Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки


$лда текшириш билан  ундаги бошца \а р хил турларга мансуб юмшоц ва пишиц,  цизшш ва оц донли бурдойлар билан миадори ани 1



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

1
$лда текшириш билан 
ундаги бошца \а р хил турларга мансуб юмшоц ва пишиц, 
цизшш ва оц донли бурдойлар билан миадори ани
1
уганади.


Юмшоц ва пиш щ бурдой донларини ажратишда цуйи- 
даги белгиларни билиш зарур. Юмшоц бурдой донининг 
юцори цисмининг охирида (муртакка царама-дарши) соцол- 
чани ташкил этган тукчалар мавжудлигини; юмшоц бутдой 
донларида соцолча умуман булмайди ёки у шунчадик камки 
уни лупасиз ажратиш цийин. Юмшоц бурдой донларида куп- 
чилик холларда калта ва юмалоц; пишид бурдой эса узун, 
бурчак-цобирга шаклида булади. Пишиц бурдой донига куп 
учрайдиган ранг сариц—цах^эабо, го\ида 
ц и з р и ш
.
Юмшоц бурдойда 
д и з р и ш
ва од донларнинг ажратиш 
текшириш тахтасида рангига цараб амалга оширилади. Агар 
намунада ноаниц рангли донлар чидиб цолса, уларни 5 фо- 
изли аччиц ишцор аралашмаси (5 кг NaOH ни 100 мл сув- 
га) билан ишлов берилади. Шу мацсад учун ноаниц рангли 
донлар саналиб, техник тарозиларда 0,01 гр аницликда тор- 
тилади ва аччиц инщор аралашмага 15 дацица солиб цуйи- 
лади. Од донли бурдой инщор таъсирида оч сарриш, 
д и з р и ш
донли эса ц и зтш цунриР тусга киради.
Ишцор булмаганда донни сувда цайнатиб, ишлов бериш- 
га рухеат берилади. Бунинг учун гумонли донлар кимёвий 
стакан ёки чинни косачага жойланади ва 1 см юцори жой- 
дан дайноц сув дуйилади ва 20 дацида давомида цайна- 
тилади. Цайнатишдан кейин од донли бурдой оч, цизриш 
донли бурдой эса дунгир тусга киради.
Юмшод, пишиц, 
цизриш
ва од бурдойдан ажратилган 
намуналар техник тарозиларда 0,01 г анидликда тортилади 
ва уларнинг намунадаги миддори фоизда ифодаланади.
Ноанид рангли донларнинг фоизли миддорини анидлаш 
дуйидаги тарзда амалга оширилади. Фараз дилайлик, 20 гр 
намутаадан 25 та од донли бурдой дони ажратилади, улар­
нинг орирлиги 0,85 г.га тенг ва 15 та ноанид рангли дон 
ажратилади. Уларнинг орирлиги 0,45 г. Аччид ишдор билан 
15 та донга ишлов берилгандан кейин улардан 10 таси оч- 
сарриш, долган 5 таси эса 
д и з р и ш
рангга эга булади. Оч 
сарриш рангли 10 та доннинг орирлиги пропорция ёрдамида 
анидланади:
15 та дон орирлиги — 0,45 г;
10 та дон орирлиги — X.
,
v
0
,
45*10

б у ерди:
X = —----------- =
30
Г
1,5


СЦ донли бурдойнинг умумий орирлиги
0,85 г + 0,30 г = 1,15 г.га тенг, 1,15100 : 20 = 5,75 
фоизни ташки л этади.
Шундай цилиб, таркибни ани^лаб олиш мумкин. 
Намунада: цизкиш донли бурдой 18,85 г ёки 94,25 фоиз 
ва оц донли бурдой 1,15 г ёки 5,75 фоизни ташкил этади.
3-жадвал
Бурдойпинг тур ва кенж а ту р л ари буйича туркум ланиш и
Гур
Кенжа
тур
Раигининг туси ва 
ойнасимонлик
Умумий ойнасимонлиги, фоиз
I
1
Ба^орги 

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish