиги ёрдамида белгилинади. Берилганлар базасининг номи бундан мустасно бўлиб у 8 байтдан ошмаслиги лозим. Боғланиш каналларининг номи эса 128 байтгача бўлиши мумкин.
Номларда катта ва кичик ҳарфлар фарқланмайди ва улар берилганлар базасидаги белгилар тўпламига тегишли бўлган белгидан бошланиши керак. Номларда сонли белгилар, алфавитдаги барча белгилар ва _ , $ ва # белгиларидан фойдаланиш мумкин. Бунда Oracle корпорацияси $ ва # белгиларини ишлатишга тавсия бермайди. Номларда қўштирноқ белгисини ишлатиш мумкин эмас. Боғланиш каналларини номлашда . ва @ белгиларидан фойдаланиш мумкин. Номланишда берилганлар базасини бошқариш тизимидаги (БББТ) заҳираланган хизматчи сўзлардан фойдаланиш мумкин эмас. DUAL сўзи SQL*Plus ва SQL*Forms - ларда тез-тез ишлатиладиган махсус бўш жадвалнинг номи ва шу сабабли уни объект ёки унинг қисмини номлашда фойдаланмаслик керак.
Хар бир схема объектларининг номлари ўзининг шахсий номлар фазоларидан ташкил топган бўлиб, ҳар бир номлар фазоси ичида номлар такрорланмайди. µуйида биз схема объектлари учун ҳар бир номлар фазосини алоҳида рамка ичида келтирамиз
2.1 расм. Схема объектлари учун номлар фазолари
Жадваллар
Кўринишлар
Кетма - кетликлар
Хусусий синономлар
Автоном сакланадиган функциялар
Автоном сакланадиган процедуралар
Пакетлар
Оний нусхалар
Индекслар
Яхлитлик чегаралари
Кластерлар
Берилганлар базасининг триггерлари
Яхлитлик чегаралари
қуйида биз схемага таалуқли бўлмаган, балки бутун берилганлар базасига мансуб бўлган объектларнинг номлар фазоларини келтирамиз
2.2 расм. Бошқа объектлар учун номлар фазоси:
Жадвалли фазолар
Фойдаланувчилар
Роллар
Кайтариш сегментлари
Умумий синонимлар
Умумий богланиш каналлари
Профиллар
Хар бир жадвалда устунларнинг номлари такрорланмаслиги лозим
Номларга доир қатор мисоллар келтирамиз:
emp;
“ emp “;
Emp;
“ Emp “
Oracle бу номларни бир хил ном сифатида қабул қилади.
ename;
horse ;
scott.hiredate;
“ EVEN THIS & THAT ! ”
a_very_very_very_long_name.
Do'stlaringiz bilan baham: |