Б. Туйчибоев, Б. Хдсанов узбек диалектологияси



Download 2,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/36
Sana23.02.2022
Hajmi2,57 Mb.
#145945
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   36
Bog'liq
Bosim Toychiboyev, Boriboy Hasanov. Ozbek dialektologiyasi

.ДониёровХ.
Кипчокдиалектларининглексикаси. Т.: «Фан», 1979.
2. 
Даниёров X.
Опыт изучения джекаюших диалектов в сравнении с 
узбеким литературным языком. Т.: «Фан», 1975.
3. 
Ишаев А.
Коракалпокистондаги узбек шевалари. Т.: «Фан», 1977.
4. 
Туйчибоев Б., К,ашк;ирли К,.
Туганмас бойликлар булоги. Т.: «Ук,и- 
тувчи», 1991.
8-МАВЗУ.
У К У З Л А Х Ж А С И
Асосий саволлар:
1. Угуз ла*жасининг фонетик хусусиятлари.
2. Угуз ла*жасининг лексикаси.
3. Угуз ла*жасининг морфологик хусусиятлари.
Таянч тушунча ва иборалар:
Жанубий Хоразм, Урганч — Хива гуру* шевалари, Хазорасп — 
Янгиарик, гуру* шевалари, унлилардаги чузик,лик, бирламчи чузиклик, 
иккиламчи чузиклик, Угуз шеваларида кис^а чузик, унли, Угуз 
шеваларининг фонетик хусусияти, морфологик белгилари, шевада 
сифат ва микдор жи*атдан фар^ланувчи фонемалар. Угузла*жасининг 
лексик хусусиятлари, Угуз ла*жасидаги сузларнинг уз шевангизга 
муносабати, адабий тилга муносабати.
I- 
асосий савол буйича укитувчининг мацсади: 
Угуз гуру* шевалар 
*ак,ида маълумот бериш уларнинг фонетик хусусиятларини шар*лаш. 
Бошк,а ла\жалар ва узбек адабий тили билан угуз ла*жасининг 
муносабатини белгилаш.
ИДЕНТЙВ У К У В МА^САДЛАРИ
1.1. Угуз гуру* шевалари ва урганилиш тарихи *ак,ида маълумот 
беради.
1.2. Угуз гуру* шеваларининг унлилар тизимини шар\
1
айди.
1.3. Угуз гуру* шеваларининг ундошлар тизимини изо*лайди.
1.4. Угуз гуру* шеваларининг фонетик жи*атдан бошца гуру* 
шеваларга нисбатан муносабатини белгилайди.
1.5. Угуз гуру* шеваларининг фонетик жи*атдан узбек адабий тили 
билан муносабатини белгилайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


1-асосий саволнинг баёни:
Уруз ла*жасини жуда куп олимлар урганган. Чунончи, Рози Олим 
Юнусов, («Узбек ла*жаларининг таснифида бир тажриба» 1936), Е.Д. 
Поливанов («Шовот район, Киёт — Кунгирот ^
ишлори
шеваси»),
А .К . Боровков, кейинчалик А*мад Ишаев («Узбек тили манрит 
шевасининг фонетик хусусиятлари»), Юсуф Жуманазаров («\азорасп 
шевасининг морфологик хусусиятлари*»), Эрка Урозов («Жанубий 
К,орак,алпористон узбек шевалари»), Ф атто* Абдуллаев («Узбек 
тилининг угуз ла*жаси») ва бошкалар мазкур ла*жани махсус тадкик 
этдилар.
Жанубий Хоразмнинг Урганч, Хазорасп, Хонка, Хива, Богот, 
Шовот, К^шкупир, Янгиарик туманларида, Туркманистоннинг 
Тошовуз вилоятининг бир кисмида, Туркистоннинг Кдрнок, Икон, 
Сайрам, К.орабулок„ Ибота кишлок а*олиси уруз ла*жасида 
сузлашадилар. Албагга *удудий жи*атдан булган фарк маълум^даражада 
уз таъсирини курсатиши мумкин. Шунинг учун гарчи улар Угуз гуру\ 
ла*жасини таш кил этса-да, баъзан бу шеваларда к^исман 
тафовутларнинг *ам булиши табиий бир *олат. Аммо мазкур гуру* 
ла\жаларда шуб*асиз умумийлик мавжуд.
Урганч — Хива гуру* шеваларда унли товушлар унта: 
и, ъ, ы, у, у,
о, 
в, 
е, 0, (э ), а. 
Бу ла*жада худди эски узбек тили ва кипчокла*жасидаги 
каби «и»(тил олди) ва «ы» (тил орк,а), «у» (тил олди) ва «у» (тил 
орка), «0» (тил олди) ва «О» (тил орка) унлилари мустакил фонема. 
Бирок, Туркистон *удудидаги угуз ла*жасида, яъни шимолий узбек 
шеваларида унлилар сони 

та. Бу шеваларда киска 
ъ 
фонема сифатида 
мавжуд эмас.
Уруз ла*жасида бирламчи чузик унлилар мавжуд. Бу хусусият уларни 
ципчок ва 
корлук 
гуру* ла*жаларидан фаркпайди. Айни пайтда узбек 
адабий тилидан *ам шу жи*атдан фаркпанади. Чимкент вилоятига 
таркалган угуз шеваларида *ам бирламчи чузик унлилар мавжуд. Бу 
*удуд ла*жасида 9 та к и е м унлиларга яна шунча ч^зик унлилар 
кушилиб, унли фонемаларнинг микдорини 
18 
тага етказади: 
а:, э:, 
и:, е:, ы, у:, у:, в:, о:
А: а:ра, ба:ла, ба:зар, а:даш, а:йа (ойи).
Е: е:шъ (дугона), е:рьинчэк (эринчок), те:рэк.
II: ти:зэ, ти:ш, и:с, ти:рьк
Ы: (ъ) кьйз, къйн (кин), йакьйн.
У: ту:б, ту:н, ту:ш.
У: ту:з, т у т , у:ч
ню
www.ziyouz.com kutubxonasi


0

е:т, те:р, бе:бэк.
О: о:т (олов), тотай, *;о:й
Хоразм уруз шеваларида к>иск,а ва чузикунлилар микдори ÿH еттита. 
Бу гуру* уруз шеваларда чузиклик асосан от категориясидаги сузларда 
(кенг маънода) учрайди, феъл туркумидаги сузларда унинг тарк,алиши 
жуда чекланган. Хатто чузик,ликка эга булган отдан феъл ясалганда 
*ам унлиларнинг чузикдиги заифлашади ваоддий чузикликдаги унлига 
тенг булиб кдлади: 
ат — а:т, от — о:т, от — е:т 
каби.
Иккиламчи чузик^ик уз характери ва цулланиш чегарасига кура, 
бошкэ узбек шеваларидан кескин фаркланмайди. Бундай чузицдик 
одатда турли товуш жараёнлари баъзи товуш ёки бирор бугиннинг 
тушиши натижасида шаклланади:
|Р| 
тушади: 
ба:дъм, бе:дъ, тв:т 
|Л| тушади: 
а:дъ, бо:дъ, ца:дъ 
IЙ| тушади: 
е:т (ейт), ту:мэ 
|Г1 тушади: 
би:з, ти:дъ, и:н (эгин)
IJC.JI 
K J 
тушади: 
айу:, азу: еллу:
Урта кенгликдаги унлилар олдидан протетик тор унлининг 
орттирилиши *одисаси уруз гуру* шеваларида кдйд этилмайди. Бу 
*одиса (дифтонглашиш *одисаси) фак,ат кипчок, ла*жасида турли 
даражада намоён булади.
Уруз ла*жасида ц, г, х ундошлари чуцур тил орк,асида эмас, тилнинг 
орк,а к,исмида талаффуз этилади. К, Г ундошлари одатдагидан 
юмшокрок, товушлар булиб, тилнинг урта кисмида пайдо б^ади. Г 
ундоши нуткда баъзан Й ундоши билан *ам алмашиниб туради . Суз 
бошида келган жарангсиз К ундоши у|уз ла*жасида жарангли Г ундоши 
билан алмашиниб (^улланилади: 
кел — гел, коз — гез 
каби. Суз бошида 
келган жарангсиз Т ундоши уруз ла*жасида жарангли Д ундоши билан 
алмашинади: 
тэмир - дэмф. терт - дерт 
каби.
Уруз ла*жасида 
Н
бурун 
товуш и кипчок 
ла*жасидаги 
Н, 
товушига 
нисбатан тил оркарок,: 
меннен гетть, сана йетть; Айтын, бу йа:р сьзэ 
кьмледен каган? 
(Хива)
Уруз ла*жаси *ам кипчок, ла*жаси каби 
о * а н г д о ш л и к
(сингармонизм)нинг *ар уч к,онуниятига амал килади. Хусусан 
товушлардаги тил орк^алик ва тил олдилик, ундошлардаги жаранглилик 
ва жарангсизлик нуткда уз ифодасини топали: 
Д у:з сорамаца дьл, 
сьрка 
сорамака усул герек 
(Хива). 
Хунелль кул ельнче харолмас 

Download 2,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish