B mengliyev, G. Tojiyeva


So`z  turkumlari    o`zbek tilida



Download 2,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet146/301
Sana23.01.2022
Hajmi2,83 Mb.
#406177
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   301
Bog'liq
tilshunoslikka kirish b.mengliyev, g.tojiyeva

 
So`z 
turkumlari 
 
o`zbek tilida 
ingliz tilida 
t u
 r 


m
 l 

r i
 
fe
’llar
 
Hoz.zamon:  yozaman, yozmoqdaman.   
O`tgan zamon:  yozdim, yozgan edim. 
Kelasi zamon:  yozaman, yozmoqchiman.  
Pres.: I write. I am writing.  
Past: I wrote. I had written. 
Future: I’ll write.   
Ot
lar
 
Kun, kecha, kunduz, yil, sutka, fasl, sahar, asr, 
namozshom, oqshom, erta, peshin, tong, nahor , indin,  
bugun . 
Evening, day, night,centure, afternoon, 
morning, year, season, era, future,dawn, 
old  (yosh); 
M
  u
 s
  t
  a
  q
  i 
 l 
   
   

 o
` z
 
Sif
at
 
Tonggi,  kuzgi,  qishki,  bahorgi,  tunggi,  sirtqi, 
kunduzgi,  kechki; 
Fast, early,late,slow,short (day), long 
(night); 
 
S
on
 
Soat  7da  uyg`ondi.Mustaqilligimizga  13yil 
to`ldi.  
He  came  at  6  o`clock.  Our  republik  was 
independent in 1991.  
R
av
is

Endi, hali, boya, doim, 
saharlab, ertalab, mudom, faqat; 
Never,  ever,  usually,  often,  ago,  yet,  now, 
then, nowadays, lately, after, before, untill, forever, 
always, meanwile, recently;         
Olm
o
sh
 
Shu-shu  (Shu-shu  Fotima  kelmay  qo`ydi); 
so`roq  olmoshlari:  qachon?  qachondan  buyon? 
qachongacha? 
 
When? 
Yo
rd
am
ch
i s
o`

 tu
rk
um
lar

ko
`m
ak
ch

Sayin,  sari  (Ko`rgan  sari  ko`rging  kelaveradi); 
Yarim  ko`makchi  so`z:  avval,  keyin,  so`ng;-gacha 
(qo`shimchasimon ko`makchi); qadar (sof ko`makchi); 
bilan (Qo`ng`iroq chalinishi bilan darsga kirdim);  
C
 o
 n
 j 



t i
 o
 n
 s
 
…as soon as...,...as long  
as …, since, before, after, until, 
while; 
bog`
lov
ch

Dam…dam,…ba’zan…ba’zan,  
goh…goh; 
yu
klama
 
Toki,  -u,  -yu  (Qo`ng`iroq  chalindi-yu,  dars 
boshlandi). 

r e
 d
 l 



At night, on November, in 1991, in 
the morning, during the lesson; 
By four o`clock, from 5 till 6;   
 
Affiksatsi
ya 
-da (o`rin payt): peshinda,-dan 
(chiqish): peshindan,-ga (jo`nalish): peshinga 
qarab
   
  Ko`rinadiki, har bir tilning grammatik ma’no ifodalash usul va vositalari farq qilgani hamda har bir til o`ziga xos ichki grammatik 
qurilishga ega bo`lganidek, o`zbek va ingliz tillarida payt grammatik ma’nosini yuzaga chiqarish imkoniyatlari benihoya keng va o`ziga 
xos, farqlidir. 
  Qiyoslanayotgan  tillar  tizimida  (morfologik sathda)  zamon  tushunchasini    ifodalovchi umumiy  imkoniyatlarni  –  ot,  sifat,  son, 
ravish va fe’l turkumlari misolida kuzatish mumkin. Demak, o`zbek tilidagi zamon otlari ingliz tilida vaqt munosabatini anglatuvchi otlarga, 


 
72 
payt  mazmunini  bildiruvchi  sifat  va  ravishlar  ma’lum  jihatdan  qiyoslangan  til  turkumlari  xususiyatlariga  o`xshab  ketadi.  Biroq  o`zbek 
morfologiyasida ravishlar mustaqil ma’noli o`zgarmas so`zlar bo`lsa, ingliz tilida sof ravishlardan tashqari yasama ravishlar  hosil qilinishi 
mumkin  (late-  sifat,  lately-ravish).  Shuningdek,  differensial  belgilarni  yana  zamon  kategoriyasini  ifodalaydigan  fe’llar  orqali  aniqlash 
muhimdir: payt ma’nosini o`zbek tilidagi fe’llar zamon qo`shimchalari orqali (sintetik usulda) ifodalasa, ingliz tili fe’llari analitik tillarga xos 
bo`lgan ichki fleksiya, suppletivizm orqali yuzaga chiqaradi. 
  O`zbek tili yordamchi so`zlar va kelishiklar vositasida ham payt ma’nosini lisoniy ifodalashda keng imkoniyatlarga ega. Ingliz 
tilida esa bu vazifani predloglar o`z zimmasiga olgan (ingliz tilida predloglar kelishiklar vazifasini bajarishini esga oling). Mazkur jihatlar 
ham tillararo farqli tomonlarni ko`rsatib turibdi. 
  Shunday  qilib,  zamon  tushunchasini  ifodalash  imkoniyatlari  tipologiyasi  har  bir  tilning  o`ziga  xos  sifatlarini  namoyon  etadi. 
Haqiqatan ham, til murakkab tizim bo`lib, inson tafakkuri shakllari, tushunchaini izchil jilolantirishga qodir serqirra hodisadir. 
 
 
 
Mavzuni mustahkamlash uchun savol vа tоpshiriqlаr: 
 
1.
 
Ichki flеksiya nimа? Uning tоvushi аlmаshinuvidan fаrqli tоmоnlаrini izоhlаng. 
2.
 
Yordаmchi so`zlаrni qo`shimchаlаr bilаn nimаlаr yaqinlаshtirаdi vа аjrаtаdi? Ulаr qаndаy grаmmаtik mа’nоlаrni ifоdаlаydi? 
3.
 
Grаmmаtik mа’nо ifоdаlоvchi vоsitаlаrni tillаrdа tаrqаlgаnlik dоirаsigа ko`rа jоylаshtiring. Sаbаblаrini tushuntiring.  
4.
 
Quyidаgi  bаdiiy  pаrchаdа  grammatik  ma’no  ifodalashning  qаndаy  usullаri  ifоdаlаngan?  Pаrchаni  rus  vа  ingliz  tiligа  tаrjimа 
qiling. Grаmmаtik mа’nо ifоdаlаsh vоsitаlаrini sоlishtiring. 
Yalpiz хushbo`y o`simlikdir. Bu аjоyib o`simlikning O`zbеkistоndа bir qаnchа хillаri bоr. Yalpiz zirаvоr vа dоrivоr o`simlik sifаtidа 
qаdimdаn  mа’lum.  Ertа  bаhоrdа  endiginа  ko`kаrib  chiqqаn  yalpizni  tеrib  sоmsа  yopishаdi,  chuchvаrа  tаyyorlаshаdi.  Bаrrа  bаrglаri 
tаоmlаrgа sоlinаdi. Yalpiz оrgаnik mоddаlаr, minеrаl tuzlаr vа efir mоyigа bоy o`simlikdir. Undаn pаrfyumеriya sаnоаtidа, tish pаstаsi vа 
kukunlаr ishlаb chiqаrishdа fоydаlаnilаdi. Yalpiz оziq-оvqаt sаnоаtidа hаm ishlаtilаdi.  

Download 2,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   301




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish