Биоорганик ва биологик кимё кафедраси биологик кимё 2-курс моддалар алмашинуви ва функцияларини гормонлар ёрдамида бошқарилуви


Нерв ва эндокрин тизимлар орасидаги боғлиқлик



Download 17,96 Mb.
bet3/6
Sana15.06.2022
Hajmi17,96 Mb.
#674818
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
17 маъруза гормонлар,узб (2)-1

Нерв ва эндокрин тизимлар орасидаги боғлиқлик

  • Идора этиш системасига гормонлар ишлаб чиқарилишининг қўшилиши дистант бошқарилишни амалга оширишга имкон беради, яъни хужайра ўз метаболизмини бошқаришдан ташқари бошқа хужайралар таъсирига учрайди.
  • Гормонлар - ички секреция безларининг махсус хужайраларида ҳосил бўлгандан сўнг, қонга ўтиб, моддалар алмашинуви ва физиологик функцияларга регулятор (бошқарувчи) таъсир кўрсатувчи органик табиатли моддалардир.
  • Регулятор тизимларга гормонлар ишлаб чиқарилишини киритилиши масофали бошқарилишни таъминлайди. Бунда ҳужайра нафақат ҳужайра ички метаболик йўлларини ўзгартириб қолмасдан, балки бошқа ҳужайраларнинг таъсирига ҳам учрайди.
  • Периферик безларда гормонларнинг ҳосил бўлиши ва ажралиши доимо кечади. Бу гормонларни қондаги концентрациясини доимийлигини таъминлайди, чунки улар тез инактивланиб организмдан чиқарилиб юборилади.
  • Қонда гормонлар концентрациясининг доимийлиги ўз-ўзини идора этиш механизми бўйича амалга оширилади. Гормон қон орқали нишон ҳужайраларга етказилиб, унда моддалар алмашинувини ҳужайра ички механизми бўйича ўзгартиради.

Гормонлар таснифи

  • Кимёвий табиатига кўра гормонлар уч гуруҳга бўлинади: 1. Пептид (оқсил) табиатли гормонлар. а) мураккаб оқсиллар - гликопротеинлар; буларга ФСГ, лютеинловчи гормон, ТТГ ва бошқалар; б) оддий оқсиллар: пролактин, СТГ, инсулин ва бошқалар киради; в) пептидлар: АКТГ, глюкагон, кальцитонин, соматостатин, вазопрессин, окситоцин ва бошқалар киради;
  • 2. Аминокислоталар унумлари: катехоламинлар, тиреоид гормонлар, мелатонин ва бошқалар киради;
  • 3. Стероид бирикмалар ва ёғ кислоталар унумлари (простагландинлар). Стероидлар гормонлар моддаларнинг катта гуруҳини ташкил қилади; уларга буйрак усти безлари гормонлари (кортикостероидлар), жинсий гормонлар (андрогенлар ва эстрогенлар), 1,25 - диоксихолекальциферол ва бошқалар киради.
  • Эйкозаноидлар – кўп тўйинмаган ёғ кислоталар (арахидонат) унумлари бўлиб, уч синф бирикмаларни ўз ичига олади: простагландин, тромбоксан ва лейкотриенлар. Улар сувда эримайдиган ностабил бирикмалар бўлиб, ўз таъсирини синтезланган жойи яқинидаги хужайраларга кўрсатади.

Download 17,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish