Foydalanilgan adabiyotlar
1.
Андрушко А.М., Марков Г.С., Гельминтофауна ящериц пустынь Средней
Азии и ее экологические особен-ности.-Вестн. ЛГУ, Сер. биол., 1956, №21,
вып. 4, с. 61-71.
2.
Белинисова Л.К. Трематоды Alaria alata в биоценозе долины Северского
Донца в Харьковской области.-Проблемы паразитологии. Труды IV науч.
конф. Паразитологов УССР. Киев, 1963.
3.
Богданов О.П. Экология пресмыкающихся Средней Азии. Ташкент, «Наука»,
1965.
4.
Т.Қобилов. Гельминтлар ва ҳашаротлар. Тошкент 1975 й. б. 5-20.
«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани
Гулистон 2020 й. 17-18 апрель
57
5.
Кабилов Т.К. О резервуарных хозяевах гельминтов в Узбекистане.
Узб.биол.жур. 1986, №2. с.48-50.
6.
Азимов Д.А., Кучбоев А.Э., Кучарова И.Ш., Шакарбаев А.Б., Голованов В.И.
Биоразнообразие нематод рептилий пустынных экосистем // IV
Международный Нематологический симпозиум. Москва, 11-14 июня 2001. -
Москва, 2001. - С.156-157.
КАРП (CYPRINUS CARPIO
)
БАЛИҚЛАРИ
KHAWIA SINENSIS
ЦЕСТОДАСИ БИЛАН ЗАРАРЛАНИШИ
Соатов Б.Б., ЎзР ФА Зоология институти таянч-доктаранти
E-mail:
bahrom_soatov@mail.ru
Республикамиз аҳоли сонининг тез суръатларда ошиб бориши уларнинг
қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари жумладан, балиқ ва балиқ маҳсулотларига
бўлган талабининг ҳам юқори даражада ўсишига олиб келмоқда.
Бугунги кунда Бухоро вилояти Шўркул сув омборида учрайдиган карп
балиқларда паразитлик қилувчи цестодаларни ўрганиш, улар етказадиган
зарари, келтириб чақирадиган касалликларни аниқлаш ва олдини олишга
боғлиқ тадқиқот ишларини олиб бориш долзарб масалалардан бири
ҳисобланади.
Ушбу тадқиқотнинг асосий мақсади карп балиқларнинг
Khawia sinensis
Hsu, 1935 цестодлари морфобиологияси ва зарарланиш йўлларини аниқлашдан
иборат.
Тадқиқот ишлари 2019-2020 йиллар давомида олиб борилди. Ишда асосан
тўлиқ ва тўлиқ бўлмаган ёриб кўриш усулларидан фойдаланилди. (Скрябин,
1928). [1].
Текширишларда икки нусҳа цестодалар синфига мансуб паразит турлари
топилди. Топилган тур наъмуналари 70% спиртда фиксация қилинди. Цестода
турларини аниқлашда адабиёт маълумотларидан фойдаланилди (Бауер, 1987).
[2,3].
Тадқиқот натижаларига кўра Шўркўл сув омборидан тутилган турли
ёшдаги Карп балиқларидан жами 60 донаси ёриб кўрилганда, икки нусҳа
Khawia sinensis
цестодаси билан зарарланганлиги қайд этилди, бунда инвазия
экстенсивлиги 1.2 % ни ташкил этди. Зарарланишнинг юқори кўрсаткичлари
асосан 1-2 ёшли балиқларда кузатилди. Катта ёшли зарарланган балиқларда
маҳсулдорлик пасайиши аниқланди. Инвазия интенсивлиги 1 тадан 2 та
нусхагача ташкил қилди.
Do'stlaringiz bilan baham: |