Банк фаолияти статистикаси фани


Тижорат банклари мажбуриятлари таркиби (млрд.сўмда)



Download 425,69 Kb.
bet5/5
Sana13.11.2022
Hajmi425,69 Kb.
#864939
1   2   3   4   5
Bog'liq
статистика 5

Тижорат банклари мажбуриятлари таркиби (млрд.сўмда)


1.09.2021 йил

1.09.2022 йил

Депозитлар

131 324

38,7%

205 724

45,1%

Марказий банкнинг вакиллик ҳисобварағи

434

0,1%

1 944

0,4%

Бошқа банкларнинг маблағлари-резидент

11 355

3,3%

16 723

3,7%

Бошқа банкларнинг маблағлари-норезидент

3 330

1,0%

30 979

6,8%

Олинган кредитлар ва лизинг операциялари

169 561

50,0%

172 096

37,8%

Чиқарилган қимматли қоғозлар

10 445

3,08%

10 692

2,3%

Субординар қарзлар

4 206

1,2%

5 318

1,2%

Тўланиши лозим бўлган ҳисобланган фоизлар

3 820

1,1%

4 838

1,1%

Бошқа мажбуриятлар

4 834

1,4%

7 372

1,6%

Жами мажбуриятлар

339 307

100%

455 685

100%

Хусусий капитал

  • Молиявий ҳолат тўғрисидаги ҳисоботнинг капиталга доир қисмида банк капиталидаги акционерларнинг улуши кўрсатилади. Ҳар қандай янги банк ўз фаолиятини таъсисчилар томонидан қўйилган маблағдан бошлайди (2022 йилнинг 1 сентябри ҳолатига фаолиятини бошловчи тижорат банклари учун минимал 100 млрд.сўмга тенг бўлган сумма).
  • Ҳисоботда муомилада бўлган оддий акцияларнинг номинал қиймат бўйича умумлашган суммаси акс эттирилади, гарчи сотиш нархи номиналга нисбатан юқори бўлса, ўртадаги фарқ қўшилган капитал моддасида кўрсатилади.
  • Шунингдек, банклар муомилага оддий акцияларга тўланадиган дивидендларга нисбатан кўп дивиденд тўланадиган имтиёзли акцияларни чиқаришади. Банк ишида имтиёзли акциялар «қимматга тушадиган» иш деб ҳисобланади (биринчи навбатда улар бўйича дивидентлар солиққа тортилмайди) ва оддий акциялар эгалари томонидан даромаднинг бир қисмининг олинмаслигига олиб келади.
  • Баланснинг ушбу бўлимида тақсимланмаган фойда қисми муҳим аҳамиятга эга. У ўз таркибига акционерларга дивидентлар тўлагандан кейин қолган ва йилдан-йилга йиғилиб бориладиган умумий соф фойда суммасини олади. Баланснинг ушбу қисмида кўзда тутилмаган зарарларни коплаш учун резервлар суммаси кўрсатилиши мумкин.

Хусусий капиталнинг балансда жойлашуви

  • 1. Оддий акциялар ва имтиёзли акциялар тўланган қиймат бўйича, яъни уларни чиқаришда юзага келадиган қўшилган капитал ҳисобга олинган ҳолда кўрсатилади.
  • 2. Сотиб олинган ўз акциялари тўланган капиталнинг умумий суммасидан сотиб олиш қийматининг чегирилиши тарзида кўрсатилади.
  • 3. 330 «Жами: Акционерлик капитали» сатрида 300 ва 310 сатрлар йиғиндисидан 320 сатрнинг чегирилиши натижаси акс эттирилади.
  • 4. Асосий воситалар ва номоддий активларни қайта баҳолаш учун заҳиралар, сотиш учун мавжуд бўлган инвестицияларни қайта баҳолашдан юзага келган заҳиралар, хорижий шуъба хўжалик жамиятлари молиявий ҳисоботини қайта ҳисоблашда юзага келадиган курслардаги фарқ 340 «Қайта баҳолаш бўйича заҳиралар» сатрида кўрсатилиши керак.
  • 5. 350 «Тақсимланмаган фойда (йиғилган дефицит)» сатри умумий заҳира ҳисобга олинган ҳолда кўрсатилиши керак.
  • 6. 330 - 350 сатрлар умумий йиғиндиси 360 «Жами: Хусусий капитал» сатрида кўрсатилади.
  • 7. 280 ва 360 сатрларнинг умумий йиғиндиси 370 «Жами: Мажбуриятлар ва хусусий капитал» сатрида кўрсатилиши керак.

Тижорат банкдарининг жами капитали (млрд.сўмда)


1.09.2021 йил

1.09.2022 йил

Устав капитали

47 327

73,4%

57 663

75,4%

Қўшимча капитал

497

0,8%

998

1,3%

Захира капитали

6 232

9,7%

7 226

9,5%

Тақсимланмаган фойда

10 457

16,2%

10 556

13,8%

Жами капитал

64 512

100%

76 444

100%

Download 425,69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish