Бахтсиз ҳодиса деб нимага айтилади ва унинг кўнгилсиз оқибатлари



Download 22,78 Kb.
bet1/2
Sana22.02.2022
Hajmi22,78 Kb.
#89944
  1   2
Bog'liq
1-топшириқ 4a406e331b7be179b648790f6d9f0bdf


1-ТОПШИРИҚ



  1. Бахтсиз ҳодиса деб нимага айтилади ва унинг кўнгилсиз оқибатлари.

  2. Ишлаб чиқаришда бахтсиз ҳодисаларни ким текширади ва қандай хужжат билан қайд қилинади.

  3. Ишлаб чиқаришда содир бўлган бахтсиз ҳодисани текширинг ва “Н-1” шаклдаги далолатномани тузинг.

  4. Ишлаб чиқаришда содир бўлган бахтсиз ҳодиса бўйича масала тузинг ва жарохатланиш кўрсаткичларини аниқланг.

  1. Бахтсиз ҳодиса деб нимага айтилади ва унинг кўнгилсиз оқибатлари.



1)Бахтсиз ҳодиса – турли табиий офат, авария ва бошқа(лар)кўнгилсиз ҳодисалар оқибатида баданга шикаст етиш, майиб бўлиш ёки ўлиш ҳоллари.
Жарохатланишга урилиш натижасида лат эйиш, кесилиш, суяк синиши ва чиқиши, кимёвий ёки иссиқликдан куйиш, иссиқ уриши, совуқ уриши, ўткир заҳарланиш ва электр токи таъсирида организмнинг баъзи қисмларида ҳаёт фаолиятининг бузилиши киради. Жарохатланиш тушунчаси бахтсиз ҳодиса деб ҳам юритилади.
Жароҳатланиш уч турга бўлинади.
Биринчиси, ишлаб чиқаришда, иш жойида жароҳатланиш;
➢ Иккинчиси иш билан боғлиқ, лекин ишлаб чиқариш билан боғлиқ бўлмаган жароҳатланиш;
➢ Учинчиси ишлаб чиқариш ва иш билан боғлиқ бўлмаган жароҳатланиш.
Ишлаб чиқаришдаги, транспортдаги, саноатдаги, қишлоқ хўжалигидаги ва турмушдаги бахтсиз ҳодисалар ва фалокатлар, жароҳатланишлар, одамларнинг ҳалок бўлиш ҳолатлари йилдан-йилга ошиб борган. Буни 1990 йилнинг қуйидаги статик маълумотларида кўриш мумкин:
бир йил давомида 15 та республикада ҳаммаси бўлиб 19...20 миллион одам тинч даврда турли даражадаги тан жароҳати олган, шундан ўртача 300 минги ҳалок бўлган, ўртача 30 мингги ногиронга айланган.
Ҳар куни ўртача 1,5 миллион ишчи ишга чиқмаган. Йил давомида кўриладиган иқтисодий зарар 28 миллиард рублни ташкил қилган.
Ишлаб чиқаришда эса ҳар йили ўртача 700 минг бахтсиз ҳодиса содир бўлиб, шунда ўртача 14 минг ишчи ҳалок бўлган.
Бундай ҳолатга келишининг асосий сабаблари жуда кўп, лекин асосийлари сифатида қуйидагилар кўрсатилган:
➢ ишлаб чиқаришда ва ҳаётда инсон хавфсизлигини таъминлаш бўйича таълим ва тарбия ишларининг бутунлай ташлаб қўйилгани;
➢ кадрлар малакасининг оширилмаслиги;
➢ “Меҳнат муҳофазаси” фанини ўқитишни ўрта, ўрта-махсус ва олий мактабларда қисқартириш ёки бутунлай олиб ташлаш;
➢ ишлаб чиқарилаётган ва амалда қўлланилаётган техниканинг хавфсизлик талабларига жавоб бермаслиги (фақат 10 фоиз техника жавоб беради)



Download 22,78 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish