«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика илмий-амалий анжумани


«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet200/454
Sana06.07.2022
Hajmi7,14 Mb.
#745631
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   454
Bog'liq
guldu-anjuman-17042020

«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани
Гулистон 2020 й. 17-18 апрель
205 
Маълумки терофит ўсимликларнинг аксарияти муҳим хўжалик аҳамиятига эга 
бўлиб, чорва моллари учун асосий озуқабоп ўсимликлардан ҳисобланади. 
Олинган натижалар ўсимликларни узоқ йиллар давомида мониторинг қилиш 
имконини беради.
 
Фойдаланилган адабиётлар 
1.
Азимова. Д.Э. Молгузар тизмаси флораси Дис. ...кандбиол наук.– Тошкент: 
2018. – 230. б. 
2.
Рахимова Т.Т. “Ўсимликлар экологияси” ва “фитоценология “ фанларидан 
методик қўлланма. Тошкент., 2009. 72 б. 
3.
Тожибаев К.Ш., Бешко Н.Ю., Попов В.А. Ботанико-географического 
районирование Узбекистана // Ботанические журнал. – Санкт-Петербург: 
Наука, 2016. – №10 (101). – С. 1105-1130.
4.
Тургинов О.Т. Бойсун ботаник-географикрайонифлораси:Дис. .кандбиол 
наук.– Тошкент: 2017. – 296. б. 
5.
Ўзбекистон Республикаси «Қизил китоби». 2-жилдли 

Тошкент: Chinor 
ENK, 2019. Т.1. – 358 б.
6.
Raunkiaer C. The life form of plants and statisticae plant geography. – Oxford, 
1934. 

P. 

632.
ТОРҚОПЧИҒАЙ БОТАНИК-ГЕОГРАФИК РАЙОНИ 
ФЛОРАСИДАТАРҚАЛГАН 
SCORZONERA
 L. ТУРКУМ ТУРЛАРИНИ 
DIVA–GIS
ДАСТУРИДА МОДЕЛЛАШТИРИШ. 
Акбаров Ф.И. – кичик илмий ходим (ЎзРФА Ботаника институти)., 
Абдураимов А.С – докторант (ГулДУ). 
Торқопчиғай ботаник-географик райони (ТБГР) Ҳисор тоғ тизмасининг 
ғарбий ёнбағри, Ғузор ва Деҳқонободнинг жануби, Кичик Ўрадарёнинг чап 
ирмоғи ва Торқопчиғай ҳавзасини (Элликбаш, Сакиртау ва бошқ. тоғлар) ўз 
ичига олиб, Ўзбекистоннинг ботаник-географик районлаштириш схемасида, 
Ғарбий Ҳисор округи таркибида алоҳида Торқопчиғай ботаник-географик 
райони сифатида ажратилган [Тожибаев: 1118–1120]. 
Scorzonera
L.Туркуми турларининг (Asteraceae) келиб чиқиш маркази 
Ўрта ер денгизи минтақаси ҳисобланиб, ҳозирги вақтда Евросиё ва Африканинг 
қуруқ иқлим ўлкаларида кенг тарқалган [Nazarov: 239].
Дунё миқёсида туркумнинг 160 тури қайд этилган бўлиб, [Duran: 47],Ўрта 
Осиёда 38, Ўзбекистон флорасида 19 тури учрайди [Тагаев: 196–211]. 2018–



Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   454




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish